Ned Stark

Ned Stark
Šon Bin kao Ned Stark
Osnovne informacije
Puno ime	Edard Stark
Druga imena	Tihi Vuk
Nadimak	Ned
Religija	Stari bogovi
Poreklo	Zimovrel
Supružnik	Kejtlin Stark
Deca	Rob Stark Sansa Stark Arja Stark Bren Stark Rikon Stark Džon Snežni (kopile) Teon Grejdžoj (štićenik/hranitelj)
Roditelji	Rikard Stark Lijara Stark
Porodica	Kuća Stark
Rođaci	Brendon Stark (brat) Lijena Stark (sestra) Bendžen Stark (brat)
Podaci o liku
Rod	muško
Čin	gospodar Zimovrela zaštitnik Severa kraljeva desnica lord regent Sedam kraljevstava zaštitnik kraljevstva
Podaci o kreaciji
Prvo prik.	Literatura: Igra prestola (1996) Televizija: „Zima dolazi” (1×1, 2011)
Poslednje prik.	Literatura: Igra prestola (1996) Televizija: „Zmaj i vuk” (7×7, 2017)
Izmislio	Džordž R. R. Martin
Tumač	Šon Bin Sebastijan Kroft (dete) Robert Aramajo (mladić)

Edard „Ned” Stark (engl. Eddard "Ned" Stark) jeste izmišljeni lik iz romana Igra prestola (1996) Džordža R. R. Martina. U priči, Ned je gospodar Zimovrela, drevne tvrđave na severu izmišljenog kontinenta Vesteros. Iako je portretisan kao glavni lik serijala Pesma leda i vatre, veliki zaokret mu se dešava već u prvoj knjizi.

Lik Edarda Starka se pojavljuje i u Ejč-Bi-Ouovoj seriji Igra prestola koja je adaptacija istoimenoga serijala romana. Neda tumači Šon Bin u prvoj sezoni, kao dečaka Sebastijan Kroft u šestoj sezoni, a kao mladića Robert Aramajo u šestoj i sedmoj sezoni. Bin je za svoje tumačenje Neda Starka bio nominovan za nagradu Saturn za najboljega glumca na televiziji i nagradu Skrim za najboljeg glumca u seriji žanra fantastike. Ostatak glumačke postave i on bili su nominovani za nagradu Udruženja filmskih glumaca za najbolju glumačku postavu u dramskoj seriji 2011. godine.

Karakterizacija

Opis

U Igri prestola (1996), Ned Stark je predstavljen kao vrli i časni patrijarh kuće Stark i otac šestero dece. On je moralni kompas priče koji se uvek trudi da ostane daleko od dvorskih intriga i nepokolebljiv je u svome uverenju da bude odan i častan. Ponosan na svoju kuću i njenu tradiciju, on ne želi da sklapa nikakve kompromise koje su sumnjivog morala, međutim njegove granice u moralnome pogledu se sve više ispituju tokom romana. Pronašavši sebe kao ključnoga igrača u eskalirajućoj političkoj intrigi u Kraljevoj Luci, prestonici Vesterosa, Ned pokušava da istrajava dok ga sopstveni osećaj časti uvlači u korumpirane događaje na dvoru. Kako priča napreduje, on počinje da uviđa važnost moralnih i praktičnih kompromisa kako bi se postigli pravedni ciljevi, te je na kraju primenjen da bira između bezbednosti svoje porodice i činjenja onoga što je ispravno.

Šon Bin tumači lik Neda Starka u ekranizaciji romana

Šon Bin, glumac koji je tumačio lik Edarda Starka u ekranizaciji romana, rekao je o Nedovom liku: „On je dobar čovek koji pokušava da da sve od sebe usred sveopšte korupcije, on je riba na suvom, navikao je da bude na severu, u Zimovrelu u kojem su ljudi prilično iskreni i pragmatični, a kasnije dolazi do mesta u kojem se igraju svakakve igrice i u kojem se zabadaju noževi u leđa... On je principijelan čovek koji pokušava da drži stvari na svom mestu. Ovo je putovanje koje on čini tamo gde njegova lojalnost na kraju izaziva njegov pad.”

