Politički glasnik
Politički glasnik je časopis koji je izlazio jednom nedeljno, u periodu od 1925. do 1927. godine u Beogradu. Bio je to politički časopis, koji je kritički obrađivao sve aktuelne političke teme, kako domaće, tako i inostrane.
Politički glasnik je krenut, da svake nedelje, u kratkim i živim napisima prati politički život u njegovim ne samo javnim nego i skrivenim odnosima, beležeći sve njegove zanimljivosti i anegdote, i iznoseći pred javnost zakulisni rad stranaka i političara.[1]
Urednik i direktor ovog časopisa bio je Momir Nikolić, a vlasnik Đorđe Perić. Jedan od urednika bio je takođe i dr Vladislav Stakić. Časopis je štampala Zadruga štamparskih radnika Rodoljub, koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici broj 3, kao i Štamparija S. Miletić u Kosovskoj ulici broj 11, obe su se nalazile Beogradu. Administracija časopisa nalazila na Terazijama broj 5.
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Časopis se bavio svim bitnim političkim dešavanjima i ličnostima. Članci su bili često kratki, ali uvek jako informativni. U skoro svakom broju nalazio se detaljniji članak o nekoj ličnosti, uglavnom sa domaće političke scene, a redovna rubrika bila je i Politička biblioteka, gde su nabrajani novi naslovi knjiga sa politikom kao temom. Časopis je kritikovao mnoga dešavanja, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, kao i mnoge političare, od kojih možda i najviše Nikolu Pašića. U prve dve godine izlaženja, na svakoj naslovnoj strani časopisa nalazila se karikatura.
- Neke od naslovnih strana sa karikaturom
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ovako je uredništvo videlo sebe i svoj časopis:
Politički glasnik bori se protivu stranaka, ali za naciju; protivu demokratije, ali za najšire lične, porodične, profesionalne, lokalne, kulturne slobode; protivu parlamentarizma, ali za stvarnu kontrolu vlade;protivu pacifizma, ali za mir.[2]
Pretplata[uredi | uredi izvor]
Pretplata je u početku iznosila 20 dinara za mesec dana, 55 dinara za tri meseca i 100 dinara za pola godine.[1] Politički glasnik su čitaoci mogli da kupe i u knjižarama i prodavnicama novina, a cena pojedinačnog primerka bila je 5 dinara. Zbog velikog broja čitalaca, uredništvo je uspelo da od novembra 1926. godine smanji cenu pretplate, što je bio redak slučaj u domaćoj štampi. Pretplata je od tada iznosila 12 dinara za mesec dana, 60 dinara za pola godine, 110 dinara za celu godinu, dok je pojedinačni broj bio 3 dinara.[3] Međutim, već naredne godine cena pretplate će poskupeti na 20 dinara za mesec dana, 110 za šest meseci i 200 dinara za godinu dana, a pojedinačan broj će ponovo koštati 5 dinara.[4]