Rade Marković (likovni umetnik)

Za druge upotrebe, pogledajte Rade Marković (višeznačna odrednica).

Rade Marković
portret
Puno ime	Rade Marković
Datum rođenja	(1955-01-24)24. januar 1955.
Mesto rođenja	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti	12. maj 2017.(2017-05-12) (62 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Rade Marković (Beograd, 24. januar 1955 — Beograd, 12. maj 2017) bio je srpski ilustrator, karikaturista, stripski crtač, dizajner, pisac tekstova iz istorije i teorije umetnosti. Ilustrovao je preko tri stotine knjiga, od toga 180 dečjih; objavio je preko 17.000 ilustracija u različitim medijima, a od toga oko 4.000 u dnevnoj novini Politika.

Biografija

Bavio se slikanjem, grafikom, ilustracijom, animacijom, karikaturom, stripom, dizajnom knjiga, teoretskim radom iz oblasti ilustracije i stripa, kao i drugih likovnih disciplina. Osnivač strip+multimedija "Tuš grupa". Bio je član ULUPUDS-a od 1977. godine u statusu samostalnog umetnika. Bio je predsednik slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS-a (2007—2010). Imao je status istaknutog umetnika od 1998. godine.

Radio je kao likovno-grafički urednik lista Student /uredio koautorski strip dodatak "Treća generacija"/(1977—1980) i časopisa Književna reč (1980) i Savremenik (1984—1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator lista Politika na rubrikama „Politika za decu“ (1996—2006), „Roman“ (1996—2008), „Među nama“ (1999—2003), „Da li znate?“ (1997—2014). Bio je urednik likovnog programa u Art centru, Beograd (2008—2016). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedeljnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: Svetlost, Mladi mašinac, Pravnik, Osmeh, Student, Jež, Mladost, Omladinske novine/ NON, Faca, Polet, Studentski list, Komunist, Stripoteka, Spunk, Borba, Naša Borba, Večernje novosti, NIN , Ekspres Politika, Ilustrovana Politika, Beograd-Njujork, Politika, Vidici, Ideje, Književna reč, Reč, Libération (Francuska), Viper (Francuska), Savremenik, Almanah estetičara Srbije, Stripolis, Prosvetni pregled i drugim.

Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (sedam knjiga) „Da li znate?“ u izdanju Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 30 samostalnih u zemlji i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: Književna reč, Vidici, Reč i Savremenik.

U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao je na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992). Tekst u katalogu izložbe „Tradicionalno–moderno“: „Slike koje pamte ili obožavanje materije“ (2012), Tekst u katalogu izložbe „Realno nadrealno“: „Zašto nagrada Ljubomir Micić?“ (2011).

Izložbe (izbor)

Grupne izložbe

• Oktobarski salon (4 puta)
• „Zlatno pero Beograda“ (15)
• Majska izložba (11)
• BIB Bijenale ilustracija u Bratislavi (6)
• „Zlatni osmeh“ (5)
• Bijenale minijaturne umetnosti Gornji Milanovac (5)
• "Sendvič eksperiment" (Tuš grupa), Dom omladine, Beograd 1980.
• ZGRAF, Zagreb, 1981.
• „Simboli u savremenoj beogradskoj umetnosti“, Narodni muzej, Beograd, 1986.
• Konkurs „Pjer“ (8)
• Beogradski strip 1935-1985, Galerija SKC, Beograd, 1985.
• Strip čarolije, Beogradski sajam, 1987.
• Savremene mitološke tendencije u primenjenoj umetnosti, Centar za kulturu "Olga Petrov" Pančevo, 1989.
• Jazz u karikaturi , Plato, 1995.
• Majstori vedrine, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd 1995.
• Savremena pravoslavna srpska umetnost, Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1995.
• Beogradska Miniart scena, „Singidunum“, 2004 i 2010.
• Likovni salon 30h30 , Zrenjanin 2013, 2014. 2015, 2016
• BookILL Fest, Festival ilustracije knjige, Novi Sad 2014, 2015
• 12. Godišnji salon Kluba likovnih umetnika "Raška škola",Galerija Centra za kulturu "Gradac" Raška 2016.

