Problem trolejbusa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Problem trolejbusa: da li treba da povučete polugu i preusmerite trolejbus na sporedni put sa jednom osobom?

Problem trolejbusa - je misaoni eksperiment u etici. U opštoj formi, problem je:

Postoji trolejbus koji nema kontrolu nad svojim funkcijama i kreće prema pet ljudi koji su zavezani na šinama. Ti stojiš pored poluge koja može da preusmjeri trolejbus na drugu traku. Ako povučeš polugu trolejbus će promjeniti traku i pet ljudi koji se nalaze na glavnoj traci će biti spašeni.  Međutim na sporednoj traci leži jedna osoba. Imate dve opcije:

  1. Ne uraditi ništa i dozvoliti da trolejbus ubije pet ljudi na glavnoj traci.
  2. Povući polugu i preusmjeriti trolejbus na sporednu traku i tako ubiti jednog čoveka.

Koji opcija je etički ispravnija?

Moderni oblik problema prvi put je predstavila Filipa Fut 1967. godine, [1] ali detaljnije je analiziran od strane Judit Tompson, [2] [3] Fransis Kam, [4] i Pitera Ungera. [5] Međutim, ranija verzija, u kojoj je jedna osoba koja se žrtvuje na stazi bila dijete onog ko odlučuje da li da povuče polugu ili ne, bila je dio moralnog upitnika koji je dodijeljen studentima na Univerzitetu u Viskonsinu 1905. godine, [6] [7] i njemački pravni naučnik je raspravljao je o sličnom problemu 1951. [8] Pored toga, sličan problem koji se odnosi na to da li je etički skrenuti projektil od veće mase prema manjoj, raspravljao je Avrohom Ješaja Karelic u svom komentaru o Talmudu, napisanom i objavljenom 1953. [9]

Od 2001. godine, problem trolejbusa i njegove varijante su obimno korišćeni u empirijskim istraživanjima moralne psihologije . Problem trolejbusa je takođe bili tema popularnih knjiga. [10] Problem se često javlja u diskusiji o etici dizajna autonomnih vozila .

Empirijska istraživanja[uredi | uredi izvor]

Godine 2001. Jošua Grin sa kolegama je objavio rezultate prvog značajnijeg empirijskog istraživanja o odgovorima ljudi na probleme sa trolejbusom. [11] Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu, oni su pokazali da "lične" dileme (kao što je guranje čoveka sa mosta) preferencijalno uključuju regije mozga koji su povezani sa emocijama, dok "bezlične" dileme (kao što je preusmeravanje trolejbusa preko poluge) uključuju preferencijalno angažovanje oblasti koje su povezane sa kontrolisanim rasuđivanje. Na osnovu toga, oni se zalažu za proces dualnog moralnog odlučivanja. Od tada su brojne druge studije koristile probleme trolejbusa da proučavaju moralni sud, istražujući teme kao što su uloga i uticaj stresa, [12] emocionalno stanje, [13] upravljanje utiskom, [14] nivoi anonimnosti, [15] različite vrste oštećenje mozga, [16] fiziološko uzbuđenje, [17] različiti neurotransmiteri, [18] i genetski faktori [19] na odgovore na dileme kolica.

Istraživanje podataka[uredi | uredi izvor]

Problem trolejbula bio je predmet mnogih istraživanja u kojima je približno 90% ispitanika odabralo ubiti jednog i spasiti pet. [20] Ako se situacija promijeni tako da je žrtva za petoricu bila neki član porodice ili romantični partner, ispitanici su mnogo manje spremni da žrtvuju njihov život. [21]

Istraživanje iz 2009. godine objavljeno u dokumentu Davida Bourgeta i Davida Čalmersa iz 2013. pokazuje da bi 69,9% profesionalnih filozofa zamijenilo (žrtvovati jednog pojedinca da spasi pet života) u slučaju problema trolejbusa. 8% se ne bi povuklo polugu, a preostalih 24% je imalo drugi pogled ili nisu željeli da odgovore. [22]

