Нови Сад

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нови Сад
Нови Сад виђен са Петроварадинске тврђаве
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Нови Сад
Стари називи:	-Neoplanta-Újvidék-Neu-Satz-Млада Лоза
Површина:  - шира градска област:	129,4 km² 702,7
Популација (2002)  - ужа градска област:  - шира градска област:  - густина:	191.405 299.294 1.971 ст./km² (шира зона/општина)
Надморска висина:	m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:	1. фебруар 1748.
Градови побратими:	Модена, Чангчун, Дортмунд, Норич, Илиуполи, Будва, Темишвар, Нижњи Новгород, Печуј
Положај
Покрајина:	Војводина
Управни округ:	Јужнобачки
Географске координате:	45° 15′ 18′′ с.г.ш. 19° 50′ 41′′ и.г.д.
Нови Сад Нови Сад на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	NS
Позивни број:	021
Поштански број:	21000
Политика
Градоначелник:	Игор Павличић (ДС)
Владајуће странке:	За европски Нови Сад (ДС и Г-17+), Заједно за Војводину (ЛСВ и СПО) и Мађарска коалиција
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Новог Сада
Адреса:	Трг слободе 1 21000 Нови Сад
Телефон:	(021) + 00 381 (0)21 480 77 77
Факс:
Интернет страна:	www.novisad.rs
Електронска пошта:	pr@gradnovisad.org.rs

Координате: 45° 15′ 18′′ СГШ, 19° 50′ 41′′ ИГД Нови Сад (словачки: Nový Sad; мађ. Újvidék; хрв. Novi Sad; рум. Novi Sad; нем. Neusatz (an der Donau); лат. Neoplanta) је највећи град и седиште органа Аутономне Покрајине Војводине,^[1] северне покрајине Србије, и административни центар Јужнобачког округа.

Нови Сад је, после Београда и Приштине, трећи град у Србији по броју становника. На последњем званичном попису 2002, само насеље је имало 191.405 становника, док је некадашња општина Нови Сад имала 299.294 становника. Град се налази на граници Бачке и Срема, на обали Дунава и Малог бачког канала, а град гледа у северне обронке Фрушке горе.

Од свог оснивања 1694, Нови Сад је постао центар српске културе и добио је име „Српска Атина“. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије и универзитетски град.

Садржај 1 Географија 1.1 Клима 2 Историја 2.1 Оснивање Новог Сада 2.2 Након Првог светског рата 3 Становништво 4 Привреда 5 Приградска насеља и градске четврти 5.1 Градске четврти 5.2 Приградска насеља 6 Политичко и административно уређење 7 Култура 7.1 Музеји и галерије 7.2 Образовање 7.3 Културно-уметничка друштва 7.4 Медији и издаваштво 7.5 Туризам 7.6 Архитектура 7.7 Верски објекти 8 Спорт 9 Саобраћај 10 Познати Новосађани 11 Градови побратими 11.1 Градови са којима Нови Сад има потписан споразум о сарадњи 12 Галерија 13 Види још 14 Референце и објашњења 15 Спољашње везе

[уреди] Географија

Нови Сад се налази на 45°20′0″N, 19°51′0″E, у средишњем делу покрајне Војводине, на северу Србије, на граници Бачке и Срема.

Нови Сад лежи на обали реке Дунав (између 1.252-ог и 1.262-ог километра тока реке). Са леве стране реке се налази равничарски део - Бачка, са десне брдовити део, на обронцима Фрушке горе - Срем. Надморска висина, са бачке стране је од 72 до 80 m, док са сремске стране надморска висина иде до око 250-350 метара. Са леве стране Дунава се улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав-Тиса-Дунав.

Са 15 приградских насеља, подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7 km², док уже подручје Новог Сада са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима површину од 129,4 km², док грађевински рејон обухвата 106,2 km².

[уреди] Клима

Клима у Новом Саду прелази из умерено континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме зна дувати хладан ветар кошава, који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду је 10,9°C, средња температура у јануару је –1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне просечно 578 mm падавина, а број дана са падавинама је 122.

