Индија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 21° 07' 32„ СГ Ш, 78° 18' 38“ ИГД

Република Индија
भारत गणराज्य
Bhārata Ganarājya
Застава Индије Грб Индије
Застава Грб
крилатица: Satyamēva Jayatē (Санскрит: Само Истина Побеђује)
Химна
Jana-Gana-Mana
Положај Индије
Главни град Њу Делхи
Службени језик Влада користи хинди и енглески, док су по уставу званична 23 језика: асамски, бенгалски, бодо, гуџарати, догри, енглески, канада, кашмири, конкани, маитхили, малајалам, манипури, марати, непалски, орија, панџаби, санскрит, сантали, синди, тамилски, телугу, урду, хинди
Председник: Пранаб Мукерџи
Премијер: Манмохан Синг
Облик државе Савезна република и парламентарна република
Независност: 15. августа, 1947
Површина  
 — укупно 3.287.240 km² (7)
 — вода (%) 9,56
Становништво  
 — 2013. 1.237.980.000 (2)
 — густина 349/km² 
Валута Индијска рупија (100 паисеа)
Временска зона UTC +5:30
Интернет домен .in
Позивни број +91

Индија или званично Република Индија (хин. भारत गणराज्य, трансл. Bhārat Gaṇarājya; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији [1]. Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7517 km. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви.

Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП једанаеста по величини на свету и четврта највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану. Поред тога што је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Индије

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мјанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји. Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Воде[уреди]

Реке у Индији су: Ганг, Коси, Гандак, Гумти, Џама, кен, Дасан, Бетва, Синд, Чамбал, Кавери, Понојар, Пенер, Вајнганга, Тунгабахадра (уливају се у Индијски океан)

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Индије

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.

Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остаци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600. п. н. е. и 1900. п. н. е. По неким теоријама, око 1500. п. н. е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.

Од 6. века п. н. е., верске реформе доводе до процвата будизма и ђаинизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.

Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маруја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.

Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португалија су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Индијске државе и територије

По уставу Индије, она је суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење са дводомним парламентом.

Административно, Индија се дели на двадесет и осам држава и седам територија. Све оне се даље деле на дистрикте.

Државе и територије Индије, са бројем дистрикта
Државе
# Држава дис. # Држава дис.
1 Андра Прадеш 23 15 Махараштра 35
2 Аруначал Прадеш 15 16 Манипур 9
3 Асам 23 17 Мегхалаја 7
4 Бихар 37 18 Мизорам 8
5 Чатисгар 16 19 Нагаланд 8
6 Гоа   2 20 Пенџаб 19
7 Гуџарат 25 21 Ориса 30
8 Харајана 19 22 Раџастан 32
9 Химачал Прадеш 12 23 Сиким 4
10 Џаму и Кашмир 14 24 Тамил Наду 30
11 Џарканд 22 25 Трипура 4
12 Карнатака 27 26 Утар Прадеш 70
13 Керала 14 27 Утаранчал 13
14 Мадја Прадеш 48 28 Западни Бенгал 18
Територије
# Територија дис. # Територија дис.
A Андамани и Никобари   2 E Лакадиви   1
B Територија Чандигар   1 F Делхи   9
C Дадра и Нагар Хавели   1 G Територија Пондишери   4
D Даман и Дију   1      
Укупно:   602

Друштво[уреди]

Индија је друга земља по броју становника у свету јер у њој живи преко милијарду људи. У Индији постоји двадесет два званична језика који се говоре у различитим регионима. Међу њима су хинди и енглески језик, који су и службени језици државе. У Индији већина становника живи у веома оскудним условима (чак 70%). Индија се споро развијала и била је углавном пољопривредно оријентисана држава. Данас је постала место модерног бизниса и високе технологије. Од 1974. Индија се декларише као земља која има атомску бомбу.

Религија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Хиндуски ходочасници се купају у реци Ганг

Највећи градови[уреди]

Мумбај
Мумбај
Делхи
Делхи
Бангалор
Бангалор
Хајдерабад
Хајдерабад
Поредак Град Држава/територија Популација Ахмедабад
Ахмедабад
Ченај
Ченај
Колката
Колката
Сурат
Сурат
1 Мумбај Махараштра 12.478.447
2 Делхи Делхи 11.007.835
3 Бангалор Карнатака 8.425.970
4 Хајдерабад Андра Прадеш 6.809.970
5 Ахмедабад Гуџарат 5.570.585
6 Ченај Тамил Наду 4.681.087
7 Колката Западни Бенгал 4.486.679
8 Сурат Гуџарат 4.462.002
9 Пуна Махараштра 3.115.431
10 Џајпур Раџастан 3.073.350
11 Лакнау Утар Прадеш 2.815.601
12 Канпур Утар Прадеш 2.767.031
13 Нагпур Махараштра 2.405.421
14 Индор Мадја Прадеш 1.960.631
15 Тане Махараштра 1.818.872
16 Бопал Мадја Прадеш 1.795.648
17 Визагапатнам Андра Прадеш 1.730.320
18 Пимпри-Чинчвад Махараштра 1.729.359
19 Патна Бихар 1.683.200
20 Вадодара Гуџарат 1.666.703
[2]


Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :