Postklasični period (Mezoamerika)

Prinošenje ljudskih žrtava u astečkom kodeksu iz 16. veka.

Postklasični period (šp. Período Posclásico mesoamericano), obuhvata istoriju mezoameričkih naroda od propasti kulturnih centara klasičnog doba do španskog osvajanja (900-1521. godine).

Istorija

Seobe

Promene koje su se dogodile nakon pada teotihuakanskog sistema (oko 600. godine), posle napuštanja Monte Albana (oko 750. godine) i istrebljivačkih ratova u kojima su učestvovali majanski gradovi iz džungle (800-900. godine) označile su kraj klasičnog doba u Mezoamerici. Najmanje 80̬% Teotihuakanaca napustilo je svoj grad tokom 7. veka i kako bi živeli u manjim varošicama ili se iselili u Meksički zaliv i centralnoameričku prevlaku. U 9. veku su čitave generacije Misteka pošle sa planina ka Meksičkoj visoravni, a dobar deo majanskog naroda napustio je džunglu. Seobe slične ovima nastavile su se tokom ranog postklasičnog doba (900-1168). Uzroci seoba bili su političke krize, kao i ukupni porast stanovništva, bez koga bi bilo nemoguće objasniti masovne seobe Misteka na sever i jug, i rast gradova u Meksičkoj dolini u postklasično doba. Uopšteno govoreći, u ovom dobu bilo je mnogo više gradova u Mezoamerici nego u prethodnim periodima (uz izuzetak majanskog područja u džungli). Urbanizacija i građenje velikih utvrženja takođe su doživeli procvat tokom postklasičnog doba.

Dokazano je da su ratovi prouzrokovali pad Teotihuakana i majanskih gradova, iako su uzroci ovih sukoba još uvek nejasni. Moguće je da su se zavisni gradovi Teotihuakana, poput Ćolule, pobunili protiv metropole, kao i da su se majanski gradovi nadmetali za poljoprivredno zemljište na obalama reka. Bilo je gradova koji su tokom jednog veka osvajani po 4-5 puta od strane različitih neprijatelja. Savezi su sklapani i raskidani, te je bilo decenijskih perioda velike nestabilnosti. Povećano je prisustvo vojske u političkom životu, kao i žrtvena kultura koja je pratila vojne pohode. Pored toga, nastala je nova vrsta malih država - feuda, vojne starešine su nakon osvajanja nagrađivane zemljom i pripadajućim radnicima na imanju.

Mnogi događaji tokom postklasičnog perioda imali su veze sa novim rasporedom starih činilaca, ali pojavio se i jedan faktor koji ranije nije viđen u Mezoamericiː najezda pograničnih mezoameričkih naroda, poreklom iz planina i polupustinjskih oblasti sa severaː Ćićimeka. Postoje dve opcije za etimologiju reči Ćićimeka na jeziku navatlː jedna je rasa pasa, a druga ljudi sa izvorišta.

Ćićimeci

Na planinskom vencu Zapadna Sijera Madre i u oblasti Bahio bilo je zemljoradničkih naroda koji su naseljavali varošice srednje veličine, sa bedemima, palatama i malim piramidama, sve ovo u manjoj meri u poređenju sa drugim oblastima Mezoamerike. Mnogi stanovnici ovog severnog pojasa bili su Nahua, ali bilo je i naroda Purepeće i Otomi. Nahui iz Meksičke doline, naviknuti na intenzivnu zemljoradnju, zanatstvo velikih razmera i složeno klasno društvo, smatrali su ove narode sa severa za necivilizovane gorštake. Zvali su ih Ćićimeci. Najverovatnije je da su migracije Ćićimeka ka jugu bile neprestane, gde ih je prihvatalo kosmopolitsko društvo Teotihuakana. Međutim, kada je Teotihuakan izgubio više od 80̬% stanovništva i kada su glavna utvrđenja, hramovi i palate izgoreli u požarima - oko 600. godine, većinu stanovništva nakon krize činili su Ćićimeci. Ovi doseljenici koji su se nastanili u Teotihuakanu nakon 600. godine zauzimali su samo neke delove starog grada, nisu pravili spomenike, palate niti freske. Koristili su nepravilne i jednostavno ukrašene posude poznate pod imenom keramika Kojotlatelko. Ista keramika otkrivena je u selima na nekim brdima severno od meksičke doline, naročito u okolini Tuleː drugim rečima, Ćićimeci su osnivali neke nove naseobine.

Rani postklasični period (650/900-1250)

Kolaps i transformacija klasičnih civilizacija doveli su do stvaranja novih regionalnih kultura u ovoj fazi. Intenzivna interakcija između udaljenih zona dovela je do stvaranja hibridnih kultura, koje su se javljale kao prelazni oblici. Klimatske promene su imale ulogu barem u ubrzavanju novih adaptacija. Razvile su se nove ratničke države koje su manjim i slabijim državama uzimale danak, koje su postavile obrasce koji su se potpuno razvili u sledećoj fazi. Najvažnije kulture ovog doba bili su Tolteci (900-1200. godine).

Kasni postklasični period (1250—1519)

U suštini, ovo je bila faza vrhunca za regionalne i nad-regionalne kulture stvorene u prethodnoj fazi. Istorijski i starosedelački dokumenti, kao i izveštaji očevidaca pružaju nenadmašne detalje za ove civilizacije. Određeni broj mezoameričkih civilizacija iz šesnaestog veka je relativno dobro poznat: Asteci, Taraskanci, Maje, Zapoteci i Miksteci.

Vidi još

• Klasični period (Mezoamerika)
• Preklasični period (Mezoamerika)

Literatura

• Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Prevod: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: Mono&Manana. ISBN 86-7804-042-4.  COBISS.SR 132029964
• Adams, Richard E. W.; McLeod, Murdo J. (2000). The Cambridge history of the native peoples of the Americas [Кембриџова историја староседелачких народа Америке, књига 2, део 1, уредник Ричард Адамс]. 2, Part 1. Cambridge: Cambridge university press. ISBN 978-0-521-65205-6. 
• Kane, Njord (2016). History of the Maya [Историја Маја, написао Њорд Кане]. Spangenhelm Publishing. ISBN 978-1-943066-070. 
• Morley, Sylvanus Griswold (1946). The Ancient Maya [СТАРЕ МАЈЕ од С. Г. Морлија]. STANFORD UNIVERSITY PRESS. 
• Eskalante Gonsalbo, Pablo (2022). „POSTKLASIČNO DOBA U MEZOAMERICI”. Nova opšta istorija Meksika. Novi Sad: Akademska knjiga. ISBN 978-86-6263-371-2. 
• Garsija Martinez, Bernardo (2022). „GODINE OSVAJANJA”. Nova opšta istorija Meksika. Novi Sad: Akademska knjiga. ISBN 978-86-6263-371-2.