Месец	јан	феб	мар	апр	мај	јун	јул	авг	сеп	окт	нов	де	годишње
Ср. макс. дневне температуре (°C)	2,5	5,7	11,5	17,2	22,5	25,2	27,2	27,2	23,7	18	10,3	4,5	16,3
Ср. мин. дневне температуре (°C)	-4,4	-2,3	1,2	5,8	10,6	13,6	14,7	14,2	11,2	6,3	2,2	-1,9	5,9
Ср. месечна сума (у mm)	38	35	41	47	57	82	61	55	36	35	46	44	577
Извор: Републички Хидрометеоролошки Завод Србије

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Новог Сада

Људска насеља на територији данашњег Новог Сада се могу пратити све до каменог доба (око 4.500 п. н. е.). Прбовитно насеље се налазило на десној страни Дунава, на територији данашњег Петроварадина. Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба (3000. година п. н. е.) археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода који сведоче да је још у време вучедолске културе постојало утврђено насеље. Ову област су освојили Келти (у 4. веку п. н. е.) и Римљани (у 1. веку п. н. е.). Келти су основали прво утврђење на овом месту, које се налазило на десној обали Дунава. Током римског периода саграђено је веће утврђење по имену Cusum које је било укључено у римску провинцију Панонију. У 5. веку Хуни су разорили Cusum.

До краја 5. века Византинци су обновили град, који су називали именима Cusum и Petrikon. Град су касније освајали Остроготи, Гепиди, Авари, Франци, Бугари и поново Византинци.

Краљевина Угарска је освојила ово подручје између 10. и 12. века. Град је први пут споменут под именом Петроварадин (Pétervárad) у документима из 1237. Исте године је споменуто да се неколико насеља налази овде (на левој страни Дунава: Вашарош-Варад, Мртваљош, Сент Мартон, Бакша, Сајлово I, Сајлово II, Бивало, Ривица и Ченеј. ^[2] На пример, Бивало је било велико словенско село које потиче из 5. или 6. века.^[2] Између 1526. и 1687. област је била под отоманском влашћу. Већина ових села је постојала током турске владавине у 16. веку, а насељавали су је Срби. Два нова села која су постојала на околини Новог Сада у 16. и 17. веку су били Бистрица и Камендин.

[уреди] Оснивање Новог Сада

За више информација погледајте Петроварадинска тврђава

Петроварадин је остао у турском поседу све до Великог бечког рата. Желећи да поврати изгубљену твђаву Турци започињу неколико похода. Доживљавају страховите поразе у бици код Сланкамена 1691. и бици код Сенте 1697. године а услед лоших временских прилика напуштају опсаду Петроварадина 1694. године.

На почетку хабзбуршке владавине пред крај 17. века, становницима православне вероисповести је било забрањено да станују у Петроварадину. Срби су зато 1694. основали ново насеље на левој обали Дунава. Првобитно име града је било Рацка варош. Друго име коришћено за ово насеље било је Петроварадински Шанац.

У настојању да измени одлуке Карловачког мира, Османлијско царство је предузело нов поход на Аустрију. Окршај између Аустријанаца и Турака се одиграо код Петроварадина почетком августа 1716, а окончао се великим турским поразом.

Године 1718. становници Алмаша су пресељени у Петроварадински Шанац, где су основали Алмашки крај. Према подацима из 1720. у Рацкој вароши је било 112 српских, 14 немачких и 5 мађарских кућа. Град је званично добио име Нови Сад (Neoplanta на латинском језику) 1748. када је постао слободан краљевски град. Царица Марија Терезија је тим поводом 1. фебруара 1748. издала едикт који гласи:

Током већег дела 18. и 19. века Нови Сад је био највећи град насељен Србима. Град је био културни и политички центар Срба који нису имали своју државу у то време. Због свог културног и политичког утицаја, град је постао познат као Српска Атина. Према подацима из 1843. Нови Сад је имао 17.332 становника, од који су 9.675 били православци, 5.724 католици, 1.032 протестанти, 727 Јевреји и 30 верника Јерменске цркве. Највећа етничка група су били Срби и Немци.

