Razgovor:Petar I Karađorđević/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Na osnovu čega je Petar postao kralj Srbije?

Ovo će možda nekima zvučati kao banalno pitanje, ali mislim da je dosta važno: U članku nije objašnjeno na osnovu čega je Petar postao kralj, i ko ga je proglasio kraljem (Narodna Skupština Kraljevine Srbije?). Ovo pitanje postavljam iz sledećih razloga:

• 1. Legalni monarh u Srbiji, Kralj Aleksandar Obrenović, je zajedno sa kraljicom bio ubijen u antentatu.
• 2. Kralj Aleksandar Obrenović nije imao naslednika, dakle Petar nije mogao da se poziva na dinastičke veze (naprotiv - bio je član "suparničkog" tabora).

Kako je onda Petar postao kralj, i na osnovu čega (čija odluka i gde, kako itd.)? Ceo scenario deluje dosta mutno, i čini mi se da je u pitanju bilo obično pravno nasilje, i ovim pitanjem bi članak trebao da se bavi (poseban odeljak?)...--Trajan 04:54, 23. oktobar 2006. (CEST)

---

U tekstu piše: „U noći između 28. i 29. maja 1903. oficiri zaverenici ubili su Kralja Aleksandra i Kraljicu Dragu Obrenović. Vojska je izvela državni udar, i proglasila Kneževića Petra Karađorđevića za Kralja Srbije, što je svojim izborom potvrdila Narodna Skupština 2. juna.“

Dalje u članku Majski prevrat se kaže: „Narodna Skupština sastala se 4. juna 1903, izglasala je kneza Petra Karađorđevića za kralja Srbije i izabrala deputaciju, koja će ići u Ženevu, da ga dovede.“

Iz ovoga se vidi kako je Petar postao kralj Srbije. Posebno smeta kada se hoće nametnuti već pripremljeni zaključak bez dubljeg upoznavanja sa materijom („dakle Petar nije mogao da se poziva na dinastičke veze“; „Ceo scenario deluje dosta mutno, i čini mi se da je u pitanju bilo obično pravno nasilje“).

Veliki istoričar Vladimir Ćorović u svom delu Istorija Srba kaže:

Tešku i mučnu situaciju dokrajčila je krvava noć između 28. i 29. maja. Poveća grupa oficira, većinom mlađih, skovala je bila zaveru protiv kraljevskog para i te noći upala je u Dvor i ubila i kralja i kraljicu i još nekoliko drugih lica, kao pretsednika vlade, ministra vojnog, i kraljičinu braću, koja su svojim ponašanjem izazivala drugove na tu bezobzirnost. Sam čin, mada neobičan radi učešća oficira u njemu, da se razumeti i donekle pravdati, ali su bile sasvim izlišne i za osudu izvesne surovosti posle samog ubistva. Ali, sumnje nema, zemlja je posle te krvave noći odahnula. Novi režim doneo je sasvim novi duh i polet. [1]

Ali glavni uslov za ozdravljenje celog našeg državnog i duhovnog života bilo je to, što je prestao lični režim i s njim udvoričko izmećarstvo, koje je kvarilo karaktere i trovalo atmosferu. Narodna Skupština izabrala je za novog kralja Srbije, 2. juna 1903., Petra Karađorđevića, unuka Voždova i sina kneza Aleksandra, a pre njegova dolaska povratila je u život, s malim izmenama, ustav od 1888. god. Kralj je 12. juna, po dolasku iz Ženeve, položio zakletvu na ustav i počeo svoju vladu, koja je Srbiji donela nenadane uspehe. [2]

--Đorđe Stakić (r) 16:43, 23. oktobar 2006. (CEST)

Samo trenutak ovde. Gore si naveo sledeće: Vojska je izvela državni udar, i proglasila Kneževića Petra Karađorđevića za Kralja Srbije. Dakle vojska je proglasila Petra za kralja (a posle Narodna Skupština potvrdila). U kojoj je to još evropskoj zemlji vojska proglasila kralja, i na osnovu čega vojska ima prava da nameće kraljeve i dinastije narodu? Ovo treba pročačkati malo dublje, jer tek sada deluje kao primer pravnog nasilja koje sam pomenuo.--Trajan 18:54, 23. oktobar 2006. (CEST)

Za kralja!!