Osnivač, autor koncepta, znaka i učesnik

• Koosnivač: ARTcentar, lepih umetnosti, dizajna i zanata Beograd (2008-2016)
• „Mali format“©, međunarodna putujuća izložba koja se godišnje prikazuje u 15-20 gradova Srbije 2011 -2016,ISBN 978-86-6073-016-1. (2011)
• „Mali format“, ULUPUDS, Beograd (2007-2010 i od 2016-20..).
• „Moderno–tradicionalno“, ULUPUDS, Beograd (2008-20..) istovremeno „Art centar“, Beograd, (2011-2016). ISBN 978-86-6073-019-2. (2012)
• „Realno-Nadrealno“, „Art centar“, Beograd, (2011-2016). ISBN 978-86-6073-013-0. (2011)
• „Linoart“, Art centar Beograd (2011-2016).
• „Beogradska minijatura“, Art centar Beograd (2015-2016)

Samostalne izložbe

• Strah od belog, SKC, Beograd, 1979.
• L'petit Opera Sucre (Mala šećerna opera), Les fous de L'ile, Pariz, 1984.
• Začarani pupak, „Singidunum“, Beograd, 1985.
• Boj na Čegru, „Singidunum“, Beograd, 1989.
• Knjiga o stripu (retrospektiva povodom 20 godina stvaralaštva), Muzej primenjene umetnosti, Beograd,1-30. oktobar 1993.
• Prijateljstvo i stolica, Izložba književnog časopisa „Reč“, Beograd 1997.
• Od sličice do slike, „Singidunum“, Beograd 1998.
• Sitnice za odrastanje, „Singidunum“, Beograd, (otvaranje 12-22 septembar) 2006. Kao putujuća imala postavke u:Mostovi Balkana, Kragujevac 2007, Narodni muzej Užice, Dom kulture Prijepolje, Dom kulture „Pivo Karamatijević“ Priboj, Centar za kulturu „Gradac“ Raška, Muzej „Ras“ Novi Pazar, Dom kulture Trstenik, 2010-2011, Centar za kulturu „Sveti Stefan, despot srpski“ Despotovac 2013, Stara Pazova 2014, Zavičajni muzej Ruma 2015(04), Narodna biblioteka Arilje 2015(08), Dom kulture Ivanjica 2015(09), Dom kulture Srbobran 2015(10), Kulturni centar Pančevo 2016(10).
• Don Kihot, „Art centar“, Beograd, 2008.
• BureArtBarel, „Art centar“, Beograd 2010.
• Sitnice za odrastanje 2, „Art centar“, Beograd, 2011.
• Važne sitnice-Sitnice za odrastanje 2, Sokobanja 2011.
• Tradicionalno moderno - linobravure, „Art centar“, Beograd, 2011.
• Rade Marković (retrospektiva povodom 40 godina stvaranja. Tri postavke/stripovi itd, ilustracije itd, grafike itd.),„Art centar“, Beograd, 2013.
• Rade (izložba i promocija monografije), Noć muzeja, Narodni muzej Užice/Jokanovića kuća, Užice 2014. ISBN 978-86-84859-64-0
• Rade Marković 40+ godina umetničkog rada i promocija monografije, Galerija CK Gradac, Raška 19.septembar-3.oktobar 2014. ,Galerija Kulturnog centra, Zrenjanin 27.mart-8.april 2015. SKC Kragujevac 12.maj-1.jun 2015, Zavičajni muzej Ruma 10-26.jun 2015, Dom kulture Prijepolje 2-20 novembar 2015.