Током Револуција 1848/49., Нови Сад је био део Српске Војдовине, српске аутономне области у оквиру Хабзбуршке монархије. 12. јуна 1849. године мађарска војска, која се налазила у Петроварадинској тврђави, је како би одбила напад Бана Јосипа Јелачића на мостобран, бомбардовала и разорила град, који је изгубио већину свог становништва, а срушено је 2/3 зграда. Према подацима из 1850. у граду је било само 7.182 становника у поређењу са 17.332 из 1843. Између 1849. и 1860. Нови Сад је био део аустријске крунске земље Војводства Србије и Тамишког Баната. Након укидања те области, град је био укључен у Бачко-бодрошку жупанију.

После Аустро-угарске нагодбе 1867. град је био у угарском делу Аустроугарске. Током тог периода, политика мађаризације угарске владе је значајно изменила демографску структуру града.

Матица српска се преселила у Нови Сад 1864. године, а довршена је и српска гимназија. Такође је основано и друштво за Српско народно позориште.

[уреди] Након Првог светског рата

Српска војска је, после завршетка Првог светског рата, ушла у Нови Сад 8. новембра 1918. Након аустроугарске капитулације, скупштина Срба, Буњеваца и других народа Војводине је 25. новембра 1918. је прогласила уједињење Бачке, Барање и Баната са Краљевином Србијом. Од 1. децембра 1918. Нови Сад је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1929. Нови Сад је седиште Дунавске бановине Краљевине Југославије.

У Априлском рату Краљевину Југославију су окупирале и поделиле Силе осовине. Северни делови Краљевине Југославије су припојрни Мађарској. Током Другог светског рата убијено је око 5000 становника, а многи други су расељени. Само у три дана Новосадске рације (21. јануар - 23. јануар 1942), мађарски фашисти су убили 1.426 грађана, међу којима 800 Јевреја, и бацили њихова тела под залеђени Дунав.^[3][4]

Грађани свих народности, Срби, Мађари, Словаци и остали, су се борили против сила осовине.^[4] Године 1975. град је проглашен за град-народног хероја. Партизани из Срема и Бачке су ослободили Нови Сад 23. октобра 1944. и извршили убиства мађарских и немачких грађана који су оптужени за колаборацију са мађарским фашистима.

После рата, Нови Сад је постао седиште АП Војводине, покрајине Народне Републике Србије и социјалистичке Југославије. Град је прошао кроз брзу индустријализацију, а његово становништво се удвостручило у односу у периоду од Другог светског рата до распада Југославије. Универзитет у Новом Саду је основан 1960.

Између 1980. и 1989. град Нови Сад је био подељен у 7 градских општина: Стари Град, Подунавље, Лиман, Славија, Петроварадин, Детелинара и Сремски Карловци. Године 1989. шест градских општина је спојено у једну општину Нови Сад, док је општина Сремски Карловци издвојена из града и постала посебна административна јединица.

После 1992. Нови Сад је постао део Савезне Републике Југославије, која се 2003. трансформисала у Државну заједницу Србије и Црне Горе. Од 2006. Нови Сад је део самосталне Србије. Град је претрпео велику штету током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. Нови Сад је остао без сва три моста преко Дунава. Стамбене зоне су неколико пута гађане авио-бомбама и пројектилима, док је новосадска рафинерија бомбардована скоро свакодневно, што је изазвало велико загађење и еколошку штету.

[уреди] Становништво

За више информација видети Демографија Новог Сада и Демографска историја Новог Сада

Простор Новог Сада је кроз историју био привлачан за насељавање због свог географског положаја. Пораст становништва у целом послератном периоду, који је у појединим периодима био веома интезиван, при чему је на пораст становништва знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтезивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961-1971. године када је остварен пораст становништва за око 37%. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине (56,2%), затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и уже Србије (11,7%).