Razvoj i pregled

Pablišers vikli je 1996. primetio da, uprkos iskrenoj intervenciji Neda Starka u sudskim pitanjima, „nikakva količina junaštva ili dobrih namera ne može držati kraljevstvo pod kontrolom.” Od svog prvog pojavljivanja, Ned je prikazan kao plemeniti junak koji je postavljen da bude glavni lik priče. Petanest poglavlja u knjizi pisano je iz njegove tačke gledišta, što je više od bilo kog pojedinačnog lika u romanu. Ne samo da je postavljen kao glavni lik u romanu, već je on glavni svedok dešavanja u Kraljevoj Luci koja je okosnica romana. Gotovo sva dešavanja u Kraljevoj Luci koja su ključna za priču su pisana iz njegove tačke gledišta.

Džordž Lankester za London rivju ov buks piše da su sve priče o Nedu osmišljene tako da pridobiju simpatije publike, od njegovog snažnog osećaja časti i moralnog kompasa, do saosećanja prema ženi i deci. Čitaoci su naveli da veruju da će Ned biti glavni lik serijala, ali ipak se pokazalo da, iz književne perspektive, on je takozvani protagonista-mamac. Nakon što se borio da sebe i kraljevstvo održi na morlanom putu tokom čitavog romana, on na kraju sklapa kompromis kako bi spasao svoju porodicu ostavljajući svoju čast po strani. Međutim, kada su svi mislili da će ga to spasiti od sigurne smrti, on je na kraju ipak izdan.

Njujork tajms je Nedovo pogubljenje nazvao „šokantnim” primetivši da je roman Igra prestola „poznat po tome što je prikazao glavnog lika kao zaista vrednog divljenja s kojim su se čitaoci poistovećivali veći deo knjige.” U intervjuu za Entertajnment vikli Džordž R. R. Martin, autor ovog romana, prokomentarisao je ovu pogrešnu logiku:

„Znao sam to skoro od početka. Ne prvi dan, ali vrlo brzo. U mnogim intervjuima sam rekao da volim što je moja fikcija nepredvidiva. Volim što postoji velika neizvesnost. Ubio sam Neda u prvoj knjizi i to je šokiralo mnoge ljude. Ubio sam Neda jer svi misle da je on heroj i da će sigurno upasti u nevolju, ali će se onda nekako izvući.”

Dejvid Beniof, izvršni producent i scenarista Ejč-Bi-Ouove adaptacije ovog romana, rekao je za Entertajment vikli da posle čitanja romana:

„Bio sam u šoku. Iz vaše navike da gledate toliko filmova i čitate toliko knjiga, znate da će vaš junak biti spasen... Neko ima nešto u planu, jer mu baš i neće odseći glavu — sve do trenutka kada su sekli njegovu glavu. Bio sam šokiran, a potom i divljenje Džordžovoj nemilosrdnosti. Teška je stvar izgraditi karakter i učiniti nekoga tako nezaboravnim i impresivnim kao Ned, a zatim ga se otarasiti. Ali u isto vreme to vodi do priče koja je mnogo napetija jer zaista nemate pojma šta će se dogoditi i ko će preživeti.”

U recenziji na epizodu televizijske serije Igra prestola, Džejms Ponijevozik je u Tajmu napisao da je „pogubljenje Edarda Starka ključno za priču i njene teme i sve što sledi, ali je takođe meta-poruka čitaocu: ne uzimajte ovde ništa zdravo za gotovo.” Džejms Hiberd iz Entertajment viklija izjavio je da je priču učinilo boljim to što je publika prevarena, što je navedena da će Ned biti glavni junak priče, ali je na kraju iznenada ubijen. On je dodao da „veliki preokret ovde nije u tome što Ned Stark umire, već pitanje ko je u stvari pravi glavni lik Igre prestola.” Hiberd je istakao da u središte pažnje dolaze „nova generacija” lidera, posebno Edardova deca, ali i Deneris, pa čak i kepec Tirion Lanister. On pojašnjava:

„Ned Stark ne umire uzaludno... Tiče se Starkove dece — koja su premlada da bi se suočila sa ovim odgovornostima — on ih gura ih u borbu u kojoj su primorani da brzo rastu kao likovi. Martin razbija mnoge klišee u svom pisanju, ali ovaj potez je tradicionalna stvar junačkog putovanja ako smatrate da su deca istinski protagonisti ove priče — samo žrtvovanjem očinskog mentora naši heroji mogu doći na svoje.”

