Разговор:Стефан Лазаревић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Мислим да се његове мошти налазе у манастиру Копорин у близини Марковца и Раче(крагујевачке).--Влада 00:53, 11. јун 2006. (CEST)

У тексту пише да је сахрањен у Манасији, што ја мислим да није тачно. Треба ставити да се његове мошти налазе у манастиру Копорин код Велике Плане.--Влада 01:01, 11. јун 2006. (CEST)

Видети овде:1; 2 и 3--Влада 01:22, 11. јун 2006. (CEST)

Слободно додај :) --Јованвб 01:44, 11. јун 2006. (CEST)

Деспотови поседи у Угарској

У "Историја српског народа у шест књига, Српска књижевна задруга, друго издање, Београд 1994", стоји писано:

"Захваљујући сачуваним извештајима о увошењу деспота у посед, позната су само два комплекса великог деспотовог властелинства у Угарској. Један је био око града Дебрецина у средишсном делу Угарске и састојао се од самог града (Дебрецин), трговишта Бесермењ и 34 села у околини та два места у бихарској и суседној саболчкој жупанији. Други комплекс био је у источној Угарској, у сатмарској жупанији, и обухватао је мање насеља, свега 15 села и пустих селишта, али је зато имао важне трговачке и рударске градове Сатмар, Немци, Нађбању (Rivulus Dominarum) и Фелшебању (Medius Mons). Деспоту је свакако већ тада било поверено управљање сатмарском, бодрошком и торонталском жупанијом, јер се из нешто доцнијих докумената види да је у њима постављао поджупане из редова својих људи. Готово је сигурно да је деспот Стефан тада добио и поседе у последње две жупаније у данашњој Бачкој и Банату, које касније налазимо у рукама његовог наследника Ђурђа Бранковића. У тадашњој бодрошкој жупанији били су Арањан и Апатин, где је било седиште деспотовог заступника, а у торонталској град Бечеј, на острву у Тиси, где се касније склањао деспот Ђурађ, трговиште Бечеј и трговиште Бечкерек. Неизвесно је да ли су овом најстаријем језгру припадали и поседи у тадашњој бачкој жупанији и у Срему, забележени у документима из времена Ђурђа Бранковића.(31)

(31) Деспот Ђурађ је имао Сланкамен и два села у сремској и седам села у бачкој жупанији. Изгледа да деспот Стефан није добио Мункач и поседе који су ишли уз њега. Неизвесно је да ли су градови око Тисе (Токај, Таља, Регец) припадали већ деспоту или их је добио тек Ђурађ Бранковић."

Историја српског народа у шест књига, друга књига (Кретање према северу, Сима Ћирковић), страна 322

На овим картама сам покушао да реконструишем деспотове поседе у Угарској:

http://img87.imageshack.us/img87/305/ugarskiposedi1eg7.jpg
Поседи у Угарској, западни део

http://img144.imageshack.us/img144/7946/ugarskiposedi2vm8.jpg
Поседи у Угарској, источни део

Даље:
http://img207.imageshack.us/img207/807/stefan1423gx7.gif
Деспотовина Стефана Лазаревића после 1421

http://img59.imageshack.us/img59/4373/srpskadespotovina2qc5.gif
Деспотовина Ђурђа Бранковића 1428 до 1439 (светло плаво, сем Голубца који је неки војвода Јеремија 1427 предао Османлијама), од 1444 до 1455 (плаво, сад и са Голубцем) и од 1455 до 1458/59 (тамно плаво)

http://img215.imageshack.us/img215/6223/lazar1389oq6.gif
Србија за време кнеза Лазара (црвено + светло црвено), Вука Бранковића (наранџасто + светло црвено одузето из земаља кнеза Лазара после 1389), Балшића, Котроманића и ћесара Угљеше (жуто)

Да ли би требали да додамо поменуте жупаније то јест Бодрог, Торонтал и Сатмар, као и Дебрецин и остала места у бихарској и саболчкој жупанији? --Carski 12:00, 19. март 2007. (CEST)

Српски државни руководиоци?

"Да је српским државним руководиоцима у ...."