Према попису становништва из 2002. године, у насељу Нови Сад је живело 299.294 становника (од тога 156.328 пунолетних становника), а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 72513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ужа градско језгро је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Општина Нови Сад је имала 298.139 становника, од којих је: Срби (75,50%), Мађари (5,24%), Југословени (3,17%), Словаци (2,41%), Хрвати (2,09%), Црногорци (1,68%) и остали. У већини места Срби су већина, једино су у Кисачу Словаци већина. Према новијим истраживањима, сматра се да сада, 2008. године, овај град има преко 350.000 становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 69431[5] 1953. 76752 1961. 102469 1971. 141375 1981. 170020 1991. 179626 177266 2002. 195110 191405

Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби			141.475	73,91%
Мађари			11.538	6,02%
Југословени			7.055	3,68%
Црногорци			4.261	2,22%
Хрвати			3.519	1,83%
Словаци			1.673	0,87%
Русини			1.556	0,81%
Роми			1.177	0,61%
Македонци			910	0,47%
Румуни			755	0,39%
Муслимани			664	0,34%
Словенци			344	0,17%
Немци			301	0,15%
Горанци			288	0,15%
Украјинци			247	0,12%
Руси			217	0,11%
Албанци			188	0,09%
Буњевци			184	0,09%
Чеси			119	0,06%
Бугари			103	0,05%
Бошњаци			42	0,02%
Власи			11	0,00%
непознато			3.114	1,62%

[уреди] Привреда

Нови Сад је економски центар Војводине, најплодније пољопривредне регије у Србији. Град је један од највеих економских и културних центара Србије и бивше Југославије.

Град је током 1990их (као и остатак Србије) био тешко погођен економским санкцијама и хиперинфлацијом југословенског динара. Ембарго и лоше пословање су довели до пропадања или затварања некада великих индустријских предузећа, као што су „Новкабел“ (индустрија електричних каблова), „Победа“ (металска индустрија), „Југоалат“ (алати), „Албус“ и „ХИНС“ (хемијска индустрија). Рафинерија нафте Нови Сад, смештена североисточно од града (заједно са термоелектраном-топланом) близу насеља Шангај је практично остала једино велико предузеће.

Привреда Новог Сада се углавном опоравила од тог периода и нагло је ојачала након 2001, после пребацивања привреде на терцијарни сектор. Процес приватизације државне и друштвене имовине, као и јака приватна иницијатива, су повећали удео приватних предузећа на 95% у Јужнобачком округу, а мала и средња предузећа доминирају развојем града.^[7]

Значај Новог Сада као финансијског центра потврђује велики број банака,, као што су „Војвођанска банка“, „Ерсте банк“, „ОТП банка“, „Меридијан банка“,„ Металс банка“ и „НЛБ Континентал банка“;^[8] и ДДОР Нови Сад, друго највеће осигуравајуће друштво у Србије. У граду се још налазе и седиште Нафтне индустрије Србије. Новосадски сајам је такође важан са привреду града.

[уреди] Приградска насеља и градске четврти

За више информација погледајте Градске четврти Новог Сада

[уреди] Градске четврти

Град Нови Сад има 333.895 становника (2005) са приградским насељима који спадају под територију града. У градском делу Новог Сада (заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом, који се због близине града сврставају у градско подручје) живи 255.071 становника.

Најстарије градске четврти Новог Сада су Стари град, Роктварија, Подбара и Салајка, које су спојене 1694. када је град основан. Сремска Каменица и Петроварадин, који се налазе на десној обали су некад била посебна насеља, а данас су делови градског подручја Новог Сада. Лиман (који је подељен у четири дела: Лиман I, Лиман II, Лиман III и Лиман IV), Ново Насеље и Детелинара су изграђени у време социјализма са модерним зградама и широким булеварима. Ова насеља су изграђена на подручјима некадашњих шума и пољана због великог прилива становништва после Другог светског рата. Многе старе куће у градском центру, Роктварији и Булевару су срушене током 1950их и 1960их да би биле замњењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум у последњих десет година, а неке чеврти, попут Грбавице, су потпуно променила свој изглед.^[9]

Четврти са новим породичним кућама су углавном смештене изван градског центра; Телеп, на југозападу града је најстарије такво насеље, док су се Клиса на северу, као и Адице, Ветерничка рампа и Ветерник на западу значајно проширили током последњих 15 година, деломично због прилива српских избеглица током ратова у бившој Југославији.

