Непокорени
| Nepokoreni | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | অপরাজিত |
| Režija | Satjađit Raj |
| Scenario | Satjađit Raj |
| Producent | Satjađit Raj |
| Temelji se na | Pesma malog puta i Nepokoreni (Bibutibušan Bandjopadjaj) |
| Glavne uloge | Pinaki Sengupta Kanu Banerdži Karuna Banerdži Smaran Gosal Ramani Randžan Sengupta Čaruprakaš Goš Subod Ganguli |
| Muzika | Ravi Šankar |
| Direktor fotografije | Subrata Mitra |
| Montaža | Dulal Data |
| Producentska kuća | Epic Films |
| Distributer | Merchant Ivory Productions |
| Godina | 1956. |
| Trajanje | 113 minuta |
| Zemlja | Indija |
| Jezik | bengalski |
| Prethodni | |
| Sledeći | |
| IMDb veza | |
Nepokoreni (beng. অপরাজিত) je indijski dramski film iz 1956. godine, režisera i scenariste Satjađita Raja, zasnovan na elementima romana Pesma malog puta i Nepokoreni koje je napisao Bibutibušan Bandjopadjaj. Drugo je ostvarenje u Trilogiji o Apuu i nastavlja se tamo gde se prethodni film, Pesma malog puta (1955), završio; Apuova porodica se preselila u Benares, a radnja prati Apuov život od detinjstva do njegovih studija na fakultetu. Glavne uloge u filmu tumače Pinaki Sengupta, Kanu Banerdži, Karuna Banerdži, Smaran Gosal, Ramani Randžan Sengupta, Čaruprakaš Goš i Subod Ganguli.
Kada je Raj počeo da snima Pesmu malog puta, nije planirao da napravi i nastavak.[1] Kritički i komercijalni uspeh tog filma podstakao ga je da počne da snima Nepokorene. Za razliku od svog prethodnog ostvarenja, gde je ostao veran romanu, Raj je za nastavak doneo neke smele umetničke odluke, kao što je oslikavanje odnosa između Apua i njegove majke na sasvim drugačiji način od knjige. Kao rezultat toga, za razliku od svog prethodnika, film nije bio dobro prihvaćen na lokalnom nivou; Raj je izjavio da je „publika u predgrađu bila šokirana prikazom odnosa majke i sina, koji je tako oštro u suprotnosti sa konvencionalnom predstavom o uzajamnoj nežnosti i privrženosti”.[2]
Prijem filma van Indije, međutim, bio je znatno pozitivniji.[3] Osvojio je 11 međunarodnih nagrada, uključujući Zlatnog lava i nagradu kritičara na Filmskom festivalu u Veneciji, po čemu je bio prvi film koji je nagrađen sa obe.[4] Kritički uspeh ovog filma ohrabrio je Raja da snimi još jedan nastavak, Apuov svet (1959), koji je takođe dobro prihvaćen, time zaključivši jednu od najhvaljenijih filmskih trilogija svih vremena, kako je Rodžer Ibert kasnije istakao: „Ova tri filma... osvojila su glavne nagrade u Kanu, Veneciji i Londonu i stvorila novi filmski talas u Indiji – čija je plodna filmska industrija tradicionalno ostajala u uskim okvirima avanturističkih muzičkih romansa. Nikada ranije jedan čovek nije imao tako odlučujući uticaj na filmove svoje kulture”.[5]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Godine 1920, Apu i njegovi roditelji, koji su napustili svoj dom u ruralnom Bengalu, nastanili su se u stanu u Benaresu gde njegov otac Harihar radi kao sveštenik. Harihar napreduje u svojim novim aktivnostima: molitvi, pevanju i služenju među gatima na svetoj reci Gang. Međutim, Harihara hvata groznica i ubrzo umire, a njegova žena Sarbadžaja je primorana da počne da radi kao kućna pomoćnica. Uz pomoć praujaka, Apu i njegova majka se vraćaju u Bengal i naseljavaju se u selu Mansapota. Tamo Apu šegrtuje kao sveštenik, ali žudi da pohađa lokalnu školu i ubeđuje majku da mu to dozvoli. Pokazuje se kao odličan učenik, impresionirajući gostujućeg dostojanstvenika, a direktor počinje da se posebno zanima za njega.
U roku od nekoliko godina, adolescent Apu je prošao dovoljno dobro da dobije stipendiju da ode u Kalkutu na dalje studije. Sarbadžaja se oseća napuštenom i uplašena je zbog toga, ali popušta i s ljubavlju pakuje sinovljev kofer. Apu putuje vozom do grada i počinje da radi u štampariji, posle predavanja, da bi se izdržavao. Sve više se navikava na gradski život i oseća se neprikladno u selu. Sarbadžaja očekuje da joj često dolazi u posete, ali on je posećuje samo nekoliko puta. Njena usamljenost i čežnja za sinom rastu. Ona se ozbiljno razboli, ali ne otkriva svoju bolest Apuu, da mu ne bi poremetila učenje. Kada Apu konačno shvati njeno loše zdravstveno stanje, vraća se u selo i otkriva da je umrla. Babataran, Apuov praujak, traži da ostane tamo i obavi poslednje obrede za svoju majku. Apu odgovara da će obaviti poslednje obrede u Kalkuti i odlazi nazad u grad.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Pinaki Sengupta (dečak) | Apurba „Apu” Roj |
| Smaran Gosal (adolescent) | |
| Kanu Banerdži | Harihar Roj |
| Karuna Banerdži | Sarbadžaja Roj |
| Ramani Randžan Sengupta | Babataran |
| Čaruprakaš Goš | Nanda Babu |
| Subod Ganguli | direktor |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ray 2013, str. 63.
- ^ Ray 2013, str. 42.
- ^ Nepokoreni na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- ^ Ray 2012, str. 168.
- ^ Ebert, Roger (4. 3. 2001). „The Apu Trilogy”. Pristupljeno 24. 9. 2014.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ray, Satyajit (2013). Our Films, Their Films (na jeziku: engleski). Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-1565-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nepokoreni na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
