Невоље са Харијем

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nevolje sa Harijem
Filmski poster
Izvorni naslovThe Trouble with Harry
RežijaAlfred Hičkok
ScenarioDžon Majkl Hejz
ProducentAlfred Hičkok
Temelji se naNevolje sa Harijem
(Džek Trevor Stori)
Glavne ulogeEdmund Gven
Džon Forsajt
Širli Maklejn
Mildred Natvik
Mildred Danok
Džeri Meters
Rojal Dejno
MuzikaBernard Herman
Direktor
fotografije		Robert Berks
MontažaAlma Makrori
Producentska
kuća		Alfred J. Hitchcock Productions
StudioParamount Pictures[a]
Godina1955.
Trajanje99 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,2 miliona dolara
Zarada3,5 miliona dolara
IMDb veza

Nevolje sa Harijem (engl. The Trouble with Harry) je američka crna komedija iz 1955. godine, režisera Alfreda Hičkoka. Scenario Džona Majkla Hejza zasnovan je na romanu Džeka Trevora Storija iz 1950. godine. Glavne uloge tumače Edmund Gven, Džon Forsajt, Širli Maklejn (u svom filmskom debiju), Mildred Natvik, Mildred Danok, Džeri Meters i Rojal Dejno. Film je izdat u Sjedinjenim Državama 30. septembra 1955. godine, a zatim ponovo objavljen 1984. nakon što je Universal Pictures stekao prava na distribuciju.

Radnja filma odvija se tokom jeseni pune sunca u malom mestu u Vermontu. Jesenje lišće i prelepi pejzaži oko sela, kao i svetlošću ispunjena partitura Bernarda Hermana, daju idiličan ton. Priča govori o tome kako devetoro stanovnika ovog sela reaguje kada se na padini brda nađe leš čoveka po imenu Hari. Film, međutim, nije misterija ubistva, već lagana dramedija sa dozom romantike, u kojoj leš služi kao Mekgafin. Četiri meštana na kraju rade zajedno na rešavanju problema šta da rade sa Harijem. Tokom ovoga, mlađe dvoje (umetnik i veoma mlada, dvostruka udovica) zaljubljuju se i postaju par, koji će se uskoro venčati. Zaljubljuju se i starije dvoje (kapetan i usedelica).

Film je bio jedna od retkih Hičkokovih pravih komedija (iako je većina njegovih filmova imala neki element ironičnog ili jezivog humora). Film je sadržao i ono što je za to vreme bio iskren dijalog. Jedan primer ovoga je kada lik Džona Forsajta bez stida kaže Maklejninom liku da bi želeo da naslika njen nagi portret. Izjava je bila izuzetno eksplicitna u poređenju sa ostalim filmovima tog vremena.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Neobični, ali prizemni stanovnici malog zaseoka Hajvoter u Vermontu suočeni su sa svežim lešom Harija Vorpa, koji se nezgodno pojavio na padini iznad grada. Postavlja se pitanje ko je ta osoba, ko je odgovoran za njegovu iznenadnu smrt i šta treba učiniti sa telom.

Kapetan Vajls je siguran da je ubio čoveka zalutalim metkom iz svoje puške dok je lovio, dok se ne ispostavi da je ubio zeca. Dženifer Rodžers, Harijeva otuđena supruga, veruje da je ubila Harija jer ga je snažno udarila flašom mleka. Gospođica Grejvli je sigurna da je on umro nakon što je udario u petu njene planinarske čizme kada je nasrnuo na nju iz žbunja, dok se još uvek povijao od udarca koji je zadobio od Dženifer. Sem Marlou, atraktivan i nekonformistički umetnik, otvorenog je uma u ​​vezi sa celim događajem, i spreman je da pomogne komšijama i novostečenim prijateljima na bilo koji način. U svakom slučaju, niko nije uznemiren zbog Harijeve smrti.

Međutim, svi se nadaju da telo neće privući pažnju „vlasti” u vidu hladnog, ozbiljnog zamenika šerifa Kalvina Vigsa, koji zarađuje za život od hapšenja. Kapetan, Dženifer, gospođica Grejvli i Sem sahranjuju telo, a zatim ga ponovo iskopavaju nekoliko puta tokom dana. Zatim sakrivaju telo u kadu pre nego što ga konačno vrate na brdo gde se prvi put pojavilo, kako bi izgledalo kao da je tek otkriveno.

