Нови Сад
Из Википедија
Координате: 45° 16′ С., 19° 50′ И.
| Град Нови Сад | |
|---|---|
| Трг Слободе | |
| (Грб града) | |
| Мото: Град по мери грађана | |
| Опште информације | |
| Скраћеница | НС |
| Локација | Јужнобачки округ, Војводина, Србија |
| Географска дужина и ширина | 45° 20′ 0″ N, 19° 51′ 0″ E |
| Површина | 129,4 km²(шири део града 702,7 km²) |
| Становништво | 299,294[1] |
| Густина насељености | 1.971/km² |
| Поштански број / Тел.позивни број | 21000 / 021 |
| Службена презентација града | |
| Политика | |
| Дан града | 1. фебруар 1748. |
| Градоначелник | Маја Гојковић, (СРС) |
| Скупштина | коалиција СРС, ДСС и СПС |
| Положај у Србији | |
Нови Сад (словачки: Nový Sad; мађ. Újvidék; хрв. Novi Sad; румунски: Novi Sad; нем. Neusatz (an der Donau); лат. Neoplanta) је главни град северне српске покрајине Војводине и административни центар Јужнобачког округа.
Нови Сад је, после Београда и Приштине, трећи град у Србији по броју становника.На последњем званичном попису 2002, сам град је имао 216,583 становника, док је општина Нови Сад имала 299.294 становника. Град се налази на граници Бачке и Срема, на обали Дунава и канала Дунав-Тиса-Дунав, а град гледа у северне обронке Фрушке горе.
Од свог оснивања 1694, Нови Сад је постао центар српске културе и добио је име „Српска Атина“. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије, универзитетски град и једно од највећих градилишта у региону.[2]
[уреди] Географија
[уреди] Положај
Нови Сад се налази на 45° 20′ 0″ N, 19° 51′ 0″ E, у средишњем делу покрајне Војводине, на северу Србије, на граници Бачке и Срема.
Нови Сад лежи на обали реке Дунав (између 1.252-ог и 1.262-ог километра тока реке). Са леве стране реке се налази равничарски део - Бачка, са десне брдовити део, на обронцима Фрушке горе - Срем. Надморска висина, са Бачке стране је од 72 до 80 m, док са Сремске стране надморска висина иде до око 250-350 метара. Са леве стране Дунава се улива мали канал, који је део система канала Дунав-Тиса-Дунав
[уреди] Клима
Клима у Новом Саду прелази из умерено континелнталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме зна дувати хладан ветар кошава, који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду 10,9°C, средња температура у јануару је –1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне 578 mm падавина, број дана са падавинама је 122.
| Месец | јан | феб | мар | апр | мај | јун | јул | авг | сеп | окт | нов | де | годишње |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ср. макс. дневне температуре (°C) | 2,5 | 5,7 | 11,5 | 17,2 | 22,5 | 25,2 | 27,2 | 27,2 | 23,7 | 18 | 10,3 | 4,5 |
|
| Ср. мин. дневне температуре (°C) | -4,4 | -2,3 | 1,2 | 5,8 | 10,6 | 13,6 | 14,7 | 14,2 | 11,2 | 6,3 | 2,2 | -1,9 |
|
| Ср. месечна сума (у мм) | 38 | 35 | 41 | 47 | 57 | 82 | 61 | 55 | 36 | 35 | 46 | 44 |
|
| Извор: Републички Хидрометеоролошки Завод Србије | |||||||||||||
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Новог Сада. |
Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере али након археолошких открића на самом почетку истраживања историја овог простора померена је на период 19.000-15.000 година пре нове ере. Захваљујући томе знамо да човек у континуитету настањује простор Петроварадинске стене од праисторије до данас, па чак и палеолиту када су се људска станишта углавном налазила у пећинама.
Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба (3000 година пре нове ере) археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода који сведоче да је још у време тзв. вучедолске културе постојало утврђено насеље.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте Демографија Новог Сада. |
Простор Новог Сада је кроз историју био привлачан за насељавање због свој географског положаја. Пораст становништва у целом послератном периоду, који је у појединим периодима био веома интезиван, при чему је на пораст становништва знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтезивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961-1971.године када је остварен пораст становништва за око 37%. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине (56,2%), затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и уже Србије (11,7%).
Према попису становништва из 2002. године, град је имао 298.139 становника, од којих је: Срби (75,50%), Мађари (5,24%), Југословени (3,17%), Словаци (2,41%), Хрвати (2,09%), Црногорци (1,68%) и остали. Према новијим истраживањима, сматра се да сада, 2008. године, овај прелепи град има преко 350.000 становника.
[уреди] Приградска насеља и градске четврти
| За више информација погледајте Градске четврти Новог Сада. |
Град Нови Сад има 333.895 становника (2005) са приградским насељима који спадају под територију града. У градском делу Новог Сада (заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом, који се због близине града сврставају у градско подручје) живи 255.071 становника.
У 13 приградских насеља око Новог Сада живи 78.487 становника (23,7% од укупног броја становника града), највећа насеља су Ветерник (18.611) и Футог (19.360).
