Бенгалски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бенгалски језик
(Bangla [বাংলা])
Говори се у: Бангладешу, Индији и у још неколико држава
Регија: Источни део јужне Азије
Укупно људи који говоре Бенгалски језик: 207 милиона
Рангиран по броју људи који га говоре у свету: 4.
Језичка група:
Класификација:
Индо-европски

 Индо-ирански
  Индијски аријски
   Бенгалски језик

Статус језика
Званични језик у: Индији, Бангладешу и Сијера Леонеу (у част доприносу Бангладеша Миротворној мисији УН у Сијера Леонеу)[1]
Регулисан од: -
Кодови и шифре Бенгалског језика
ISO 639-1 bn
ISO 639-2 ben
SIL BNG

Бенгалски језик (Bangga Bhasa) је индо-аријски језик Јужне Азије који је еволуирао из Санскрита, Палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз Бенгали, док се он сам назива Бангла језиком.

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал, али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи.

У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику.

Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране[1].

Референце [уреди]



Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бенгалски језик