Konačno se saznaje da je Hari umro prirodnom smrću; nikakva prljava igra nije bila uključena. U međuvremenu, Sem i Dženifer su se zaljubili i žele da se venčaju, a kapetan i gospođica Grejvli su takođe postali par. Sem je uspeo da proda sve svoje slike milioneru u prolazu, iako je odbio novac, i umesto toga tražio nekoliko jednostavnih poklona za svoje prijatelje i sebe.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Edmund Gven kapetan Albert Vajls
Džon Forsajt Sem Marlou
Širli Maklejn Dženifer Rodžers
Mildred Natvik Ajvi Grejvli
Mildred Danok gospođa Vigs
Džeri Meters Arni Rodžers
Rojal Dejno zamenik šerifa Kalvin Vigs
Parker Feneli milioner
Beri Makolum skitnica
Dvajt Marfild dr Grinbou
Filip Truks Hari Vorp (leš, nepotpisan)

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Naslovni kadar u trejleru za film prikazuje otkriće Harija od strane Arnija (Džeri Meters).

Film je najvećim delom sniman u Kraftsberiju, Vermont. Pod pretpostavkom da će grad biti u punom lišću, filmska ekipa je dogovorila snimanje na otvorenom 27. septembra 1954. godine. Na njihov šok, gotovo da nije bilo lišća; da bi se postigao pun efekat, lišće je zalepljeno na drveće.[3] Nekoliko scena u filmu je moralo biti snimljeno u iznajmljenoj srednjoškolskoj fiskulturnoj sali zbog uporne kiše. U fiskulturnoj sali je kamera od 226 kilograma pala sa velike visine i jedva promašila Hičkoka, a zvuk kiše na krovu teretane zahtevao je opsežno ponovno snimanje u postprodukciji. Druge lokacije su uključivale Morisvil i Bare,[4] pri čemu je snimanje trajalo do decembra te godine.[5] Kompletni detalji o snimanju filma nalaze se u knjizi Stivena Deroze Pisanje sa Hičkokom.[6]

Slike lika Sema Marloua naslikao je američki apstraktni ekspresionistički umetnik Džon Feren, koji je bio prisutan tokom glavnog snimanja u Vermontu. Dok je bio tamo, podučavao je Džona Forsajta ispravnoj tehnici slikanja za njegov rad u filmu. Hičkok je bio posebno zainteresovan za Ferenov rad, zbog njegove živopisne upotrebe boja, za koje je mislio da će biti u skladu sa jesenjim bojama Nove Engleske.[7] Skicu leša, Harija Vorpa, na lokaciji je uradila Ferenova supruga, Rej Feren,[8] takođe likovna umetnica.[9] Hičkok i Feren su veoma uživali u saradnji,[10] i kao rezultat ovog prvog zajedničkog projekta, on je pozvan nekoliko godina kasnije da dizajnira jezgro „specijalne sekvence” za Hičkokov film Vrtoglavica iz 1958. godine. Panoramski crtež za uvodnu špicu uradio je Sol Stajnberg.[11]

Alfred Hičkok, kao i u većini svojih filmova, ove ima kameo ulogu. On se može videti na 22. minutu filma kako prolazi pored parkirane limuzine dok milioner gleda slike za prodaju na štandu pored puta.

Leš, Harija Vorpa, igrao je Filip Truks, koji je bio sin karakternog glumca Ernesta Truksa.