Stripski albumi

• Ludi jezik, edicija „Pegaz“, Književna omladina Srbije, 1980. (koautorski u okviru „Tuš grupe“)
• Boj na Čegru, „Književne novine“, Beograd, 1989. ISBN 978-86-391-0153-4

Animirani filmovi

• Klovn/Clown (2016, Rade strip-film) 2:11,
• Vagon za nigde/Wagon to nowhere (2016, Rade strip-film) 4:08,

Monografija

• Rade/Monografija povodom 40 godina umetničkog rada,„Grafikom“,Beograd, 2013. ISBN 978-86-7593-029-7.

Nagrade i priznanja (izbor)

• Nagrada za najboljeg debitanta, „Zlatno pero Beograda“, 1979.
• Nagrada lista Mladost za najbolji strip, 1980.
• Nagrada „Ivan Petković“, „Zlatno pero Beograda“, 1987.
• Nagrada „Dragoslav Stojanović – Sip“, „Zlatno pero Beograda“, 1988.
• Nagrada „Ivan Petković“, „Zlatno pero Beograda“, 1993.
• Plaketa ULUPUDS-a za visok umetnički domet na Sajmu knjiga, Beograd, 1989.
• Godišnja nagrada ULUPUDS-a, 1993, 2007 i 2010.

Učešće na umetničkim kolonijama

• Strip kolonija Pavlica (Raška) 2013 /prikaz Monografije u pripremi/ prezentacija, 2014 /Tri metamorfoze ili tri ilustracije stripa/ prezentacija, 2015 /Žvrlj-žvrlj strip ili napraviti ime (onomatopeja)/ prezentacija, Strip kolonija Raška (Semeteško jezero) 2016 /Mrdalice od života, čudna su lepota (animacija) prezentacija.

Kritička recepcija

Ali mi pitanje zašto? prepoznajemo sa modernih tabloa Radeta Markovića, što ga u najboljim slikama podiže na ravan savremenog Hijeronimusa Boša. Njegove mase jedinki nivelisanih buktećim koloritom, a sukobljenih oštro izdiferenciranim grafizmom, i njihovo komešanje, okretanje u krug kao u presahlom dolapu fundamentalnog ljudskog smisla, njihovo valjanje sa jedne strane svemira na drugu, prodornim svojim kikotom i svojom razdirućom jekom opominju nas na trenutak u kome jesmo. (...) Ali on ne samo da uviđa nakaznost ovog vremena, on na nju reaguje u duhu vremena svim raspoloživim sredstvima, kombinujući ilustraciju sa filmom, strip sa slikom, taleći ih u retorti podsmešljivog intelekta oplemenjenog ranjivom osećajnošću čiji proizvodi eksplodiraju od vihorne ekspresivnosti našeg doba u čijem žrvnju nestaju i dželati i žrtve...

— Živojin Pavlović (filmski reditelj i književnik)

Fantastični prizori iz Markovićevih stripova, spakovani u „kvadrate“ nabijene grafičkim znacima, sklapaju se u celinu kao slavna „mađarska kocka“...Lik Stanislava Vinavera izveden u linorezu, metaforički lebdi nad čitavim Markovićevim „bogohulnim“ opusom: jedan se đavo gleda i plazi u ogledalu, koje mu je ponudio grafičar – a onih „sto đavola“, iz stripova Radeta Markovića, takođe su neka vrsta grafičkih ogledala u kojima se vide jarki i dramatični odrazi ovog našeg nesretnog i apokaliptičnog vremena...

— Slobodan Novaković (televizijski reditelj, scenarista, dramaturg)

Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost...Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovljivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovljiv svet. To je ona ideja koje se, zahvaljujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlja, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovljivo prostor-vreme sa nemerljivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet.