Izvinite a kako se to postaje kralj,i jos bolje kako je dosla dinastija Obrenovic na tron!? Kada se u narodu stvori kriticni osecaj da je vrag odneo salu i da treba se nesto uraditi(pr.bivsi pr.Milosevic) dolazi do burnih dogadjaja(smrt kralja Aleksandara Obrenovica ili smrt kralja Aleksandra Karadjordjevica 1934 ili smena vlasti pr.Milosevica)Normalno da je planirana smrt tiranina 1903 i da je suprotna strana to iskoristila za dolazak kralja Petra na tron Srbije, ali taj potez se dokazao kao ispravan jer je Srbija krenula napred u svakom smislu!! Buca

O kakvom "tiraninu" ti pričaš? Nekad je pametnije ćutati...--Onjegin (razgovor) 02:38, 8. decembar 2013. (CET) Govoriš o hrišćanskom vladaru, pomazaniku Božijem, koji je zajedno sa suprugom ubijen kao pas od strane oficira koji su mu položili zakletvu??? Da, tačno..."od tada je Srbiji krenulo nabolje", živo me interesuje odakle crpiš optimizam za takvu jednu izrečenu nebulozu? Baš tad je Srbija i prestala de fakto da postoji.--Onjegin (razgovor) 02:42, 8. decembar 2013. (CET)

Verovatnije je Petar nego Petronije

Karađorđev otac a Petrov deda se po mišljenju najvećeg broja istoričara zvao Petar a ne Petronije, kako navodi Ljušić u feljtonu u Novostima [3] i to argumentuje sledećim rečima :

"OTAC ILI OČUH

KAD su savremenici, a potom i istoričari, pokušali da prikriju ili ublaže čin Karađorđevog oceubistva, nastala je zabuna oko imena njegovog oca. Iz života vožda Karađorđa Petrovića pre 1804. godine dva su događaja u istoriografiji bila sporna, i oba su u neposrednoj vezi. NJih su voždovi savremenici, književnici i potonji biografi opisivali i tumačili na različite načine. Ni danas ne postoji usaglašeno mišljenje o tome da li je Đorđe Petrović imao samo oca ili očuha, i da li je izvršio oceubistvo ili očuhoubistvo. Većina izvora pominje Petra kao oca vožda Karađorđa. Samo Petar Jokić, Jovan Hadžić, Dimitrije Tirol i Nikolaj P. Nadeždin koriste stariji oblik ovog imena - Petronije, kao ime oca, a ne očuha. Jovan Hadžić je u početku zvao Petrom Đorđevog oca, i u jednoj pesmi opevao je njegovo ubistvo, da bi na drugom mestu upotrebio ime Petronije. Činjenica da je Đorđe uzeo prezime Petrović ide u prilog tvrdnji da se njegov otac zvao Petar. Nije u suprotnosti s tim ni to da je ocu kršteno ime moglo biti Petronije, ali da ga je narod zvao Petrom, i da je nadimak preovladao. I njegov je sin poznatiji po nadimku Karađorđe (otud Karađorđevići), a ne po imenu Đorđe (Đorđevići). "

Zbog toga predlažem da se izmeni ime dede Petra Karađorđevića sa Petronije na Petar. --Antidiskriminator (razgovor) 10:43, 13. januar 2010. (CET)

Imajući u vidu da se i u vikipedijinom tekstu o Karađorđu nalazi informacija da mu je ime oca Petar (i u tekstu i na slici sa porodičnim stablom) i da mi niko od moderatora nije stavio primedbu, smatram da imam prećutnu saglasnost da promenim ime Karađorđevog oca sa Petronije na Petar u tekstu o Petru Karađorđeviću. --Antidiskriminator (razgovor) 00:02, 14. januar 2010. (CET)

Može se navesti Petar, uz odgovarajuću referencu na konkretnu knjigu ili rad gde piše Petar. U članku o Karađorđu može se navesti i više detalja o tome, ako neko trvdi da se zvao Petar ili Petronije, sa referencama. Dakle glavna stvar je šta će da piše u članku Karađorđe, pa onda tako da piše i kod ostalih gde treba. --Đorđe Stakić (r) 11:33, 5. februar 2010. (CET)

Galerija

• 
  oko 1850. godine
• 
  1860. godina
• 
  1865. godina
• 
  1874. godina
• 
  1875. godina
• 
  oko 1890. godine
• 
  1904. godina
• 
  1904. godina
• 
  Sa saradnicima na dvoru
• 
  1911. godina
• 
  Drugi balkanski rat
• 
  1914. godina
• 
  Kralj Petar na bojištu
• 
  Albanska golgota

178.149.33.53 (razgovor) 11:17, 14. avgust 2013. (CEST) Za pregled izbačenog dela stranice