Zasluge za produkciju[uredi | uredi izvor]

  • Režiser − Alfred Hičkok
  • Producent − Herbert Kolman (producent saradnik)
  • Scenario − Džon Majkl Hejz
  • Kinematografija − Robert Berks (direktor fotografije)
  • Umetnička režija − Hal Pereira i Džon Gudman (umetnička režija), Sem Komer i Emil Kuri (dekoracija setova)
  • Konsultant za filmove u boji − Ričard Miler
  • Montaža − Alma Makrori
  • Specijalni efekti − Džon P. Fulton
  • Pomoćni režiser − Hauard Džoslin
  • Kostimi − Edit Hed
  • Šminka − Voli Vestmor
  • Zvuk − Harold Luis i Vinston Leveret (snimanje zvuka)
  • Muzika − Bernard Herman

Muzika[uredi | uredi izvor]

Nevolje sa Harijem
Saundtrek album: Bernard Herman
Izdat27. jul 1998.
Snimljen29. april 1998.
Trajanje99 minuta
ProducentRobert Taunson

Ovaj film je značajan u Hičkokovoj karijeri jer je označio prvu od nekoliko visoko cenjenih saradnji sa kompozitorom Bernardom Hermanom. U intervjuu za The New York Times 18. juna 1971. Hičkok je izjavio da mu je muzika ovog filma najdraža među svim ostalim partiturama njegovih filmova. Herman je ponovo snimio novi aranžman najzanimljivijih delova muzike filma za Phase 4 Stereo,[12] a Herman je aranžman nazvao Portret Hiča.

Pesmu koju je pevao lik Džona Forsajta, „Flaggin' the Train to Tuscaloosa”, napisao je Rejmond Skot. Forsajt, međutim, nije izvođač.

Pesmu „The Trouble with Harry” napisao je Flojd Hadlston sa Herbom Vajsmanom i Markom Mekintajrom. Snimak pesme Rosa Bagdasarijana Starijeg (pod pseudonimom „Alfi i Hari”) objavljen je kao singl početkom 1956. godine, dostigavši 44. mesto na američkoj Bilbord listi i 15. mesto na listi singlova u Ujedinjenom Kraljevstvu. Konkurentska verzija Lesa Bakstera dostigla je 80. mesto na Bilbord listi. Osim naslova, ploča nije imala nikakve veze sa filmom.

Ponovno izdanje 1998.[uredi | uredi izvor]

Prvobitno objavljen 3. oktobra 1955,[13] originalni saundtrek je ponovo snimljen 1998. i objavljen na CD-u iste godine, pod oznakom Varèse Sarabande.[14][15] Sva originalna muzika, koju je komponovao Bernard Herman, ponovo je snimljena u Gradskoj koncertnoj dvorani u Glazgovu 29. aprila 1998. godine, u izvođenju Kraljevskog škotskog nacionalnog orkestra, pod vođstvom Džoela Maknilija.[16]

Ponovno izdanje je prvobitno objavljeno na CD-u u Ujedinjenom Kraljevstvu 27. jula 1998.[17] i u Sjedinjenim Državama 6. oktobra 1998. godine.[18] Kasnije je ponovo objavljeno u UK 16. maja 2014.[19] i u SAD 21. jula 2014. godine.[20]

Lista numera[uredi | uredi izvor]

Svu muziku komponovao je Bernard Herman, dirigovao Džoel Maknili i izveo Kraljevski škotski nacionalni orkestar.[21][22]

№ Naziv Trajanje
1. Overture   1:24
2. Autumn   0:54
3. The Murder   0:56
4. The Captain   1:44
5. The Body   1:24
6. Miss Gravely's Test   0:38
7. Jennifer   0:53
8. The Doctor   1:01
9. The Tramp   1:37
10. The Cup   1:04
11. Autumn Afternoon   0:52
12. The Sketch   1:51
13. The Doctor's Return   1:09
14. The Police   0:47
15. The Country Road   0:53
16. Tea Time   1:40
17. The Burial   1:27
18. Waltz Macabre   1:24
19. Waltz Reprise   0:42
20. Valse Lent   2:21
21. Miss Gravely Digs   0:37
22. Homebodies   1:29
23. The Closet   0:25
24. Harvest Eve   0:45
25. The Phantom Coach   1:09
26. The Walk   0:37
27. The Wish   0:40
28. Proposal   1:13
29. Suspicion   1:01
30. Porch Talk   1:05
31. Duo   1:25
32. Ostinato   1:05
33. Encore   0:47
34. Cortege   0:49
35. Slumber   0:31
36. Afterbeats   0:42
37. The Bathtub   0:40
38. Confession   0:50
39. The Solution   0:54
40. Finale   1:45
Ukupno trajanje:
42:13