— Ljubomir Kljakić (publicista i izdavač)

...Ukoliko ova dihotomija deluje unekoliko pojednostavljujuće, valja naglasiti da ona predstavlja samo osnovu, polazište od kojeg se Marković više puta znao da udalji u prostrani svet humorne imaginacije i neobične, sažete narativnosti svoga crteža. Pa i sam izbor spomenutih, „graničnih“ simbola sadrži određenu tajnu i igru. On, naime, persiflira i parodira samu ideju simbolično-heraldičkog, tvrdog i ostrašćenog reprezentovanja ideja, odnosno isticanje i povlačenje odgovarajućih razmeđa. Tako se posredstvom jednostavne dihotomije stiže do njene unutrašnje samonegacije, što je, već po sebi, zanimljiv i iznenadan rezultat. I posve u skladu sa spomenutim karnevalsko-humornim i integralnim konceptom sveta i stvaranja...U svemu ovome posebnu pažnju zaslužuju slika i slikarska tehnika čijim se posredstvom sveta i iskustva Markovićevog strip-vidokruga dalje granaju i upotpunjavaju.

— Srba Ignjatović (književnik i teoretičar književnosti)

Stvaralaštvo gospodina Markovića već je uvršćeno u kulturnu datoteku našeg naroda i potvrđeno velikim brojem nastupa na javnoj sceni bilo kao grafički promovisan materijal, bilo kao delo iz domena vizuelne umetnosti trajne vrednosti, a sve sa predtezom ekstremno kvalitetne misaone avangarde...

— Svetlana Isaković (istoričarka umetnosti MPU Beograd)

Kao poznavalac te kreativne eksplozivne pariske družine, potvrđujem i ovom prilikom, da niko iz redakcije „Šarlija“ (Charlie Hebdo) i „Hara-Kirija“ (Hara-Kiri Hebdo), nije stilski bio ni nalik Radetovom kineski upornom crtežu, prebogatim detaljima i eksploziji boja, a u svemu nenametljivom isijavanju beskrajne čovečnosti i dobrote iz njegovih radova. Voluminozni Srbin je zapravo bio šok za njih, jer je za jedan svoj kaiš stripa trošio više vremena nego većina redakcije „Šarlija“ zajedno. No, nije se Rajzer iznenadio kolegom pridošlicom iz Srbije, o kome sam mu govorio u ranijim prilikama, družeći se u njihovoj redakciji povremeno sa njim i ostalim članovima liberterske bande bez straha i mane, bez ikakvog suzdržavanja i zaziranja od ismevanja političkih budalaština i kretenizacija u Francuskoj, ali i po čitavom svetu. Pred Radetovim delima je Rajzer onda, svim pobrojanim slavnim prisutnima, neuobičajeno ozbiljno za njegov način izražavanja, rekao: „Ovo nije samo strip, ovo je nešto više, ovo je istinska umetnost!“

— Zoran Petrović Piroćanac (politikolog, novinar i ratni izveštač)

...U sitno tkanje blještavih boja Markovićevog stripa upakovana je često opora poruka, iskustvo, predviđanje (?). Ali da ovaj Baster Kiton našeg stripa nije znao da na pravi način ugradi grotesku u svoje delo – ono ne bi uprkos godinama zadržalo boju i težinu, ako hoćete i aktuelnost...

— Savo Popović (likovni kritičar i novinar)

Odnos oktobarskog salona prema stripu je rigidniji nego prema karikaturi. Samo tri puta dozvoljen mu je pristup na smotru. U tim prilikama izloženi su radovi Radeta Markovića: Zaljubljeni general (1979), Diktator Cvetko i Avangarda (1980), te Igrice i Memla (1981)...

— Slobodan Ivkov (teoretičar umetnosti)

I tako, kroz večiti dijalog suprotnosti, kroz vešto pretvaranje vremena i prostora u konačne i beskonačne vrednosti i kroz nešto što liči na život, igrom linije i boje, Rade Marković uklanja okove nepromenjivih životnih činjenica koje su utkane upravo iz haosa, u metafizičkom prostoru, duboko u senzibilnosti ovog vremena...

