Razgovor:Stefan Lazarević/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Mislim da se njegove mošti nalaze u manastiru Koporin u blizini Markovca i Rače(kragujevačke).--Vlada 00:53, 11. jun 2006. (CEST)

U tekstu piše da je sahranjen u Manasiji, što ja mislim da nije tačno. Treba staviti da se njegove mošti nalaze u manastiru Koporin kod Velike Plane.--Vlada 01:01, 11. jun 2006. (CEST)

Videti ovde:1; 2 i 3--Vlada 01:22, 11. jun 2006. (CEST)

Slobodno dodaj :) --Jovanvb 01:44, 11. jun 2006. (CEST)

Despotovi posedi u Ugarskoj

U "Istorija srpskog naroda u šest knjiga, Srpska književna zadruga, drugo izdanje, Beograd 1994", stoji pisano:

"Zahvaljujući sačuvanim izveštajima o uvošenju despota u posed, poznata su samo dva kompleksa velikog despotovog vlastelinstva u Ugarskoj. Jedan je bio oko grada Debrecina u središsnom delu Ugarske i sastojao se od samog grada (Debrecin), trgovišta Besermenj i 34 sela u okolini ta dva mesta u biharskoj i susednoj sabolčkoj županiji. Drugi kompleks bio je u istočnoj Ugarskoj, u satmarskoj županiji, i obuhvatao je manje naselja, svega 15 sela i pustih selišta, ali je zato imao važne trgovačke i rudarske gradove Satmar, Nemci, Nađbanju (Rivulus Dominarum) i Felšebanju (Medius Mons). Despotu je svakako već tada bilo povereno upravljanje satmarskom, bodroškom i torontalskom županijom, jer se iz nešto docnijih dokumenata vidi da je u njima postavljao podžupane iz redova svojih ljudi. Gotovo je sigurno da je despot Stefan tada dobio i posede u poslednje dve županije u današnjoj Bačkoj i Banatu, koje kasnije nalazimo u rukama njegovog naslednika Đurđa Brankovića. U tadašnjoj bodroškoj županiji bili su Aranjan i Apatin, gde je bilo sedište despotovog zastupnika, a u torontalskoj grad Bečej, na ostrvu u Tisi, gde se kasnije sklanjao despot Đurađ, trgovište Bečej i trgovište Bečkerek. Neizvesno je da li su ovom najstarijem jezgru pripadali i posedi u tadašnjoj bačkoj županiji i u Sremu, zabeleženi u dokumentima iz vremena Đurđa Brankovića.(31)

(31) Despot Đurađ je imao Slankamen i dva sela u sremskoj i sedam sela u bačkoj županiji. Izgleda da despot Stefan nije dobio Munkač i posede koji su išli uz njega. Neizvesno je da li su gradovi oko Tise (Tokaj, Talja, Regec) pripadali već despotu ili ih je dobio tek Đurađ Branković."

Istorija srpskog naroda u šest knjiga, druga knjiga (Kretanje prema severu, Sima Ćirković), strana 322

Na ovim kartama sam pokušao da rekonstruišem despotove posede u Ugarskoj:

http://img87.imageshack.us/img87/305/ugarskiposedi1eg7.jpg
Posedi u Ugarskoj, zapadni deo

http://img144.imageshack.us/img144/7946/ugarskiposedi2vm8.jpg
Posedi u Ugarskoj, istočni deo

Dalje:
http://img207.imageshack.us/img207/807/stefan1423gx7.gif
Despotovina Stefana Lazarevića posle 1421

http://img59.imageshack.us/img59/4373/srpskadespotovina2qc5.gif
Despotovina Đurđa Brankovića 1428 do 1439 (svetlo plavo, sem Golubca koji je neki vojvoda Jeremija 1427 predao Osmanlijama), od 1444 do 1455 (plavo, sad i sa Golubcem) i od 1455 do 1458/59 (tamno plavo)

http://img215.imageshack.us/img215/6223/lazar1389oq6.gif
Srbija za vreme kneza Lazara (crveno + svetlo crveno), Vuka Brankovića (narandžasto + svetlo crveno oduzeto iz zemalja kneza Lazara posle 1389), Balšića, Kotromanića i ćesara Uglješe (žuto)

Da li bi trebali da dodamo pomenute županije to jest Bodrog, Torontal i Satmar, kao i Debrecin i ostala mesta u biharskoj i sabolčkoj županiji? --Carski 12:00, 19. mart 2007. (CEST)

Srpski državni rukovodioci?

"Da je srpskim državnim rukovodiocima u ...."

