Разговор:Петар I Карађорђевић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

На основу чега је Петар постао краљ Србије?

Ово ће можда некима звучати као банално питање, али мислим да је доста важно: У чланку није објашњено на основу чега је Петар постао краљ, и ко га је прогласио краљем (Народна Скупштина Краљевине Србије?). Ово питање постављам из следећих разлога:

• 1. Легални монарх у Србији, Краљ Александар Обреновић, је заједно са краљицом био убијен у антентату.
• 2. Краљ Александар Обреновић није имао наследника, дакле Петар није могао да се позива на династичке везе (напротив - био је члан "супарничког" табора).

Како је онда Петар постао краљ, и на основу чега (чија одлука и где, како итд.)? Цео сценарио делује доста мутно, и чини ми се да је у питању било обично правно насиље, и овим питањем би чланак требао да се бави (посебан одељак?)...--Трајан 04:54, 23. октобар 2006. (CEST)

---

У тексту пише: „У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра и Краљицу Драгу Обреновић. Војска је извела државни удар, и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јуна.“

Даље у чланку Мајски преврат се каже: „Народна Скупштина састала се 4. јуна 1903, изгласала је кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала депутацију, која ће ићи у Женеву, да га доведе.“

Из овога се види како је Петар постао краљ Србије. Посебно смета када се хоће наметнути већ припремљени закључак без дубљег упознавања са материјом („дакле Петар није могао да се позива на династичке везе“; „Цео сценарио делује доста мутно, и чини ми се да је у питању било обично правно насиље“).

Велики историчар Владимир Ћоровић у свом делу Историја Срба каже:

Тешку и мучну ситуацију докрајчила је крвава ноћ између 28. и 29. маја. Повећа група официра, већином млађих, сковала је била заверу против краљевског пара и те ноћи упала је у Двор и убила и краља и краљицу и још неколико других лица, као претседника владе, министра војног, и краљичину браћу, која су својим понашањем изазивала другове на ту безобзирност. Сам чин, мада необичан ради учешћа официра у њему, да се разумети и донекле правдати, али су биле сасвим излишне и за осуду извесне суровости после самог убиства. Али, сумње нема, земља је после те крваве ноћи одахнула. Нови режим донео је сасвим нови дух и полет. [1]

Али главни услов за оздрављење целог нашег државног и духовног живота било је то, што је престао лични режим и с њим удворичко измећарство, које је кварило карактере и тровало атмосферу. Народна Скупштина изабрала је за новог краља Србије, 2. јуна 1903., Петра Карађорђевића, унука Вождова и сина кнеза Александра, а пре његова доласка повратила је у живот, с малим изменама, устав од 1888. год. Краљ је 12. јуна, по доласку из Женеве, положио заклетву на устав и почео своју владу, која је Србији донела ненадане успехе. [2]

--Ђорђе Стакић (р) 16:43, 23. октобар 2006. (CEST)

Само тренутак овде. Горе си навео следеће: Војска је извела државни удар, и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије. Дакле војска је прогласила Петра за краља (а после Народна Скупштина потврдила). У којој је то још европској земљи војска прогласила краља, и на основу чега војска има права да намеће краљеве и династије народу? Ово треба прочачкати мало дубље, јер тек сада делује као пример правног насиља које сам поменуо.--Трајан 18:54, 23. октобар 2006. (CEST)

Za kralja!!

Izvinite a kako se to postaje kralj,i jos bolje kako je dosla dinastija Obrenovic na tron!? Kada se u narodu stvori kriticni osecaj da je vrag odneo salu i da treba se nesto uraditi(pr.bivsi pr.Milosevic) dolazi do burnih dogadjaja(smrt kralja Aleksandara Obrenovica ili smrt kralja Aleksandra Karadjordjevica 1934 ili smena vlasti pr.Milosevica)Normalno da je planirana smrt tiranina 1903 i da je suprotna strana to iskoristila za dolazak kralja Petra na tron Srbije, ali taj potez se dokazao kao ispravan jer je Srbija krenula napred u svakom smislu!! Buca