Prijem[uredi | uredi izvor]

Svetska premijera filma održana je u Vermontu (gde je snimljen), a prihod je doniran žrtvama nedavne poplave.[23][24]

Kritike u vreme izlaska bile su pomešane do pozitivne. Bosli Krauter je u pomešanoj recenziji za The New York Times napisao: „Nije naročito duhovit ili pametan scenario koji je Džon Majkl Hejz sastavio iz romana Džeka Trevora Storija, niti ga režija gospodina Hičkoka pokreće. Tempo je ležeran, skoro usporen, a humor je često nategnut... Ali sve vreme poseduje blagu i meku veselost. gospođice Maklejn”.[25] Časopis Variety je nazvao film „srećnom malom komedijom”, a Edmunda Gvena „užitkom” u glavnoj ulozi.[26] Harrison's Reports nazvao ga je „čudnim filmom van ritma, dobro režiranim i odglumljenim i prilično zabavnim tokom celog trajanja”, iako je u recenziji upozoreno da bi „možda bio primljen sa pomešanom reakcijom publike” zbog teme.[27] Ričard L. Kou iz The Washington Post-a nazvao je film „neobičnom — penušavom jabukovačom prošaranom arsenom i grančicom otrovnog bršljana. Iako mogu prepoznati njegove nedostatke, moram priznati da me je skoro napio perverznim zadovoljstvom.”[28] The Monthly Film Bulletin nazvao je film „noar komedijom koja briljantno održava svoju nesigurnu ravnotežu između humora i lošeg ukusa”, ​​dodajući: „Humor je tihe i koncentrisane vrste, sa lešom problematičnog Harija koji se uporno drži u prvom planu, a oštroumno duhoviti scenario Džona Majkla Hejza pruža mogućnosti Hičkoku za neku tipično duhovitu sablasnu i podrugljivu izmišljotinu.”[29] Džon Makarten iz The New Yorker-a imao je negativno mišljenje, pišući: „Alfred Hičkok, čiji rad je išao konstanto nizbrdo otkako je stigao u Holivud, klizi do besmislenih dubina u Nevoljama sa Harijem.”[30]

Film je bio razočarenje na blagajnama, zaradivši samo 3,5 miliona dolara u Sjedinjenim Državama.[31] Iako je film doživeo finansijski neuspeh u SAD, prikazivao se godinu dana u Engleskoj i Rimu, a godinu i po u Francuskoj.