Priča

Grb kuće Stark, jezovuk na belome polju s krilaticom Zima dolazi

Glavni članak: Igra prestola § Robertova pobuna

Kako je utvrđeno u Igri prestola, Edard „Ned” Stark je drugi sin Rikarda Starka, gospodara Zimovrela. Osim starijeg brata Brendona, imao je i mlađeg brata Bendžena, kao i sestru Lijenu.

Godinama pre događanja u romanu, Ned je bio tih i stidljiv dečak. Rodio se u Zimovrelu, na Severu, ali je od osme godine poslat u Gnezdo sokolovo, u Dol, kod lorda Džona Erina. Za to vreme Edard postaje blizak prijatelj s Robertom Barateonom, naslednikom Krajoluja, koji je takođe bio štićenik lorda Erina, a sam gospodar Dola im postaje poput drugog oca. Prema svedočenjima Stanisa Barateona, Robertovoga mlađeg brata, na početku knjige Sudar kraljeva, Robert je toliko voleo Edarda da ga je više poštovao od njegove rođene braće. Kada je Ned stasao kao mladić, živeo je na relaciji Gnezdo sokolovo—Zimovrel. Tokom jedne od svojih poseta Zimovrelu, Ned predlaže ocu Rikardu da uda Lijenu za Roberta Barateona. Rikard Stark pristaje i Robert je na kraju veren za Lijenu. Ona je bila sumnjičava po pitanju braka s Robertom jer je znala da je ženskaroš i nije verovala da će joj ostati veran, pogotovu kad je saznala da je on napravio kopile u Dolu, devojčicu koja se zvala Mija Kamena. Edard nije imao sigurna saznanja da je ona stvarno Robertovo kopile, ali pošto je znao kako devojčica izgleda, da liči na Roberta, nije želeo da opovrgne Lijeninu teoriju.

Pre nego što se Robert oženio Lijenom, prestolonaslednik Sedam kraljevstava Regar Targarjen kidnapuje Lijenu. Nedov otac i stariji brat Brendon odlaze kod kralja Erisa II Targarjena i zahtevaju da se Lijena oslobodi. Takozvani „Ludi Kralj” ih pogubljuje uveren da Starkovi žele da ga svrgnu s prestola. Ned, Robert i Erin se tada dižu na ustanak obezbeđujući podršku kuće Tuli koja je trebalo da se orodi sa Starkovima kroz brak Brendona i Kejtlin Tuli. Međutim, pošto je Bren pogubljen, Edard uzima Kejtlin za ženu. Ned odlazi u rat sledećega jutra.

U odlučujućoj bici kod Trozupca, Robert uspeva da ubije princa Regara što je targarjensku vojsku dalo u beg. Robert je povređen u bici, pa Ned preuzima komandu i maršira na prestonicu, Kraljevu Luku. Tamo otkriva da je kuća Lanister, koja se je prvo podržala Targarjene, već opljačkala grad, izdala kraljevsku dinastiju, te ubila Erisa i celu kraljevsku porodicu u kojoj su bili i nedužna deca. Zgrožen nečasnim pokoljem, Ned odlazi da konačno uguši opsadu Krajoluja (posle skoro godinu dana), koje je uporište kuće Barateon. Kasnije pokušava da spase Lijenu, ali dockan jer je ona bila na izdisaju kada je došao.

Šest godina posle završetka Robertove pobune, Belon Grejdžoj, gospodar Gvozdenih ostrva, proglašava nezavisnost od Gvozdenog prestola. Ned pomaže kralju Robertu da ugasi pobunu u kojoj ginu prva dva Belonova sina. Belon se predaje, a njegov jedini preživeli sin i naslednik Teon biva odveden u Zimovrel kao Nedov štićenik i talac. Edard Stark vlada Severom još devet godina pre događaja u romanu.