Implikacije za autonomna vozila[uredi | uredi izvor]

Problemi analogni sa problemom trolejbusa nastaju u dizajnu autonomnih automobila, u situacijama kada je softver automobila prisiljen tokom scenarija mogućeg sudara, da bira između više pravaca djelovanja (ponekad uključujući opcije koje uključuju smrt putnika vozila), a sve opcije će dovesti do povreda. [23] [24] [25] [26] [27] Platforma pod nazivom Moralna mašina [28] je kreirana od strane MIT Media Lab-a kako bi se omogućilo javnosti da izrazi svoje mišljenje o tome koje bi odluke autonomna vozila trebalo da donesu u scenarijima koji koriste paradigmu problema sa trolejbusom. Analiza podataka prikupljenih putem Moralne mašine pokazala je velike razlike u relativnim preferencijama među različitim zemljama [29] . Drugi pristupi koriste virtualnu stvarnost za procjenu ljudskog ponašanja u eksperimentalnim situacijama. [30] [31] [32] [33]

Vlada Nemačke je 2016. godine uspostavila etičku komisiju koja se bavila implikacijama autonomne vožnje. [34] Kao rezultat toga, komisija je definisala 20 pravila za autonomnu i povezanu vožnju, koja će biti obavezna za predstojeće zakone o proizvodnji autonomnih automobila.

Kritika[uredi | uredi izvor]

