Бенгалски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
бенгалски
বাংলা
Државе Индија и Бангладеш
Број говорника 210 милиона (2010)
Породица индоевропски
Писмо Бенгласки алфабет
Статус
Службени Застава Бангладеша Бангладеш
Застава Пакистана Пакистан
Регулише Бенгласка академија (Бангладеш)
Бенгласка академија (Западни Бенгал)
Језички кодови
ИСО 639-1 bn
ИСО 639-2 benнема
ИСО 639-3

Бенгалски језик (Bangga Bhasa) је индо-аријски језик Јужне Азије који је еволуирао из Санскрита, Палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз Бенгали, док се он сам назива Бангла језиком.

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал, али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи.

У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику.

Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране.

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]