Filmska prava su vraćena Hičkoku nakon njegovog prvobitnog objavljivanja. Bilo je malo prikazivanja skoro 30 godina, osim emitovanja putem maratona Saturday Night at the Movies na televizijskoj mreži NBC, koji je emitovan početkom 1960-ih, iako je bilo nekih pozorišnih predstava 1963. godine.[32][33][34] Nakon dužeg vremena u pregovorima sa Hičkokovim imanjem, Universal Pictures ga je ponovo izdao 1983.[35] zajedno sa filmovima Prozor u dvorište, Vrtoglavica i Čovek koji je previše znao, što je zauzvrat dovelo do izdanja na VHS, DVD i Blu-ray formatima.[36]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nakon objavljivanja filma, Paramount je preneo prava distribucije na Hičkoka, nakon čega ih je kupio Universal Pictures 1983. godine.[1][2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McGilligan, Patrick (2003). Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light. Wiley. str. 653. 
  2. ^ Rossen, Jake (5. 2. 2016). „When Hitchcock Banned Audiences From Seeing His Movies”. Mental Floss. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  3. ^ Barton Chronicle book review Arhivirano maj 10, 2009 na sajtu Wayback Machine retrieved August 21, 2009
  4. ^ „The Trouble with Harry (1955) – Filming Locations”. IMDb. Pristupljeno 14. 10. 2016. 
  5. ^ „The Trouble with Harry (1955) – Filming Dates”. IMDb. Pristupljeno 14. 10. 2016. 
  6. ^ DeRosa, Steven (8. 2. 2011). Writing with Hitchcock: The Collaboration of Alfred Hitchcock and John Michael Hayes. CineScribe Media — preko Amazon. 
  7. ^ Felleman, Susan (2. 6. 2015). Real Objects in Unreal Situations: Modern Art in Fiction Films (na jeziku: engleski). Intellect Books. ISBN 978-1-78320-250-8. 
  8. ^ „Rae Ferren”. Smithsonian American Art Museum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  9. ^ Susan Felleman (2014). Real Objects in Unreal Situations: Modern Art in Fiction Films. str. 96. ISBN 978-1-78320-250-8. 
  10. ^ Felleman, Susan (2. 6. 2015). Real Objects in Unreal Situations: Modern Art in Fiction Films (na jeziku: engleski). Intellect Books. ISBN 978-1-78320-250-8. 
  11. ^ „1955”. Saul Steinberg Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 8. 2019. 
  12. ^ MUSIC FROM THE GREAT MOVIE THRILLERS – MUSIC COMPOSED BY BERNARD HERRMANN FROM THE MOTION PICTURES DIRECTED BY ALFRED HITCHCOCK – Bernard Herrmann conducting the London Philharmonic Orchestra, London Phase 4 Stereo SP 44126
  13. ^ „The Trouble With Harry (1998 Re-recording) Soundtrack: Product Details – Original Release Date”. 6. 10. 1998. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  14. ^ „The Trouble with Harry (VSD 5971, 1998): Catalogue”. the.hitchcock.zone. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  15. ^ „The Trouble With Harry (1998 Re-recording) Soundtrack: Product Details – Label”. 6. 10. 1998. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  16. ^ „The Trouble with Harry (VSD 5971, 1998): Notes”. the.hitchcock.zone. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  17. ^ „The Trouble with Harry (VSD 5971, 1998): Release date”. the.hitchcock.zone. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  18. ^ „The Trouble With Harry (1998 Re-recording) Soundtrack: Product Details – Audio CD”. 6. 10. 1998. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  19. ^ „The Trouble With Harry: Product Details – Original Release Date”. 21. 7. 2014. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  20. ^ „The Trouble With Harry: Product Details – Release Date”. 21. 7. 2014. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  21. ^ „The Trouble with Harry (VSD 5971, 1998): Tracks”. the.hitchcock.zone. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  22. ^ „The Trouble With Harry (1998 Re-recording) Soundtrack”. 6. 10. 1998. Pristupljeno 16. 10. 2016. 
  23. ^ „Production Notes”. The Trouble with Harry (DVD). Universal Studios Home Entertainment. 2006. ISBN 978-1-4170-5895-2. 
  24. ^ Internet Movie Database entry, The Trouble with Harry, accessed October 7, 2018
  25. ^ Crowther, Bosley (18. 10. 1955). „Screen: 'The Trouble With Harry'”. The New York Times: 46. 
  26. ^ „The Trouble With Harry”. Variety: 6. 12. 10. 1955. 
  27. ^ „Film Review: The Trouble With Harry”. Harrison's Reports: 162. 8. 10. 1955. 
  28. ^ Coe, Richard L. (23. 11. 1955). „Harry Draws Bitter Laughs”. The Washington Post: 22. 
  29. ^ „The Trouble With Harry”. The Monthly Film Bulletin. 23 (268): 59. maj 1956. 
  30. ^ McCarten, John (29. 11. 1955). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 145. 
  31. ^ „The Trouble with Harry (1955) – Rentals”. IMDb. Pristupljeno 14. 10. 2016. 
  32. ^ Loew's Triboro theater advertisement (double billing with The Man Who Knew Too Much) Long Island Star-Journal, July 9, 1963.
  33. ^ Atco Drive-in and Tower Theater advertisements, Philadelphia Inquirer, October 27, 1963.
  34. ^ Northfield Drive-in advertisement, Greenfield (MA) Recorder-Gazette, August 30, 1963.
  35. ^ Wells, Jeffrey (9. 5. 1993). „The Plot to Restore 'Vertigo'”. Los Angeles Times. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  36. ^ „The Times (15/Nov/1983) – Return of the missing Hitchcocks – The Alfred Hitchcock Wiki”. www.hitchcockwiki.com. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nevolje sa Harijem na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Невоље_са_Харијем&oldid=26043688”