[уреди] Приградска насеља

У 13 приградских насеља око Новог Сада живи 78.487 становника (23,7% од укупног броја становника града), највећа насеља су Футог (18.582), Каћ (11.166) и Ветерник (18.626), који се током ширења током 1990их физички спојио са градом.

Изолованија и слабије насељена приградска насеља су Лединци, Стари Лединци и Буковац. Ова насеља су смештена на обронцима Фрушке горе, а последња два насеља имају само један афалтиран пут који их повезује са осталим местима. Осим градског дела Новог Сада, и предграђе Футог је званично заведено као градско насеље, док остала приградска насеља имају статус села.

Околна насеља су у суседним општинама Беочин, Сремски Карловци, Темерин и Бачки Петровац и у њима живи око 68.000 становника, који редовно мигрирају у Нови Сад, са којим су повезани редовним градским аутобуским линијама.

Број.	Име	Статус	Градска општина	Становништво (попис 2002.)
1	Бегеч	село	Нови Сад	3.335
2	Будисава	село	Нови Сад	3.825
3	Буковац	село	Петроварадин	3.585
4	Ветерник	село	Нови Сад	18.626
5	Каћ	село	Нови Сад	11.166
6	Кисач	село	Нови Сад	5.471
7	Ковиљ	село	Нови Сад	5.599
8	Лединци	село	Петроварадин	1.641
9	Руменка	село	Нови Сад	5.729
10	Стари Лединци	село	Петроварадин	823
11	Степановићево	село	Нови Сад	2.214
12	Футог	градско насеље	Нови Сад	18.582
13	Ченеј	село	Нови Сад	2.115

[уреди] Политичко и административно уређење

За више информација видети Политичко и административно уређење Новог Сада и Политика Новог Сада

Нови Сад има статус града и састоји се од две градске општине: Градска општина Нови Сад (која обухвата бачки део града Новог Сада и чије је седиште у Новом Саду) и Градска општина Петроварадин (која обухвата сремски део града Новог Сада и чије седиште је у Петроварадину). Седиште Града је у Новом Саду.

Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, Градоначелник, Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела:

• Градоначелник Новог Сада од 2008. године је Игор Павличић.
• Од 2008. године скупштинску већину у градској скупштини у Граду Новом Саду формирале су политичке партије и коалиције - За европски Нови Сад (Демократска странка и Г17 плус), Заједно за Војводину (Лига социјалдемократа Војводине), СПО и Мађарска коалиција.
• Председник Скупштине Града Новог Сада од 2008. године је Александар Јовановић.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура у Новом Саду

Нови Сад је културни центар Војводине. Од Турске окупације Србије, Нови Сад као слободни краљевски град у Аустро-Угарској је био центар српске културе у осамнаестом и деветнаестом веку; због чега је 1864. године седиште Матице српске пресељено из Пеште у Нови Сад. Српско народно позориште, најстарије професионално позориште међу Јужним Словенима је основано у Новом Саду 1861. У 19. веку град је био центар српске културе и стога је добио надимак Српска Атина. У 19. и почетком 20. века скоро сваки српски књижевник, песник или правник је живео или радио у Новом Саду. Међу њима су Вук Стефановић Караџић, Ђура Даничић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Лаза Костић, Ђорђе Натошевић и Коста Трифковић.

Данас је град други културни центар Србије (после Београда), а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних догађа и музичких концерата. Од 2000.године се у граду одржава музички фестивал Егзит, највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији - ИНФАНТ, Змајеве дечје игре - најпознатији фестивал дечје књижевности, Стеријино позорје, Новосадски џез фестивал, Међународни новосадски књижевни фестивал и многи други. Поред Српског народног позоришта, друга позната позоришта су Позориште младих и Новосадско позориште. У Новосадској синагоги се такође одржавају бројни културни догађаји. Друге значајне културне установе у граду су огранак Српске академије наука и уметности, библиотека Матице српске са око 3.000.000 публикација, библиотека Новог Сада, Историјски архив у Новом Саду, Азбукум и Архив Војводине, који чува многе документе из Војводине који датирају и до 1565. године, као и Културни центар Новог Сада, који организује значајне манифестације и представља актуелну културу.У Новом Саду се налазе најзначајнија уметничка удружења Војводине: Друштво књижевника Војводине, Удружење ликовних уметника Војводине и др.