Околна насеља су у суседним општинама Беочин, Сремски Карловци, Темерин и Бачки Петровац и у њима живи око 50.000 становника, који редовно мигрирају у Нови Сад, са којим су повезани редовним градским аутобуским линијама.
[уреди] Политика - политичко и административно уређење
| За више информација видети Политичко и административно уређење Новог Сада и Политика Новог Сада. |
Нови Сад има статус града и састоји се од две градске општине: Градска општина Нови Сад (која обухвата бачки део града Новог Сада и чије је седиште у Новом Саду) и Градска општина Петроварадин (која обухвата сремски део града Новог Сада и чије седиште је у Петроварадину). Седиште Града је у Новом Саду.
Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, Градоначелник, Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела:
- Од 2004. године скупштинску већину у градској скупштини и извршну власт у Граду Новом Саду формирале су политичке партије - Српска радикална странка - СРС, Демократска странка Србије - ДСС и Социјалистичка партија Србије - СПС.
- Председник Скупштине Града Новог Сада од 2004. године је Зоран Вучевић.
- Градоначелник Новог Сада од 2004. године је Маја Гојковић.
[уреди] Култура и образовање
| За више информација видети Култура у Новом Саду и Образовне институције у Новом Саду. |
Нови Сад је културни центар Војводине. Од Турске окупације Србије, Нови Сад као слободни краљевски град у Аустро-Угарској је био центар српске културе у осамнаестом и деветнаестом веку; због чега је 1864. године седиште Матице српске пресељено из Пеште у Нови Сад. Град је био познат као Српска Атина.
Данас, у граду се налази више установа културе. Српско народно позориште, Позориште младих које имају велики углед у Србији и регији; библиотека Матице српске са око 3.000.000 публикација, као и многобројне музеје и галерије.
Од 2000. године, почетком јула одржава се један од највећих музичких фестивала у Европи, EXIT.
Град је универзитетски град са државним универзитетом, као и многобројним приватним факултетима и вишим школама. Поред виших и вискоких школа, на територији Новог Сада се налази 51 државна основна и средња школа: 36 основних школа и 15 средњих (11 стручних школа и 4 гимназије).
[уреди] Архитектура
[уреди] Цркве и манастири
- Римокатоличка парохијска црква (1895)
- Николајевска црква у Новом Саду (1730)
- Успенска црква (1736)
- Алмашка црква (1797)
- Саборна црква (1742)
- Фрањевачки самостан св. Јураја из 18. века
- Црква снежне Госпе на Текијама из 18. века
- Манастир у Ковиљу (обновљен 1705-1707)
- Евангелистичка црква (1886)
- Русинска гркокатоличка црква у Новом Саду (1820)
- Владичански двор
- Синагога (1906)
- Јерменска црква (1748)
[уреди] Зграде градских и покрајинских институција
- Градска кућа
- Скупштина Аутономне Покрајине Војводине - Бела Бановина
[уреди] Модерни, спортско-пословни објекти
- Новосадски сајам
- СПЕНС - Спортски и пословни центар
- Зграда НИСа
- Стадион Војводине
[уреди] Културно-историјски споменици
[уреди] Мостови на Дунаву
| За више информација погледајте Мостови Новог Сада. |
[уреди] Улице, тргови и паркови
| За више информација погледајте Списак улица Новог Сада. |
Неке од најзначајнијих улица и тргова су:
[уреди] Спорт
Град је седиште спортског друштва „Војводина“, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, тениских, хокејских и других клубова. Посебно је значајан фудбалски клуб Војводина који игра у првој савезног лиги Србије и Црне Горе. На Мишелуку (код Ср.Каменице), код моста Слободе се налази стаза где се годишње одржавају аутомобилске трке у оквиру шампионата СЦГ.
Нови Сад је такође и један од водећих градова у тенису. Има више успешних тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај“), на Сајмишту (ТК „Нови Сад“), на Камењару (ТК „Ас“), у центру (ТК „Војводина“), на Телепу (ТК „Winner“) и др. Поред тога, има отворене базене на Сајмишту, затворене на СПЕНС-у, такође и отворено и затворено клизалиште.
Због непосредне близине Фрушке горе и националног парка, у граду постоје неколико планинарских друштава, а једном годишње се одржава Фрушкогорски маратон.
Град је био један од домаћина Европског првенства у кошарци 2005, на СПЕНС-у.
[уреди] Саобраћај
[уреди] Међуградски и међународни саобраћај
Нови Сад се налази 80 km северо-западно од Београда и међународног аеродрома "Никола Тесла" и 346 km јужно од Будимпеште аутопутем Е-75. Свакодневне железничке линије за Беч, Будимпешту, Кијев и Москву, као и аутобуске линије за Немачку повезују Нови Сад са европским градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини аутопута Е-70 и железничким коридором који повезује Београд-Загреб.
| Северо-запад: Бачки Петровац, Осијек | Север: Врбас, Суботица, Будимпешта | Северо-исток: Зрењанин |
| Запад: Бачка Паланка, Илок, Вуковар | Нови Сад | Исток: Тител |
| Југ: Рума, Сремска Митровица, Шабац | Југо-исток: Инђија, Београд,Смедерево |
[уреди] Градски и приградски превоз
Градом саобраћају градски аутобуси ГСП-а Нови Сад. Поред градских насеља повезана су и села из општина Беочин и Темерин али и Сремски Карловци.