— Vesna Lakićević-Pavićević (istoričarka umetnosti)

Rade Marković je majstor organizovanja zbrke, on je svestan da se zbunjujućoj stvarnosti može suprotstaviti jedino ako pokaže njeno pravo lice. (...) Ne samo da se svaki kvadrat može posmatrati kao gotovo delo, kao priča za sebe, već se preobilje njegovog tvorca prenosi i na druge likovne kvadrate. Marković se pretvara u neku vrstu Šeherezade prizora, samog ždrela ludog jezika – tako da stripovne table izgledaju kao ciklusi, triptihoni, kao polimorfno predstavljanje, probijanje statičnog prizora...

— Miodrag Racković (književnik)

Izuzev jedine slike, sve ilustracije sa ove izložbe (Od sličice do slike) objavljene su u „Politici“, našem najuglednijem i najstarijem listu, u kome je Rade (Marković) počeo da objavljuje 12. januara 1996. godine. Saradnju s „Politikom“ počeo je ilustrujući tekstove na rubrici feljton. Ubrzo je iz broja u broj, nastavio da objavljuje u najstarijem redovnom dodatku ovog lista „Politici za decu“. Ilustrujući feljton, Rade se odmah odužio sopstvenom razumevanju smisla umetnosti i vrhuncu te umetnosti u ovom i nadolazećem vremenu – stripu. Ma koliko te ilustracije pojedinačno bile snažne, osmotrene u nizu, one se pojavljuju tek kao kadar Radetovog stripa publikovanog, eto, na ovaj način – svaki dan po jedan kadar u najstarijem srpskom dnevnom listu...

— Slobodan Kljakić (novinar, urednik u novini Politika, publicista)

Rade Marković voli da radi za ljude, za decu. On je 2008. godine uradio svetskog klasika Servantesovog Don Kihota, koga je prilagodio dečjem uzrastu – što je neverovatno. U međuvremenu je uradio i Hamleta. Rade Marković se očigledno svim tim poslom bavi sa tolikim uspehom, jer voli i hoće nešto novo da da, ali i zato što nije odgurnuo dete u sebi... Mi nemamo uopšte, potpuno smo izgubili, bilo kakvu kritiku na bilo kom nivou. Ako nemamo kritiku može da bude prikaz. To je obaveza. Tom obavezom neće niko da se bavi ili... hoće malo ko, jedan od Tih je Rade Marković. On je izuzetan čovek po još jednom kvalitetu: jednostavno gleda oko sebe i ljude i njihova ostvarenja. Bez ikakvog osećanja da poredi to sa svojim sposobnostima i mogućnostima, ono što smatra da ima vrednosti on će istrgnuti iz paučine umetničkih ateljea, umiti i pokazati drugima. To je nešto što su radili renesansni umetnici.

— prof. mr Zora Davidović Živadinović (profesor Fakulteta primenjenih umetnosti)

Ono što kao posmatrač mogu bez napora da iščitam sa Markovićevih ilustracija, to je fino promišljanje pre osvajanja prostora koje treba likovno oživeti, osećaj lakoće pri autorskom izvođenju i duhovitost, za kojom knjige za decu uvek žude...

— Zorica Bajin-Đukanović (umetnik fotografije i književnica)

Setivši se bajke kao prve i nežne lekcije o dobru i zlu, Rade Marković, samosvojan crtač dečjeg sveta, likovni - snimatelj spojio je zdrobljene ostatke klasičnih slika iz slavnih bajki – sa rugobama novog svetskog zla. Kao da su i same raznesene eksplozijama, bajke su se u ovoj slikovnici pretvorile u sumorne parodije i karikature, kao što se i svet pretvorio u nešto nedostojno čoveka i suprotno od prirode.

— Dragan Lakićević (pesnik, pripovedač, romansijer)

Boj na Čegru, pak jeste veliko, samostalno delo u strip maniru u kome se manifestuju sve vrline Radetove poetike. Crtež, površine, boja, svojevrsno kadriranje, tekst koji pojačava vizuelni i značenjski kvalitet, ukupno predstavlja jedan od najuspešnijih i najprijemčivijih tumačenja i komentara istorije...