Мислим да израз "руководилац" означава некога ко води људе а не државу па је у овом контексту надекватно употребити овај израз уз израз држава. Мислим да је боље унети израз „српски државници“ него „српски државни руководиоци“.--Antidiskriminator (разговор) 16:06, 27. мај 2010. (CEST)

Где је владао?

"Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Немањић је владао до свог пунолетства 1393. године."

На основу ове реченице се не види у којој држави, или којом области, је владао. --Antidiskriminator (разговор) 16:08, 27. мај 2010. (CEST)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Предлажем овај чланак за сјајни јер има основа за то. Расправа траје до: 20. јануара 2011. (15:20) -- Ђорђе Стакић (р) 15:16, 13. јануар 2011. (CET)

Коментари

Први утисци

• скоро све године су линкови ... чини текст теже читљивим --Каштер (разговор) 14:57, 17. јануар 2011. (CET)   Урађено
• навигационе табеле (браћа, сестре, кнежеви) ... најбоље поставити као неупадљиве, затворене и падајуће навигације --Каштер (разговор) 14:57, 17. јануар 2011. (CET)   Урађено
• Мапа Српске Деспотовине није преведена на српски ... боде очи :) --Каштер (разговор) 14:57, 17. јануар 2011. (CET)   Урађено
• уводни дио је предуг ... скратити на 4-5 реченица и вишак пребацити у друге или у посебан пасус --Каштер (разговор) 12:45, 18. јануар 2011. (CET)   Урађено

\Nemojte dirati clanak, sredjujem ga upravo. -- Bojan  Razgovor  13:14, 18. јануар 2011. (CET)

Нисам видео кад си почео да сређујеш, пошто сам ја био улетео у чланак да средим линкове ка годинама. --Ђорђе Стакић (р) 13:51, 18. јануар 2011. (CET)

Clanak je imao puno veza ka preusmerenjima, trebalo je 30 minuta da se sve prodje kroz to. Ako bi neko menjao, doslo bi do sukoba izmena i opet bih morao sav posao izpocetka. -- Bojan  Razgovor  15:52, 18. јануар 2011. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на гласању

Гласање траје до 27. јануара 2011. у 16:50. --Новак (разговор) 16:04, 22. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:...

Коментари са странице за гласање

Чланак од 250 килобајта и трилион чињеница не заслужује да буде сјајан због предугачког увода, а код код здухаћа и Првог светског рата то није био проблем? -- Bojan  Razgovor  05:01, 23. јануар 2011. (CET)

У чему је проблем у 3-5 реченица рећи ко је био тај човјек, гдје и када је рођен и умро, и зашто је енциклопедијски значајан? Чланак због предугог уводног дијела губи масивно на квалитету. --Каштер (разговор) 23:47, 24. јануар 2011. (CET)

То није био било који „човек“, то је био један од најзнаменитијих владара из српске средњовековне историје који је дао велики допринос у областима привреде и културе и стога је вероватно уводни део и дугачак. У њему је укратко је дато шта је све постигао, а потом се у главном делу излаже у детаље све то што се спомиње у уводу. Тако изгледају сви радови на тему историје. Отвори било који рад у виду књиге на тему историје, али ни случајно неку написану од стране правника или, још горе, неког инжињера, и видећеш да је то уобичајена пракса. Иначе, тај уводни део уопште није дугачак како ти се чини, стога те молим да нам даш неко убедљивије објашњење: зашто по теби ово не може да буде изабрани чланак? Рекао бих из личне сујете, не?--Voodo Child (разговор) 06:33, 25. јануар 2011. (CET)

Мени је то довољно као објашњење. Остало смеће из твог пера, нећу да коментаришем. --Каштер (разговор) 09:52, 25. јануар 2011. (CET)

Лоше си ме схватио ако си мислио да те нападам. ;-) Ја сам хтео исказати своје мишљење у вези ова два негативна гласа која су, по мени, неоснована. Лако је претпоставити да се иза њих скрива извесна пристрасност. Да је фифти-фифти, још би ми било јасно. Иначе, није довољно рећи „зато што је опширан увод“, јер то није никаква стручна критика, ако мислиш деловати као историчар. Треба указати аутору на још мана којих сигурно постоји, јер, на крају крајева, трудимо се, али увек направимо коју грешку. Има људи коју су толико критични према себи да не направи ниједан рад за свог живота, управо због тога. Зато постоје радови у којима је учествовала група аутора.--Voodo Child (разговор) 14:14, 25. јануар 2011. (CET)