За више података погледајте чланак Градски превоз у Новом Саду.
[уреди] Познати Новосађани
[уреди] Новосађани
- Влада Аврамов, (*1979), фудбалер, српски репрезентативац
- Мирослав Антић (1932-1986), песник, новинар
- Исидор Бајић (1878-1915), учитељ и композитор
- Јаника Балаж (1925-1988), тамбураш и музичар
- Петар Бига (1811-1879), спрски генерал у Аустријској војсци
- Ђорђе Балашевић (*1953), музичар, кантаутор и песник
- Вујадин Бошков (*1931), фудбалер и фудбалски менаџер
- Стеван Брановачки (1804-1880), адвокат, политичар, градоначелник града и председник Матице Српске
- Јован Миленко Грчић (1846-1875), песник
- Милан Гуровић (*1979), кошаркаш
- Јасмина Ранковић Аврамовић,глумица Српског народног позоришта
- Бојана Ковачевић, глумица
- Михајло Полит Десанчић (1833-1920), новинар и политичар
- Војислав Деспотов (1950-2000), књижевник, драматург и књижевни преводилац
- Милош Миле Димитријевић (1824-1896), правник, политичар и председник Матице српске
- Миша Димитријевић (1846-1889), политичар, књижевник и публициста
- Младен Дражетин (*1951), доктор друштвених наука, економиста, позоришни стваралац, песник и књижевник
- Јаков Јаша Игњатовић (1822-1889), књижевник
- Јосип Јелачић (1801-1859), Бан Хрватске и Славоније и велики аустријски војсковођа
- Јован Јовановић Змај (1833-1904), српски песник и књижевника за децу
- Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
- Бранислав Керац (*1952), цртач стрипа
- Борис Ковач (*1955), музичар
- Лаза Костић (1841-1910), српски песник
- Јосеф Лапид (*1931), Израелски политичар
- Милева Марић-Ајнштајн (1875-1948), српски математичар и физичар
- Захарија Орфелин (1726-1785), писац
- Светислав Иван Петровић (1894-1962), филмски глумац
- Моника Селеш (*1973), тенисерка
- Васа Стајић (1878-1947), филозоф и писац
- Светислав Стефановић (1877-1944), лекар, писац, преводилац, научни радник, председник СКЗ
- Милан Степанов (*1983), српски фудбалер, репрезентативац
- Милица Стојадиновић Српкиња (1830-1878), српски кжижевник
- Митар Суботић Суба (1817-1886), политичар и писац
- Марија Трандафил, (највећа) српска добротворка
- Коста Трифковић (1843-1875), књижевник и морнар
- Драгослава Градинчевић-Савић (*1957), тумач и преводилац, председница (1997-2003) и потпредседница (од 2003) струковног савеза професионалних тумача и преводиоца СР Немачке - ATICOM - Fachverband der Berufsuebersetzer und Berufsdolmetscher
[уреди] Људи који су један део живота провели у Новом Саду
Јоаким Вујић, Бранислав Нушић, Урош Предић, Вук Стефановић Караџић, Данило Киш, Ђура Јакшић, Васко Попа, Јосиф Руњанин, Јован Суботић, Миша Димитријевић и други.
[уреди] Градови побратими
[уреди] Градови са којима Нови Сад има потписан споразум о сарадњи
[уреди] Фотографије Новог Сада
[уреди] Види још
[уреди] Референце и објашњења
- ^ (2003) Попис становништва, домаћинстава и станова 2002. Књига 1: Национална или етничка припадност по насељима (на српском). Завод за статистику Републике Србије.
- ^ Глас јавности article from March 2005; Станове више нема ко да купи
[уреди] Линкови везани за Нови Сад
[уреди] Службене странице града и јавних градских предузећа
- Званична презентација Града Новог Сада
- Скупштина Града Новог Сада - званична презентација
- Градска управа за културу Града Новог Сада - званична презентација
[уреди] Информативни садржаји
- Дневне вести из Новог Сада - Радио 021
- Новосадски дневни лист - Дневник
- Novosadski forum
- НС Центар
- NS Caffe-Novosadski web potal
- Интерактивна галерија слика Новог Сада
[уреди] Презентације насеља и околних места
- сајт Новог Насеља
- сајт Петроварадинске тврђаве
- О Петроварадинској тврђави
- Сремска Каменица
- Интерактивни обилазак Адамовићевог насеља и околине
- Руменка
[уреди] Мапе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
[уреди] Остале везе
- Како је рушен Нови Сад
- Хуманитарне организације
- Новосадски универзитет
- Фото, кино и видео савез Војводине
- Новосадски сајам
- Bridges of Novi Sad (hungarian)
- Русинска гркокатоличка црква у Новом Саду
- Нови Сад на старим фотографијама и разгледницама
| Град Нови Сад | |
|---|---|
| Градске четврти |
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај |
| Приградска насеља: |
Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин. |