Pokolj kod Piterloa

Pokolj kod Piterloa

Pokolj kod Piterloa je događaj u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva, u periodu poznatom kao Regentski period, kada je vladina vojska oružjem rasterala demonstrante i pri tom ubila petnaestoro ljudi.

Pokolj

Godine 1818. demokratski pokret u zemlji prvi put je dobio masovni karakter. Parlament je bio zasut peticijama da se izvrši reforma izbornog zakona, da se ukine zakon o carini na žito i zakon kojim su bili zabranjeni radnički savezi. 16. avgusta održan je miting na Piterfildu blizu Mančestera. Predsedničko mesto zauzeo je jedan od najpopularnijih narodnih govornika, Henri Hent. Vojska je oružjem rasterala miting. Tom prilikom poginulo je petnaest ljudi, a među njima i četiri žene i jedan dečak. Ranjenih je bilo više od četiri stotine. Da bi definitivno ugušila narodni pokret, vlada je donela šest vanrednih zakona koji su dobili naziv „akta o začepljivanju usta“, jer je njima bila ukinuta sloboda govora, zbora i štampe.

Pokolj na Piterfildu savremenici su sa ironijom nazvali porazom kod Piterloa po analogiji sa bitkom kod Vaterloa. On je izazvao veliku uzrujanost u demokratskim krugovima engleskog stanovništva.

Vidi još

• Regentski period

Izvori

• Istorija Engleske, kratak pregled - Ivanka Đuković KOVAČEVIĆ (147)
• Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.