Mislim da izraz "rukovodilac" označava nekoga ko vodi ljude a ne državu pa je u ovom kontekstu nadekvatno upotrebiti ovaj izraz uz izraz država. Mislim da je bolje uneti izraz „srpski državnici“ nego „srpski državni rukovodioci“.--Antidiskriminator (razgovor) 16:06, 27. maj 2010. (CEST)

Gde je vladao?

"Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389. godine, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Nemanjić je vladao do svog punoletstva 1393. godine."

Na osnovu ove rečenice se ne vidi u kojoj državi, ili kojom oblasti, je vladao. --Antidiskriminator (razgovor) 16:08, 27. maj 2010. (CEST)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Predlažem ovaj članak za sjajni jer ima osnova za to. Rasprava traje do: 20. januara 2011. (15:20) -- Đorđe Stakić (r) 15:16, 13. januar 2011. (CET)

Komentari

Prvi utisci

• skoro sve godine su linkovi ... čini tekst teže čitljivim --Kašter (razgovor) 14:57, 17. januar 2011. (CET)   Urađeno
• navigacione tabele (braća, sestre, kneževi) ... najbolje postaviti kao neupadljive, zatvorene i padajuće navigacije --Kašter (razgovor) 14:57, 17. januar 2011. (CET)   Urađeno
• Mapa Srpske Despotovine nije prevedena na srpski ... bode oči :) --Kašter (razgovor) 14:57, 17. januar 2011. (CET)   Urađeno
• uvodni dio je predug ... skratiti na 4-5 rečenica i višak prebaciti u druge ili u poseban pasus --Kašter (razgovor) 12:45, 18. januar 2011. (CET)   Urađeno

\Nemojte dirati clanak, sredjujem ga upravo. -- Bojan  Razgovor  13:14, 18. januar 2011. (CET)

Nisam video kad si počeo da sređuješ, pošto sam ja bio uleteo u članak da sredim linkove ka godinama. --Đorđe Stakić (r) 13:51, 18. januar 2011. (CET)

Clanak je imao puno veza ka preusmerenjima, trebalo je 30 minuta da se sve prodje kroz to. Ako bi neko menjao, doslo bi do sukoba izmena i opet bih morao sav posao izpocetka. -- Bojan  Razgovor  15:52, 18. januar 2011. (CET)

Kandidat za sjajni članak na glasanju

Glasanje traje do 27. januara 2011. u 16:50. --Новак (razgovor) 16:04, 22. januar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar:...

Komentari sa stranice za glasanje

Članak od 250 kilobajta i trilion činjenica ne zaslužuje da bude sjajan zbog predugačkog uvoda, a kod kod zduhaća i Prvog svetskog rata to nije bio problem? -- Bojan  Razgovor  05:01, 23. januar 2011. (CET)

U čemu je problem u 3-5 rečenica reći ko je bio taj čovjek, gdje i kada je rođen i umro, i zašto je enciklopedijski značajan? Članak zbog predugog uvodnog dijela gubi masivno na kvalitetu. --Kašter (razgovor) 23:47, 24. januar 2011. (CET)

To nije bio bilo koji „čovek“, to je bio jedan od najznamenitijih vladara iz srpske srednjovekovne istorije koji je dao veliki doprinos u oblastima privrede i kulture i stoga je verovatno uvodni deo i dugačak. U njemu je ukratko je dato šta je sve postigao, a potom se u glavnom delu izlaže u detalje sve to što se spominje u uvodu. Tako izgledaju svi radovi na temu istorije. Otvori bilo koji rad u vidu knjige na temu istorije, ali ni slučajno neku napisanu od strane pravnika ili, još gore, nekog inžinjera, i videćeš da je to uobičajena praksa. Inače, taj uvodni deo uopšte nije dugačak kako ti se čini, stoga te molim da nam daš neko ubedljivije objašnjenje: zašto po tebi ovo ne može da bude izabrani članak? Rekao bih iz lične sujete, ne?--Voodo Child (razgovor) 06:33, 25. januar 2011. (CET)

Meni je to dovoljno kao objašnjenje. Ostalo smeće iz tvog pera, neću da komentarišem. --Kašter (razgovor) 09:52, 25. januar 2011. (CET)

Loše si me shvatio ako si mislio da te napadam. ;-) Ja sam hteo iskazati svoje mišljenje u vezi ova dva negativna glasa koja su, po meni, neosnovana. Lako je pretpostaviti da se iza njih skriva izvesna pristrasnost. Da je fifti-fifti, još bi mi bilo jasno. Inače, nije dovoljno reći „zato što je opširan uvod“, jer to nije nikakva stručna kritika, ako misliš delovati kao istoričar. Treba ukazati autoru na još mana kojih sigurno postoji, jer, na kraju krajeva, trudimo se, ali uvek napravimo koju grešku. Ima ljudi koju su toliko kritični prema sebi da ne napravi nijedan rad za svog života, upravo zbog toga. Zato postoje radovi u kojima je učestvovala grupa autora.--Voodo Child (razgovor) 14:14, 25. januar 2011. (CET)