О каквом "тиранину" ти причаш? Некад је паметније ћутати...--Оњегин (разговор) 02:38, 8. децембар 2013. (CET) Говориш о хришћанском владару, помазанику Божијем, који је заједно са супругом убијен као пас од стране официра који су му положили заклетву??? Да, тачно..."од тада је Србији кренуло набоље", живо ме интересује одакле црпиш оптимизам за такву једну изречену небулозу? Баш тад је Србија и престала де факто да постоји.--Оњегин (разговор) 02:42, 8. децембар 2013. (CET)

Вероватније је Петар него Петроније

Карађорђев отац а Петров деда се по мишљењу највећег броја историчара звао Петар а не Петроније, како наводи Љушић у фељтону у Новостима [3] и то аргументује следећим речима :

"OTAC ILI OČUH

KAD su savremenici, a potom i istoričari, pokušali da prikriju ili ublaže čin Karađorđevog oceubistva, nastala je zabuna oko imena njegovog oca. Iz života vožda Karađorđa Petrovića pre 1804. godine dva su događaja u istoriografiji bila sporna, i oba su u neposrednoj vezi. NJih su voždovi savremenici, književnici i potonji biografi opisivali i tumačili na različite načine. Ni danas ne postoji usaglašeno mišljenje o tome da li je Đorđe Petrović imao samo oca ili očuha, i da li je izvršio oceubistvo ili očuhoubistvo. Većina izvora pominje Petra kao oca vožda Karađorđa. Samo Petar Jokić, Jovan Hadžić, Dimitrije Tirol i Nikolaj P. Nadeždin koriste stariji oblik ovog imena - Petronije, kao ime oca, a ne očuha. Jovan Hadžić je u početku zvao Petrom Đorđevog oca, i u jednoj pesmi opevao je njegovo ubistvo, da bi na drugom mestu upotrebio ime Petronije. Činjenica da je Đorđe uzeo prezime Petrović ide u prilog tvrdnji da se njegov otac zvao Petar. Nije u suprotnosti s tim ni to da je ocu kršteno ime moglo biti Petronije, ali da ga je narod zvao Petrom, i da je nadimak preovladao. I njegov je sin poznatiji po nadimku Karađorđe (otud Karađorđevići), a ne po imenu Đorđe (Đorđevići). "

Због тога предлажем да се измени име деде Петра Карађорђевића са Петроније на Петар. --Antidiskriminator (разговор) 10:43, 13. јануар 2010. (CET)

Имајући у виду да се и у википедијином тексту о Карађорђу налази информација да му је име оца Петар (и у тексту и на слици са породичним стаблом) и да ми нико од модератора није ставио примедбу, сматрам да имам прећутну сагласност да променим име Карађорђевог оца са Петроније на Петар у тексту о Петру Карађорђевићу. --Antidiskriminator (разговор) 00:02, 14. јануар 2010. (CET)

Може се навести Петар, уз одговарајућу референцу на конкретну књигу или рад где пише Петар. У чланку о Карађорђу може се навести и више детаља о томе, ако неко трвди да се звао Петар или Петроније, са референцама. Дакле главна ствар је шта ће да пише у чланку Карађорђе, па онда тако да пише и код осталих где треба. --Ђорђе Стакић (р) 11:33, 5. фебруар 2010. (CET)

Галерија

• 
  око 1850. године
• 
  1860. година
• 
  1865. година
• 
  1874. година
• 
  1875. година
• 
  око 1890. године
• 
  1904. година
• 
  1904. година
• 
  Са сарадницима на двору
• 
  1911. година
• 
  Други балкански рат
• 
  1914. година
• 
  Краљ Петар на бојишту
• 
  Албанска голгота

178.149.33.53 (разговор) 11:17, 14. август 2013. (CEST) За преглед избаченог дела странице