2014. godine u članku objavljenom u Socijalnoj i psihologija ličnosti kompas, [35] kritikovali su korišćenje problema trolejbusa, tvrdeći, između ostalog, da je scenario koji on predstavlja suviše ekstreman i nepovezano sa stvarnim moralnim situacijama da bude korisno ili obrazovno. [36]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Philippa Foot, The Problem of Abortion and the Doctrine of the Double Effect Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. avgust 2019) in Virtues and Vices (Oxford: Basil Blackwell, 1978) (originally appeared in the Oxford Review, Number 5, 1967.)
  2. ^ Judith Jarvis Thomson, Killing, Letting Die, and the Trolley Problem, 59 The Monist 204-17 (1976)
  3. ^ Judith Jarvis Thomson, The Trolley Problem Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. april 2015), 94 Yale Law Journal 1395–1415 (1985)
  4. ^ Francis Myrna Kamm, Harming Some to Save Others, 57 Philosophical Studies 227-60 (1989)
  5. ^ Peter Unger, Living High and Letting Die (Oxford: Oxford University Press, 1996)
  6. ^ Frank Chapman Sharp, A Study of the Influence of Custom on the Moral Judgment Bulletin of the University of Wisconsin no.236 (Madison, June 1908), 138.
  7. ^ Frank Chapman Sharp, Ethics (New York: The Century Co, 1928), 42-44, 122.
  8. ^ Hans Welzel, ZStW Zeitschrift für die gesamte Strafrechtswissenschaft 63 [1951], 47ff.
  9. ^ Hazon Ish, HM, Sanhedrin #25, s.v. "veyesh leayen". Available online, http://hebrewbooks.org/14332, page 404
  10. ^ Bakewell, Sarah (22. 11. 2013). „Clang Went the Trolley”. The New York Times. 
  11. ^ Greene, Joshua D.; Sommerville, R. Brian; Nystrom, Leigh E.; Darley, John M.; Cohen, Jonathan D. (14. 9. 2001). „An fMRI Investigation of Emotional Engagement in Moral Judgment”. Science (на језику: енглески). 293 (5537): 2105—2108. Bibcode:2001Sci...293.2105G. ISSN 0036-8075. PMID 11557895. doi:10.1126/science.1062872. 
  12. ^ Youssef, Farid F.; Dookeeram, Karine; Basdeo, Vasant; Francis, Emmanuel; Doman, Mekaeel; Mamed, Danielle; Maloo, Stefan; Degannes, Joel; Dobo, Linda (2012). „Stress alters personal moral decision making”. Psychoneuroendocrinology. 37 (4): 491—498. PMID 21899956. doi:10.1016/j.psyneuen.2011.07.017. 
  13. ^ Valdesolo, Piercarlo; DeSteno, David (1. 6. 2006). „Manipulations of Emotional Context Shape Moral Judgment”. Psychological Science (на језику: енглески). 17 (6): 476—477. ISSN 0956-7976. PMID 16771796. doi:10.1111/j.1467-9280.2006.01731.x. 
  14. ^ Rom, Sarah C., Paul, Conway (30. 8. 2017). „The strategic moral self:self-presentation shapes moral dilemma judgments”. Journal of Experimental Social Psychology (на језику: енглески). 74: 24—37. ISSN 0022-1031. doi:10.1016/j.jesp.2017.08.003. 
  15. ^ Lee, Minwoo; Sul, Sunhae; Kim, Hackjin (18. 6. 2018). „Social observation increases deontological judgments in moral dilemmas”. Evolution and Human Behavior. 39 (6): 611—621. ISSN 1090-5138. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2018.06.004. 
  16. ^ Ciaramelli, Elisa; Muccioli, Michela; Làdavas, Elisabetta; Pellegrino, Giuseppe di (1. 6. 2007). „Selective deficit in personal moral judgment following damage to ventromedial prefrontal cortex”. Social Cognitive and Affective Neuroscience (на језику: енглески). 2 (2): 84—92. ISSN 1749-5024. PMC 2555449 Слободан приступ. PMID 18985127. doi:10.1093/scan/nsm001. 
  17. ^ Navarrete, C. David; McDonald, Melissa M.; Mott, Michael L.; Asher, Benjamin (1. 4. 2012). „Virtual morality: Emotion and action in a simulated three-dimensional "trolley problem".”. Emotion (на језику: енглески). 12 (2): 364—370. ISSN 1931-1516. PMID 22103331. doi:10.1037/a0025561. 
  18. ^ Crockett, Molly J.; Clark, Luke; Hauser, Marc D.; Robbins, Trevor W. (5. 10. 2010). „Serotonin selectively influences moral judgment and behavior through effects on harm aversion”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 107 (40): 17433—17438. Bibcode:2010PNAS..10717433C. ISSN 0027-8424. PMC 2951447 Слободан приступ. PMID 20876101. doi:10.1073/pnas.1009396107. 