Igra prestola

Glavni članak: Igra prestola § Radnja

Kada počinje radnja romana Igra prestola, Kejtlin obaveštava Neda da je njegov mentor Džon Erin umro i da kralj Robert namerava da mu ponudi Džonovu staru poziciju kraljeve desnice. Ned je nerado primio ponudu jer nije voleo intrige u vezi s prestolom i bio je zadovoljan što je daleko od toga, na njegovom rodnom Severu. Pismo koje je njegova supruga Kejtlin dobila od svoje paranoične sestre Lize, Džonove supruge, u kojem je Erinova udovica obznanila svoje sumnje da su Džona otrovali Lanisteri, dodatno ga je ubedilo da ipak promeni stav i da krene u Kraljevu Luku kako bi bio Robertova desnica. Ned zatim putuje na jug u Kraljevu Luku sa svojim kćerima Sansom i Arjom. Kejltin docnije u tajnosti dolazi pre Neda u prestonicu, pod zaštitom njenog prijatelja i udvarača iz detinjstva Maloprstića, kako bi ispričala Edardu o pokušaju ubistva njihovog mladog sina Brena. Nedovo dugogodišnje nepoverenje prema Lanisterima dodatno je podstaknuto Maloprstićevom potvrdom da je bodež koji je koristio plaćeni ubica nekada pripadao Tirionu Lanisteru. Sve više zgrožavan političkim igrama na dvoru, Ned konačno daje ostavku na poziciju kraljeve desnice kada Robert insistira na tome da Erisovo jedino preživelo dete, devojčica Deneris Targarjen, bude ubijena u izgnanstvu. U međuvremenu, Kejtlin je uzela Tiriona za taoca u Dolu, kao odmazdu za napad Džejmija Lanistera na Edarda i njegove prijatelje. Ned u tom napadu slomi nogu, dok su mu ostali prijatelji pobijeni. Zbog svega toka, Edardu ne uspeva plan da što pre napusti Kraljevu Luku, i on mora da ostane, a Robert ga prilikom posete ponovno imenuje za desnicu.

Ned na kraju zaključuje da su sva deca koja se pripisuju Sersei i njemu vanbračna, i da on nema nijednog krvnog naslednika, već da su oni začeti rodoskvrnim odnosom između blizanaca Sersei i Džejmija Lanistera. Dalje, Ned sumnja da je Džon Erin otrovan jer je otkrio istinu o „Robertovoj deci”. Ned suočava Sersei sa svojim otkrićem i daje joj šansu da pobegne sa svojom decom u izgnanstvo, jer nije želeo da se ništa desi nedužnoj deci, kao što je to bilo slučaj sa Targarjenima. Pre nego što Ned uspe to da kaže kralju, Robert u alkoholisanom stanju (sumnja se da mu je nešto dodatno stavljeno u mešinu vina) biva smrtno ranjen tokom lova na vepra. Umirući kralj na smrtnoj odori imenuje Neda za regenta zaštitnika kraljevstva dok Džorfi, „njegov sin”, ne postane punoletan. Ned menja prećutkuje i menja Robertov testament, zamenjujući Džofrijevo ime s „moj zakoniti naslednik” kako bi dao pravni legalitet u slučaju da se dokaže da u sva „njegova deca” kopiladi. Dok je dvor u haosu zbog kralja, Ned odbija višestruke prilike da uveća svoju moć i umesto toga odlučuje da kruniše Stanisa Barateona, Robertovog mlađeg brata, za kralja po principu primogeniture. Sersei međutim nadmašuje Neda, a dvolični Maloprstić, iako je obećao da će slušati samo Neda, izdaje ga i tera gradsku stražu da ga uhapsi. Pošto je sva njegova pratnja poklana, Sansa postala talac, a Arja u bekstvu, Edard je optužen za veleizdaju. On sklapa dogovor u kojem će mu život biti pošteđen, ali će biti poslat u izgnanstvo, samo ukoliko proglasi Džofrija zakonitim kraljem. U strahu za svoje kćerke Ned javno priznaje svoju „izdaju”. Kada su svi mislili da će mu biti pošteđen život, Džofri na svoju ruku, na opšte nezadovoljstvo njegove porodice i savetnika, sadistički, iz sopstvene zabave, donosi odluku da se Ned pogubi.