Мислим да је ова прва фотографија у галерији, у ствари фотографија Петровог сина, принца Ђорђа, а не краља Петра. Све се мислим, 1850.-тих година, сликали су се на све стране. Очигледна грешка или само погрешна слика на погрешном месту.--Оњегин (разговор) 00:11, 3. октобар 2013. (CEST)

Коментар чланка

Намеће се питање које су то заслуге краља Петра Ι Карађорђевића у Првом светском рату. Да ли је то заслуга што је предао команду свом сину Александру. Морам да упитам какви сте то ВИ историчари. Па тај његов син заједно са сплеткарошом Пашићем је сменио целу врховну команду, осим њега краља као врховног комаданта...или што је српску нацију заменио југословенском. Само из овога се види какав је идиот био краљ Петар Ι Карађорђевић.

Небојша Д.Стојаковић

Лако је друге критиковати, на страницама за разговоре и то са причама рекла казала, Радио Милева. А да ли овде негде пише да је неко историчар? Изволите, слободно је, отворена енциклопедија, уз навођење меродавног, проверљивог извора, можете и ВИ да додате информацију коју сматрате тако битном, па да видимо како ће се то другима допасти.--Тајга (разговор) 23:53, 2. октобар 2013. (CEST)

Да Вам кажем да нисам ни ја историчар, али неке ствари морају да изађу на видело, болело то неког или не, и морају да се знају. Нисам имао намеру никог да увредим.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.145.218 (разговор) (разговор • доприноси)

Решили смо да нам је више доста старе приче о „боловима“, дојадило такорећи. Исто као и увреда без вређања.--Тајга (разговор) 00:01, 3. октобар 2013. (CEST)

Заслуге

Петар нема никакве заслуге за Балканске ратове и Први светски рат јер је тада био стар човек, и нит је водио војску нит спољну политику. -- Bojan  Razgovor  09:20, 13. октобар 2013. (CEST)

У Балканским ратовима је водио војску као врховни командант, његов син Александар I, био је само командант Прве армије. Краљ Петар је тада извршио многа унапређења и пензионисања генерала. О спољној политици је био обавештен. Док у Првом светском рату није учествовао али пошто је овластио сина да врши положај врховног команданта сви укази јер је био жив су потписивани у његово име, тако да и овде се може рећи да је индиректно учествовао. Змија бгд 11:34, 8. децембар 2013. (CET)

Zasluge pre svega imaju Pasic, Vrhovna komanda i obican srpski seljak. Nisu Karadjordjevici jurisali na nemacke maksime i skode. -- Bojan  Razgovor  12:29, 8. децембар 2013. (CET)

Никад Врховни команданти нису јуришали нинакога у свим ратовима ако тако гледаш. Обичан сељак и грађанин су. Змија бгд 13:34, 8. децембар 2013. (CET)

Zato i nemaju zasluge. Generali imaju zasluge za stategiju, izabrani politicari za politiku, a obicni ljudi za izvrsavanje. Petar nije imao nikakve zasluge, osim sto je bio kralj u tom periodu. -- Bojan  Razgovor  13:42, 8. децембар 2013. (CET)

Имао је чика Пера итекакве заслуге за рат. Зато је уосталом и постављен на власт. Рат је био нужан, повод се тражио и пронађен је. За време владавине краља Петра долази до преокрета у српској политици, окретањем Србије према сарадњи са силама Антанте, пре свега Француском из које је и послат, царински рат са Аустро-Угарском, медијска хајка и организовање демонстрација против Беча, анексиона криза и сл. Ту се као и обично нашла и Енглеска са својом вечитом политиком одржавања баланса и само је лепо ушетала у воде Антанте, да јака Немачка не постане још јача иако је одглумила невиђену жалост поводом Мајског преврата.--Оњегин (разговор) 13:51, 8. децембар 2013. (CET)

Само није имао никаквих војних заслуга као краљ... јер то спада на грбачу сиротиње. Иначе је Србијом у то време дрмао Апис као сива еминенција. -- Bojan  Razgovor  14:12, 8. децембар 2013. (CET)

