Najdžel Faraž

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Najdžel Faraž
Faraž 2018. godine
Lični podaci
Puno imeNajdžel Pol Faraž
Datum rođenja(1964-04-03)3. april 1964. (60 god.)
Mesto rođenjaFarnboro,  Kent,  Ujedinjeno Kraljevstvo
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikKirsten Mer
Politička karijera
Politička
stranka		Reform UK
Zvanični veb-sajt
Званични вебсајт

Najdžel Pol Faraž (engl. Nigel Paul Farage; Farnboro, Kent, 3. aprila 1964)[1] britanski je aktivista, politički komentator, voditelj i bivši političar koji je služio kao lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog kraljestva (UKIP) od 2006. do 2009. i od 2010. do 2016. godine[2] i Reform UK (ranije kao Bregzit stranka) od 2019. do 2021. godine. Bio je član Evropskog parlamenta za jugoistočnu Englesku od 1999. do 2020. godine. Takođe je držao The Nigel Farage Show na ElBiSi-ju od 2017. do 2020. godine.[3]

Poznat kao istaknuti evroskeptik u Velikoj Britaniji od ranih 1990-ih, Faraž je vodio kampanju za istupanje Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Faraž je bio jedan od osnivača UKIP-a, napustivši Konzervativnu stranku 1992. godine nakon potpisivanja Ugovora iz Mastrihta, [4] što je podstaklo evropske integracije i osnovalo Evropsku uniju. Nakon neuspešne kampanje na evropskim i vestminsterskim parlamentarnim izborima od 1994. godine, na izborima za Evropski parlament 1999. godine izabran je za člana EP za jugoistočnu Englesku. Ponovo je izabran na izborima za Evropski parlament 2004, 2009, 2014. i 2019. godine. U Evropskom parlamentu služio je kao predsednik Evrope slobode i direktne demokratije (EFDD)[5] gde je bio poznat po svojim govorima,[6][7] i kao glasni kritičar evro valute.

Prvi put je postao vođa UKIP-a u septembru 2006. godine, a stranku je vodio kroz evropske izbore 2009. godine, kada je osvojila drugi po veličini glasanje u Velikoj Britaniji, pobedivši laburiste i liberalne demokrate sa preko dva miliona glasova. Ostavio je funkciju u novembru 2009. godine kako bi se usredsredio na osporavanje Bakinghema, izborne jedinice predsednika Džona Berkova, na opštim izborima 2010. godine i došao je na treće mesto. Faraž je uspešno izašao na takmičenje za vođstvo UKIP u novembru 2010. godine,[8] ponovo postajući lider nakon što je Lord Pirson iz Ranoha dobrovoljno odstupio. On je na drugom mestu u Dejli telegraf Top 100 najuticajnijih desničara, iza premijera Dejvida Kamerona.[9]

Faraž je proglašen za Britanca godine od strane Tajmza 2014. godine.[10] Na evropskim izborima 2014. godine UKIP je osvojio 24 mesta, što je prvi put da je stranka koja nije laburistička ili konzervativna osvojila najveći broj mesta na nacionalnim izborima od opštih izbora u decembru 1910, vršeći pritisak na Kamerona da raspiše referendum o članstvu u EU.[11][12][13]

Na opštim izborima 2015. godine UKIP je obezbedio preko 3,8 miliona glasova i 12,6% ukupnih glasova, zamenjujući Liberalne demokrate kao treću najpopularniju stranku, ali je obezbedio samo jedno mesto. Faraž je najavio ostavku kada nije osvojio mesto u Saut Tenetu, ali je njegova ostavka odbijena i ostao je kao lider.[14] Faraž je bio istaknuta ličnost u uspešnoj kampanji za Brekit na referendumu o članstvu u EU 2016. godine.[15]