Mislim da je ova prva fotografija u galeriji, u stvari fotografija Petrovog sina, princa Đorđa, a ne kralja Petra. Sve se mislim, 1850.-tih godina, slikali su se na sve strane. Očigledna greška ili samo pogrešna slika na pogrešnom mestu.--Onjegin (razgovor) 00:11, 3. oktobar 2013. (CEST)

Komentar članka

Nameće se pitanje koje su to zasluge kralja Petra Ι Karađorđevića u Prvom svetskom ratu. Da li je to zasluga što je predao komandu svom sinu Aleksandru. Moram da upitam kakvi ste to VI istoričari. Pa taj njegov sin zajedno sa spletkarošom Pašićem je smenio celu vrhovnu komandu, osim njega kralja kao vrhovnog komadanta...ili što je srpsku naciju zamenio jugoslovenskom. Samo iz ovoga se vidi kakav je idiot bio kralj Petar Ι Karađorđević.

Nebojša D.Stojaković

Lako je druge kritikovati, na stranicama za razgovore i to sa pričama rekla kazala, Radio Mileva. A da li ovde negde piše da je neko istoričar? Izvolite, slobodno je, otvorena enciklopedija, uz navođenje merodavnog, proverljivog izvora, možete i VI da dodate informaciju koju smatrate tako bitnom, pa da vidimo kako će se to drugima dopasti.--Tajga (razgovor) 23:53, 2. oktobar 2013. (CEST)

Da Vam kažem da nisam ni ja istoričar, ali neke stvari moraju da izađu na videlo, bolelo to nekog ili ne, i moraju da se znaju. Nisam imao nameru nikog da uvredim.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.145.218 (razgovor) (razgovor • doprinosi)

Rešili smo da nam je više dosta stare priče o „bolovima“, dojadilo takoreći. Isto kao i uvreda bez vređanja.--Tajga (razgovor) 00:01, 3. oktobar 2013. (CEST)

Zasluge

Petar nema nikakve zasluge za Balkanske ratove i Prvi svetski rat jer je tada bio star čovek, i nit je vodio vojsku nit spoljnu politiku. -- Bojan  Razgovor  09:20, 13. oktobar 2013. (CEST)

U Balkanskim ratovima je vodio vojsku kao vrhovni komandant, njegov sin Aleksandar I, bio je samo komandant Prve armije. Kralj Petar je tada izvršio mnoga unapređenja i penzionisanja generala. O spoljnoj politici je bio obavešten. Dok u Prvom svetskom ratu nije učestvovao ali pošto je ovlastio sina da vrši položaj vrhovnog komandanta svi ukazi jer je bio živ su potpisivani u njegovo ime, tako da i ovde se može reći da je indirektno učestvovao. Zmija bgd 11:34, 8. decembar 2013. (CET)

Zasluge pre svega imaju Pasic, Vrhovna komanda i obican srpski seljak. Nisu Karadjordjevici jurisali na nemacke maksime i skode. -- Bojan  Razgovor  12:29, 8. decembar 2013. (CET)

Nikad Vrhovni komandanti nisu jurišali ninakoga u svim ratovima ako tako gledaš. Običan seljak i građanin su. Zmija bgd 13:34, 8. decembar 2013. (CET)

Zato i nemaju zasluge. Generali imaju zasluge za stategiju, izabrani politicari za politiku, a obicni ljudi za izvrsavanje. Petar nije imao nikakve zasluge, osim sto je bio kralj u tom periodu. -- Bojan  Razgovor  13:42, 8. decembar 2013. (CET)

Imao je čika Pera itekakve zasluge za rat. Zato je uostalom i postavljen na vlast. Rat je bio nužan, povod se tražio i pronađen je. Za vreme vladavine kralja Petra dolazi do preokreta u srpskoj politici, okretanjem Srbije prema saradnji sa silama Antante, pre svega Francuskom iz koje je i poslat, carinski rat sa Austro-Ugarskom, medijska hajka i organizovanje demonstracija protiv Beča, aneksiona kriza i sl. Tu se kao i obično našla i Engleska sa svojom večitom politikom održavanja balansa i samo je lepo ušetala u vode Antante, da jaka Nemačka ne postane još jača iako je odglumila neviđenu žalost povodom Majskog prevrata.--Onjegin (razgovor) 13:51, 8. decembar 2013. (CET)

Samo nije imao nikakvih vojnih zasluga kao kralj... jer to spada na grbaču sirotinje. Inače je Srbijom u to vreme drmao Apis kao siva eminencija. -- Bojan  Razgovor  14:12, 8. decembar 2013. (CET)