Ок и у чему је поента? Па наравно да кроз историју народ испашта а не политичари, краљеви, председници. То неможе нико да промени, јер је то у људској природи да људи дају власт појединцу да га заступа и сад је на појединцу и тој групици шта ће и како ће уратити. Некаже се џабе какав народ, таква и власт. Што се тиче Аписа па и убијен је зато што је био сива еминенција јер је постао преопасан за систем не за краља, више за оне око краља. Змија бгд 21:31, 8. децембар 2013. (CET)

Poenta je da su prethodne verzije clanka glorifikovale Petra vise nego sto je trebalo pripisujuci mu neke zasluge koje nije imao. -- Bojan  Razgovor  23:36, 8. децембар 2013. (CET)-- Bojan  Razgovor  23:36, 8. децембар 2013. (CET)

Кад купим ове књиге од 3 тома које пишу о краљу Петру и чим будем имао више времена средићу чланак ко Степу не секирај се, за то време модификуј чланак да буде без превеликих хвалоспева. Треба бити реалан што се слажем са тобом али поједини мохархисти изугбе компас у уређивању чланака. Змија бгд 23:45, 8. децембар 2013. (CET)

Како год, са ове дистанце је очигледно да је човек малтене молио и преклињао за рат, одн. да Аустро-Угарска нападне Србију и све је радио у том правцу. И најмање од свега у интересу државе и народа. Какав је биланс? Уништење српске државе, улазак у неке југословенске лепо замишљене идеје-утопије без основа и смисла, страдање четвртине становништва...За чији интерес и по чијем налогу. Очигледно Енглеске и Француске. И да не би Србије, исто тако за рат незаинтересована Русија због својих сопствених пробелма у претходном рату са Јапаном, неуспелом револуцијом из 1905 и јаким родбинским везама са немачким кајзером не би ратовала. Овако су једним ударцем убили 4 муве, четири царства. Резултат: низ версајских банана-републичица од којих је већина трајала од данас до сутра. Ту је главну улогу одиграо стари вагабунд "Мркоњић", школован у Швајцарској, задојен у француској, каквим идејама? Монархистичким свакако не.--Оњегин (разговор) 01:59, 9. децембар 2013. (CET)

датуми

треба да се наводе у оригиналу за тадашње вријеме, а не да се пребацуја на нови коледар којег тада код нас није било, па да се онда дешава да 2100 имамо масу неточности... јер ће разлика бити дан више, тј. божић ће бити по тадашњем и даље 25. 12. а то ће бити 8. 1. а не више 7. 1. зато је бесмислено пребацивати датуме на грег. к. већ само треба усталити јк, јул коледар, да се зна и нема забуне. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 147.91.246.195 (разговор • доприноси)

• У 19. веку је разлика између та два календара била 12 дана, у 20. и 21. веку је 13 дана, а у 22. веку ће бити 14 дана. Дакле ако је датум из 19. века примењује се разлика од 12 дана без обзира у ком веку се пише чланак. --Ђорђе Стакић (р) 12:58, 20. јун 2016. (CEST)

Što se tiče razlike između kalendara, smatram da se trebaju upisivati datumi po novom kalendaru i to da je razlika 13 dana... Pored toga, da ne bi bilo nepotrebnih zabuna i sl., smatram da bi svi hrišćani trebali slaviti Božić 25. 12. i da oko toga, samim tim, u budućnosti ne budu zabune i nepotrebne konfuzije i detalji koji dodatno razdvajaju hrišćane (dele se na rimokatolike, pravoslavce i luterance) i stvaraju jaz među njima...

Markon Padrino (разговор) 14:04, 8. март 2022. (CET)

Постављање чина у инфокутију владара

Сматрам да треба да се налази војни чин владара у инфокутији. Првенствено да би се назначило читаоцу чланка војно образовање или војна прошлост владара, као и разграничење униформе врховног команданта од војне официрске униформе неког владара. — Smiroje (разговор) 20:36, 5. јул 2021. (CEST)