  19. ^ Bernhard, Regan M.; Chaponis, Jonathan; Siburian, Richie; Gallagher, Patience; Ransohoff, Katherine; Wikler, Daniel; Perlis, Roy H.; Greene, Joshua D. (1. 12. 2016). „Variation in the oxytocin receptor gene (OXTR) is associated with differences in moral judgment”. Social Cognitive and Affective Neuroscience (на језику: енглески). 11 (12): 1872—1881. ISSN 1749-5016. PMC 5141955 Слободан приступ. PMID 27497314. doi:10.1093/scan/nsw103. 
  20. ^ „'Trolley Problem': Virtual-Reality Test for Moral Dilemma – TIME.com”. 
  21. ^ Journal of Social, Evolutionary, and Cultural Psychology Архивирано на сајту Wayback Machine (11. april 2012) Error in webarchive template: Check |url= value. Empty.
  22. ^ Bourget, David; Chalmers, David J. (2013). „What do Philosophers believe?”. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  23. ^ Patrick Lin (8. 10. 2013). „The Ethics of Autonomous Cars”. The Atlantic. 
  24. ^ Tim Worstall (18. 6. 2014). „When Should Your Driverless Car From Google Be Allowed To Kill You?”. Forbes. 
  25. ^ Jean-François Bonnefon; Azim Shariff; Iyad Rahwan (13. 10. 2015). „Autonomous Vehicles Need Experimental Ethics: Are We Ready for Utilitarian Cars?”. Science. 352 (6293): 1573—1576. Bibcode:2016Sci...352.1573B. PMID 27339987. arXiv:1510.03346 Slobodan pristup. doi:10.1126/science.aaf2654. 
  26. ^ Emerging Technology From the arXiv (22. 10. 2015). „Why Self-Driving Cars Must Be Programmed to Kill”. MIT Technology review. Arhivirano iz originala 26. 01. 2016. g. Pristupljeno 16. 02. 2019. 
  27. ^ Bonnefon, Jean-François; Shariff, Azim; Rahwan, Iyad (2016). „The social dilemma of autonomous vehicles”. Science. 352 (6293): 1573—1576. Bibcode:2016Sci...352.1573B. PMID 27339987. arXiv:1510.03346 Slobodan pristup. doi:10.1126/science.aaf2654. 
  28. ^ „Moral Machine”. 
  29. ^ Awad, Edmond; Dsouza, Sohan; Kim, Richard; Schulz, Jonathan; Henrich, Joseph; Shariff, Azim; Bonnefon, Jean-François; Rahwan, Iyad (24. 10. 2018). „The Moral Machine experiment”. Nature. 563 (7729): 59—64. PMID 30356211. doi:10.1038/s41586-018-0637-6. Pristupljeno 8. 11. 2018. 
  30. ^ Sütfeld, Leon R.; Gast, Richard; König, Peter; Pipa, Gordon (2017). „Using Virtual Reality to Assess Ethical Decisions in Road Traffic Scenarios: Applicability of Value-of-Life-Based Models and Influences of Time Pressure”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 11: 122. PMC 5496958 Slobodan pristup. PMID 28725188. doi:10.3389/fnbeh.2017.00122. 
  31. ^ Skulmowski, Alexander; Bunge, Andreas; Kaspar, Kai; Pipa, Gordon (16. 12. 2014). „Forced-choice decision-making in modified trolley dilemma situations: a virtual reality and eye tracking study”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 8: 426. PMC 4267265 Slobodan pristup. PMID 25565997. doi:10.3389/fnbeh.2014.00426. 
  32. ^ Francis, Kathryn B.; Howard, Charles; Howard, Ian S.; Gummerum, Michaela; Ganis, Giorgio; Anderson, Grace; Terbeck, Sylvia (10. 10. 2016). „Virtual Morality: Transitioning from Moral Judgment to Moral Action?”. PLOS ONE. 11 (10): e0164374. Bibcode:2016PLoSO..1164374F. ISSN 1932-6203. PMID 27723826. doi:10.1371/journal.pone.0164374. 
  33. ^ Patil, Indrajeet; Cogoni, Carlotta; Zangrando, Nicola; Chittaro, Luca; Silani, Giorgia (2. 1. 2014). „Affective basis of judgment-behavior discrepancy in virtual experiences of moral dilemmas”. Social Neuroscience. 9 (1): 94—107. ISSN 1747-0919. PMID 24359489. doi:10.1080/17470919.2013.870091. 
  34. ^ BMVI Commission (20. 6. 2016). „Bericht der Ethik-Kommission Automatisiertes und vernetztes Fahren”. Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure (German: Bundesministerium für Verkehr und digitale Infrastruktur). Arhivirano iz originala 15. 11. 2017. g. 
  35. ^ Bauman, Christopher W.; McGraw, A. Peter; Bartels, Daniel M.; Warren, Caleb (4. 9. 2014). „Revisiting External Validity: Concerns about Trolley Problems and Other Sacrificial Dilemmas in Moral Psychology”. Social and Personality Psychology Compass. 8 (9): 536—554. doi:10.1111/spc3.12131. 
  36. ^ Khazan, Olga (24. 7. 2014). „Is One of the Most Popular Psychology Experiments Worthless?”. The Atlantic. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Problem trolejbusa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Проблем_тролејбуса&oldid=26983105”