Живиш на Марсу (или у неком свом свијету) ако мислиш да се задња реченица ("Рекао бих из личне сујете, не?") твог поста не може карактерисати као лични напад. Збогом, --Каштер (разговор) 15:28, 25. јануар 2011. (CET)

Не, живим у Новом Саду и немам намеру да било кога нападам, па ни тебе. ;-) Хтео сам само да те питам чему тај лош глас, а ако евентуално постоји неко боље објашњење од „зато што је опширан увод“, дај га сад, да сви виде, или, као што си и сам закључио да је најбоље за тебе, једноставно се повуци и прихвати чињеницу да немаш аргументе. Ја сам убеђен да би ти дао и бољу критику да се познајеш у предмет... Али, авај!--Voodo Child (разговор) 15:47, 25. јануар 2011. (CET)

Нападајући стално причаш о ненападању. И немам намјеру да трошим своје вријеме на тролове. Ето признајем, ти се познајеш у "предмет". --Каштер (разговор) 16:23, 25. јануар 2011. (CET)

Voodo, концентриши се на тему а не на остале кориснике. Ово је опомена за троловање и вређање других корисника (тако се не води расправа). Свако има право да гласа према својој савести, тако да се то не коментарише. Ово је одељак за коментарисање чланка. Иначе чланак је леп и опширан чиме су остали гласачи вероватно већ преломили да чланак постане сјајан. Немој овде коментарисати ову моју опомену, ако имаш шта да додаш то уради на мојој страници за разговор. Хвала на разумевању.----László (talk) 02:19, 27. јануар 2011. (CET)

Мапа деспотовине

На мапи су Сава и Дунав северна граница деспотовине, а деспот Стефан је, као вазал угарског краља, у својим поседима имао скоро читав Срем и средњи и јужни Банат. Да ли постоји неки разлог ове противречности мапе и текста?109.93.101.170 (разговор) 13:59, 1. август 2015. (CEST)

Имао је он и кућу у Будиму, али она се - као ни поседи у Срему и Банату - није налазила у склопу деспотовине, него Угарске.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:33, 1. август 2015. (CEST)

Сјајан чланак

Чланак је изабран у категорију сјајних чланака 27. јануара 2011. (16:50) --Новак (разговор) 18:51, 27. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:

Замољен сам...

...од једног корисника на енг. википедији (Mm.srb) да видим могу ли се ангажовату сарадници на нашој википедији да се чланак en:Stefan Lazarević прошири превођењем са српског (тј. овог) чланка. Ако је неко вољан и има времена за то, не би то било лоше :) ВВВладимир 19:13, 6. април 2011. (CEST)

reference

Izvinite ako se ne snalazim baš najbolje, ali ne mogu da pronađem brojeve strana za navedene knjige u referencama. Kako onda proveriti navode iz referenci? --Mladifilozof (разговор) 20:51, 14. мај 2014. (CEST)

Manja primedba

Mislim da bi stranica trebala da se zove Stefan Pribačević. Kako se tačno ne zna, koji se tačno knez Lazarev predak zvao Hreb(e)lja (duga verzija imena Relja, najverovatnije) i tačno vreme njegovog života, vladovanja i funkcija, (zna se da su knez Lazarevi preci bili pripadnici nižeg plemstva) i kako se pripadnicima dinastije Lazarević, ne mogu smatrati i Lazar i Stefan Visoki, već samo Stefan, a ni samo jedan vladar članom dinastije, stoga izlažem ovaj predlog. Ovu tezu je inače zastupao Ilarion Ruvarac.

To bi bilo isto, poput smatranja vožda Karađorđa i njegovog sina, kneza Aleksandra, Karađorđevićima, pripadnicima te dinastije. Kneza Aleksandra bismo mogli smatrati Karađorđevićem, ali ne i Karađorđa, jer nije bio sam svoj potomak, imao je on svoje pretke i prezime.

Markon Padrino (разговор) 23:28, 20. јануар 2022. (CET)

Не слажем се, у питању је опште распрострањено име и сугестија је у супротности са ВП:Именовање чланака. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:34, 20. јануар 2022. (CET)