Posle glasanja za izlazak iz EU, Faraž je podneo ostavku na mesto lidera UKIP-a, što je pokrenulo izbore za rukovodstvo, ali je i dalje ostao član EP-a.[16][17] U decembru 2018. Faraž je odustao od UKIP-a.[18] Vratio se na frontovsku politiku pokretanjem stranke Bregzit 2019. godine.[19][20] Izvlačeći podršku frustriranih odloženom primenom Brekita od strane vlade Tereze Mej, stranka Bregzit osvojila je najviše glasova na evropskim izborima u maju 2019. godine, postavši najveća pojedinačna stranka u Evropskom parlamentu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Nigel Farage story”. BBC News. 4. 7. 2016. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  2. ^ Smith, Norman (5. 10. 2016). „Nigel Farage steps back in at UKIP as Diane James quits”. BBC News. Arhivirano iz originala 1. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2016. 
  3. ^ „Nigel Farage to leave radio station LBC 'with immediate effect'”. The Guardian. London. 11. 6. 2020. Pristupljeno 11. 6. 2020. 
  4. ^ Goldsmith, Rosie (4. 12. 2012). „Profile: Nigel Farage, UKIP leader”. BBC News. Arhivirano iz originala 19. 4. 2013. g. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  5. ^ „UKIP's alliance in Europe rescued by Polish MEP”. BBC News. 20. 10. 2014. Arhivirano iz originala 14. 6. 2015. g. Pristupljeno 6. 3. 2015. 
  6. ^ Adams, Tim (21. 7. 2012). „Nigel Farage: I was never scared of being out on a limb”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. 
  7. ^ Waterfield, Bruno (25. 2. 2010). „Ukip's Nigel Farage faces reprimand after calling Herman Van Rompuy 'wet rag'”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 6. 1. 2016. g. 
  8. ^ Sparrow, Andrew (3. 9. 2010). „Nigel Farage to stand for Ukip leadership again”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 27. 9. 2013. g. 
  9. ^ Dale, Iain (2. 10. 2013). „Top 100 most influential Right-wingers”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 4. 5. 2016. 
  10. ^ „Man of the Moment”. The Times. London. 30. 12. 2014. Pristupljeno 30. 12. 2014. (potrebna pretplata)
  11. ^ „UK's Eurosceptic UKIP party storms to victory in Europe vote”. Reuters. 26. 5. 2014. Arhivirano iz originala 1. 6. 2014. g. Pristupljeno 31. 5. 2014. 
  12. ^ Volkery, Carsten (27. 5. 2014). „Lurching Right: UKIP Win Creates Pressure for Cameron and Europe”. Der Spiegel. Hamburg. Arhivirano iz originala 28. 5. 2014. g. 
  13. ^ Mason, Rowena (26. 5. 2014). „10 key lessons from the European election results”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 27. 5. 2014. g. Pristupljeno 31. 5. 2014. 
  14. ^ „Nigel Farage resigns as UKIP leader as the party vote rises”. BBC News. 8. 5. 2015. Arhivirano iz originala 8. 5. 2015. g. 
  15. ^ Bennett, Asa (24. 6. 2016). „Nigel Farage has earned his place in history as the man who led Britain out of the EU”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 27. 6. 2016. g. Pristupljeno 24. 6. 2016. 
  16. ^ Smith, Norman (5. 10. 2016). „Nigel Farage steps back in at UKIP as Diane James quits”. BBC News. Arhivirano iz originala 1. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2016. 
  17. ^ „UKIP leader Nigel Farage stands down”. BBC News. 4. 7. 2016. Arhivirano iz originala 4. 7. 2016. g. 
  18. ^ „Former leader Nigel Farage quits UKIP”. BBC News. 4. 12. 2018. Pristupljeno 4. 12. 2018. 
  19. ^ „I am now sitting as an MEP for The Brexit Party in the European Parliament”. Nigel Farage. 13. 2. 2019. Pristupljeno 13. 2. 2019. 
  20. ^ „Nigel Farage back in frontline politics as Brexit Party leader”. BBC News. 22. 3. 2019. Pristupljeno 24. 3. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Najdžel Faraž na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Najdžel Faraž.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Најџел_Фараж&oldid=26117275”