Živiš na Marsu (ili u nekom svom svijetu) ako misliš da se zadnja rečenica ("Rekao bih iz lične sujete, ne?") tvog posta ne može karakterisati kao lični napad. Zbogom, --Kašter (razgovor) 15:28, 25. januar 2011. (CET)

Ne, živim u Novom Sadu i nemam nameru da bilo koga napadam, pa ni tebe. ;-) Hteo sam samo da te pitam čemu taj loš glas, a ako eventualno postoji neko bolje objašnjenje od „zato što je opširan uvod“, daj ga sad, da svi vide, ili, kao što si i sam zaključio da je najbolje za tebe, jednostavno se povuci i prihvati činjenicu da nemaš argumente. Ja sam ubeđen da bi ti dao i bolju kritiku da se poznaješ u predmet... Ali, avaj!--Voodo Child (razgovor) 15:47, 25. januar 2011. (CET)

Napadajući stalno pričaš o nenapadanju. I nemam namjeru da trošim svoje vrijeme na trolove. Eto priznajem, ti se poznaješ u "predmet". --Kašter (razgovor) 16:23, 25. januar 2011. (CET)

Voodo, koncentriši se na temu a ne na ostale korisnike. Ovo je opomena za trolovanje i vređanje drugih korisnika (tako se ne vodi rasprava). Svako ima pravo da glasa prema svojoj savesti, tako da se to ne komentariše. Ovo je odeljak za komentarisanje članka. Inače članak je lep i opširan čime su ostali glasači verovatno već prelomili da članak postane sjajan. Nemoj ovde komentarisati ovu moju opomenu, ako imaš šta da dodaš to uradi na mojoj stranici za razgovor. Hvala na razumevanju.----László (talk) 02:19, 27. januar 2011. (CET)

Mapa despotovine

Na mapi su Sava i Dunav severna granica despotovine, a despot Stefan je, kao vazal ugarskog kralja, u svojim posedima imao skoro čitav Srem i srednji i južni Banat. Da li postoji neki razlog ove protivrečnosti mape i teksta?109.93.101.170 (razgovor) 13:59, 1. avgust 2015. (CEST)

Imao je on i kuću u Budimu, ali ona se - kao ni posedi u Sremu i Banatu - nije nalazila u sklopu despotovine, nego Ugarske.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:33, 1. avgust 2015. (CEST)

Sjajan članak

Članak je izabran u kategoriju sjajnih članaka 27. januara 2011. (16:50) --Новак (разговор) 18:51, 27. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:

Замољен сам...

...од једног корисника на енг. википедији (Mm.srb) да видим могу ли се ангажовату сарадници на нашој википедији да се чланак en:Stefan Lazarević прошири превођењем са српског (тј. овог) чланка. Ако је неко вољан и има времена за то, не би то било лоше :) ВВВладимир 19:13, 6. април 2011. (CEST)

reference

Izvinite ako se ne snalazim baš najbolje, ali ne mogu da pronađem brojeve strana za navedene knjige u referencama. Kako onda proveriti navode iz referenci? --Mladifilozof (разговор) 20:51, 14. мај 2014. (CEST)

Manja primedba

Mislim da bi stranica trebala da se zove Stefan Pribačević. Kako se tačno ne zna, koji se tačno knez Lazarev predak zvao Hreb(e)lja (duga verzija imena Relja, najverovatnije) i tačno vreme njegovog života, vladovanja i funkcija, (zna se da su knez Lazarevi preci bili pripadnici nižeg plemstva) i kako se pripadnicima dinastije Lazarević, ne mogu smatrati i Lazar i Stefan Visoki, već samo Stefan, a ni samo jedan vladar članom dinastije, stoga izlažem ovaj predlog. Ovu tezu je inače zastupao Ilarion Ruvarac.

To bi bilo isto, poput smatranja vožda Karađorđa i njegovog sina, kneza Aleksandra, Karađorđevićima, pripadnicima te dinastije. Kneza Aleksandra bismo mogli smatrati Karađorđevićem, ali ne i Karađorđa, jer nije bio sam svoj potomak, imao je on svoje pretke i prezime.

Markon Padrino (разговор) 23:28, 20. јануар 2022. (CET)

Не слажем се, у питању је опште распрострањено име и сугестија је у супротности са ВП:Именовање чланака. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:34, 20. јануар 2022. (CET)