24. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 24. јануар
- 41. - У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. Омражен због расипности, мегаломаније и деспотизма у своје време, у историју је ушао као једна од најгротескнијих царских личности.
- 1556. — У снажном земљотресу у кинеској провинцији Шенси погинуло је око 850.000 људи, а стотине насеља је уништено. То је по броју жртава била једна од највећих природних катастрофа у историји човечанства.
- 1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.
- 1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.
- 1915. — Британски ратни бродови су у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
- 1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.
- 1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.
- 1937. — Краљевина Југославија и Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.
- 1946. — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.
- 1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
- 1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.
- 1986. — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
- 1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.
- 1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Лиаонинг погинуло је 77 људи.
- 1999. — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.
- 2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.
- 2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.
- 2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
- 2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.
- 2006. — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.
Рођења [уреди]
- 76. - Хадријан, римски цар. († 138.)
- 1705. — Фаринели, кастрат, један од најчувенијих италијанских сопрана. († 1782.)
- 1712. — Фридрих II Велики, пруски краљ.
- 1847. — Радомир Путник, српски војвода. († 1917.)
- 1887. — Жанка Стокић, српска глумица. († 1947.)
- 1928. — Дезмонд Морис је британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.
- 1933. — Асим Ферхатовић, фудбалер Босне и Херцеговине. († 1987.)
- 1959. — Настасја Кински, немачка глумица. Према њеним тврдњама, рођена је 1961.
- 1986. — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица
Смрти [уреди]
- 1965. — Винстон Черчил, енглески државник и писац.
- 1983. — Џорџ Кјукор, амерички филмски режисер.
- 2004. — Хелмут Њутон, немачки фотограф (*1920.)
- 2012. - Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ (*1936.).