— Dušan Milovanović (Istoričar umetnosti i savetnik u Muzeju primenjene umetnosti)

Rade Marković, od kada je prvi put uzeo olovku u ruke, gradi ličnu stvarnost. Na toj planeti boje su usijane, linije su uvek u društvu paralelnih linija, sve je voluminozno, zaobljeno, fluidno; radost se pretapa u delirijum, delirijum u vašar, na vašaru se prodaju lisice, lisice su naočare kroz koje se stvarnost bolje čita. Bića su ponekad prepoznatljiva, ponekad ne, ali njihove strasti, upiti, strahovi, radosti — uvek su naši. Njih razaznajemo sporo: Rade ne radi na prvu loptu, njegove ideje nisu na tezgi. Ponovljeni susreti sa njegovim radovima izdašno nagrađuju, jer on ima jedinstven glas Mudre Lude na dvoru Ludog Kralja. Magija drži svet Radeta Markovića na okupu, magija a ne medijum na kojem je nacrtan. Pomislite samo: jedan čovek i olovka u njegovoj ruci, i nastaje svet! Svako ko vidi makar jedno njegovo delo ući će u taj svet da iz njega nikada više ne izađe. To nije pitanje izbora, to je moć njegove kreacije...

— D. A. Todorović (profesor kreativnog pisanja Univerzitet Kent)

Rade pripada poslednjoj generaciji onih prvoboraca koji su se trudili da strip na kojem su, manje-više potajno, odrastali oslobode ideološke prese pod kojom je tanjen u nešto nalik „ispraznoj i jevtinoj zabavi“ i što je moguće više ga približi umetničkom izrazu.Ta potreba za beskompromisnim estetizmom neminovno ga je odvela i u druge, srodne oblasti likovnog izražavanja kojima umetnički legitimitet nikada i nije bio osporavan, kao što je likovna oprema novina ili ilustracija knjiga. Rečju, nemoguće je zamisliti bilo koji žanr primenjene umetnosti, od izrade trodimenzionalnih predmeta, preko grafike do upotrebe boja i tuševa u kojima se nije, ne samo sa uspehom, nego i sa važnim inovacijama ogledao... ...A kada smo već upotrebili epitet epsko, nije zgoreg osvetliti ga još jednom činjenicom važnom za Markovićev celokupan rad. A to je hrabrost. Već na samim počecima ovaj umetnik pokazuje neodoljivu potrebu da eksperimentiše, čak i onda kada je to na ivici hazarda. Rade Marković ruši uvrežena klišea i probija granice građanski dogmatizovanog „dobrog ukusa“...

— Zoran Petrović (pisac)

Rade Marković se perom otiskuje u drugačije svetove. Varajući životnu banalnost, on joj se izruguje majstorstvom svojih crteža, pokazujući da se može i dalje i više i bolje. Ovaj autor niže linearne lavirinte po čitavom praznom prostoru papira, nepogrešivo kontrolišući gustinu crtačkih struktura. Instinktivnim komponovanjem velikog i malog, praznog i punog i preciznošću valerskih saodnosa u crtežu perom, približava se najvećim majstorima poput Direra, Boša, Rembranta. Gradeći, kompleksnu, bogatu, ali i pored toga, preglednu kompoziciju, Dečije ilustracije Rada Markovića dosežu visoke stvaralačke domete i svaka od njih može se izložiti i sagledavati kao autonomno umetničko delo. ...

— Milica Raičević (slikarka)

Spoljašnje veze

• Rade Marković, biografija, kritički osvrti i mala galerija na sajtu ULUPUDS
• Lični sajt umetnika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2014)
• http://colindancias.uvt.ro/index.php/colindancias/article/view/35/32 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. april 2018)
• http://eldonosoescrutinio.wordpress.com/category/adaptacion-infantil/
• https://www.youtube.com/watch?v=0H5d1ycG4e4
• http://www.rastko.rs/strip/ivkov-mala_istorija_c.html
• http://www.nmuzice.org.rs/index.php/sr/214-n-c-uz-7-un-2014
• http://www.ulupuds.org.rs/AktuelnostiClanovi.htm