Ok i u čemu je poenta? Pa naravno da kroz istoriju narod ispašta a ne političari, kraljevi, predsednici. To nemože niko da promeni, jer je to u ljudskoj prirodi da ljudi daju vlast pojedincu da ga zastupa i sad je na pojedincu i toj grupici šta će i kako će uratiti. Nekaže se džabe kakav narod, takva i vlast. Što se tiče Apisa pa i ubijen je zato što je bio siva eminencija jer je postao preopasan za sistem ne za kralja, više za one oko kralja. Zmija bgd 21:31, 8. decembar 2013. (CET)

Poenta je da su prethodne verzije clanka glorifikovale Petra vise nego sto je trebalo pripisujuci mu neke zasluge koje nije imao. -- Bojan  Razgovor  23:36, 8. decembar 2013. (CET)-- Bojan  Razgovor  23:36, 8. decembar 2013. (CET)

Kad kupim ove knjige od 3 toma koje pišu o kralju Petru i čim budem imao više vremena srediću članak ko Stepu ne sekiraj se, za to vreme modifikuj članak da bude bez prevelikih hvalospeva. Treba biti realan što se slažem sa tobom ali pojedini moharhisti izugbe kompas u uređivanju članaka. Zmija bgd 23:45, 8. decembar 2013. (CET)

Kako god, sa ove distance je očigledno da je čovek maltene molio i preklinjao za rat, odn. da Austro-Ugarska napadne Srbiju i sve je radio u tom pravcu. I najmanje od svega u interesu države i naroda. Kakav je bilans? Uništenje srpske države, ulazak u neke jugoslovenske lepo zamišljene ideje-utopije bez osnova i smisla, stradanje četvrtine stanovništva...Za čiji interes i po čijem nalogu. Očigledno Engleske i Francuske. I da ne bi Srbije, isto tako za rat nezainteresovana Rusija zbog svojih sopstvenih probelma u prethodnom ratu sa Japanom, neuspelom revolucijom iz 1905 i jakim rodbinskim vezama sa nemačkim kajzerom ne bi ratovala. Ovako su jednim udarcem ubili 4 muve, četiri carstva. Rezultat: niz versajskih banana-republičica od kojih je većina trajala od danas do sutra. Tu je glavnu ulogu odigrao stari vagabund "Mrkonjić", školovan u Švajcarskoj, zadojen u francuskoj, kakvim idejama? Monarhističkim svakako ne.--Onjegin (razgovor) 01:59, 9. decembar 2013. (CET)

datumi

treba da se navode u originalu za tadašnje vrijeme, a ne da se prebacuja na novi koledar kojeg tada kod nas nije bilo, pa da se onda dešava da 2100 imamo masu netočnosti... jer će razlika biti dan više, tj. božić će biti po tadašnjem i dalje 25. 12. a to će biti 8. 1. a ne više 7. 1. zato je besmisleno prebacivati datume na greg. k. već samo treba ustaliti jk, jul koledar, da se zna i nema zabune. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 147.91.246.195 (razgovor • doprinosi)

• U 19. veku je razlika između ta dva kalendara bila 12 dana, u 20. i 21. veku je 13 dana, a u 22. veku će biti 14 dana. Dakle ako je datum iz 19. veka primenjuje se razlika od 12 dana bez obzira u kom veku se piše članak. --Đorđe Stakić (r) 12:58, 20. jun 2016. (CEST)

Što se tiče razlike između kalendara, smatram da se trebaju upisivati datumi po novom kalendaru i to da je razlika 13 dana... Pored toga, da ne bi bilo nepotrebnih zabuna i sl., smatram da bi svi hrišćani trebali slaviti Božić 25. 12. i da oko toga, samim tim, u budućnosti ne budu zabune i nepotrebne konfuzije i detalji koji dodatno razdvajaju hrišćane (dele se na rimokatolike, pravoslavce i luterance) i stvaraju jaz među njima...

Markon Padrino (razgovor) 14:04, 8. mart 2022. (CET)

Postavljanje čina u infokutiju vladara

Smatram da treba da se nalazi vojni čin vladara u infokutiji. Prvenstveno da bi se naznačilo čitaocu članka vojno obrazovanje ili vojna prošlost vladara, kao i razgraničenje uniforme vrhovnog komandanta od vojne oficirske uniforme nekog vladara. — Smiroje (razgovor) 20:36, 5. jul 2021. (CEST)