[уреди] Музеји и галерије

У граду се налази неколико музеја и бројне приватне или јавне галерије. Најпознатији музеј је Музеј Војводине, који је основала Матица српска 1847, у којој се налази трајна колекција српске културе и живота у Војводини током историје. Музеј Новог Сада на Петроварадинској тврђави има сталну колекцију историје тврђаве.

Галерија Матице српске је највећа и најцењенија галерија у Новом Саду, која има две галерију у центру града. Ту су још и Галерија ликовне уметности - Поклон збирка Рајка Мамузића и Спомен-збирка Павла Бељанског - једна од највећих колекција српске уметности од 1900их до 1970их.

[уреди] Образовање

За више информација погледајте Образовне институције у Новом Саду

Град Нови Сад је универзитетски град са државним универзитетом, као и многобројним приватним факултетима и високим школама. Поред институција високог образовања, на територији Новог Сада се налазе 52 државне основне и средње школе. Највећа образовна институција у граду је универзитет у Новом Саду са око 38.000 студената и 2.700 запослених. Основан је 1960. а чине га 9 факултета у Новом Саду (од којих је 7 смештено у модерном универзитетском кампусу) и факултети у Суботици, Сомбору и Зрењанину. У граду су још и Новосадски отворени универзитет и Теолошки факултет Нови Сад. Новом Саду постоји 37 основних школа (34 редовне и 3 специјалне) са око 26.000 ђака^[10][11], као и 12 средњих стручних школа и 4 гимназије са око 18.000 ђака.^[11][12]

[уреди] Културно-уметничка друштва

У граду се налази десетак културно-уметничких друштава која су представљала мултукултурални живот Новог Сада широм света. Најпознатија културно-уметничка друштва су: КУД Светозар Марковић, АКУД Соња Маринковић, СКУД Жељезничар, ФА Вила и СЗПД Невен (основано 1900.године). Националне мањине имају своја културно уметничка друштва: мађарски МКУД Петефи Шандор, словачки СКУД Павел Јозеф Шафарик, русински РКПД Нови Сад. И остале мањине (Бугари, Јевреји и Хрвати) имају своја удружења.

[уреди] Медији и издаваштво

У Новом Саду излазе две велике новине на српском, Дневник и Грађански лист. До 2006. Мађар со, новине на мађарском, су имале своје седиште у Новом Саду, када је оно премештено у Суботицу. У граду је седиште регионалног јавног сервиса Радио-телевизија Војводине и градске телевизије Аполо, као и неколико приватних ТВ станица: Канал 9, ТВ Панонија и ТВ Мост. У граду се налази неколико комерцијалних радио станица, а најпопуларније су Радио 021 и Радио Ас.Нови Сад је познат као центар издаваштва и књиге.Значајни издавачи су Матица српска,Стилос,Прометеј, Издавачка књижарница Зорана Стојановића,ИП Адреса и др. Познати часописи за књижевност и уметност су најстарији српски часопис Летопис Матице српске; часопис Поља, који издаје Културни центар Новог Сада и Златна греда, који издаје Друштво књижевника Војводине.

[уреди] Туризам

Број туриста је почео да се повећава од 2000. када је Србија почела да се отвара према западној Европи и Сједињеним Државама. Почетком јула сваке године одржава је музички фестивал Егзит, који годишње посећује око 150.000 посетилаца.. Поред овог фестивала, Новосадски сајам привлачи многе пословне људе у сајам. У мају се у граду одржава највећи пољопривредни сајам у региону, а број посетилава је 2005. достигао 600.000^[13] У граду постоји туристичка лука код Варадинског моста на коју могу пристати бродови који крстаре Дунавом.

Најпознатија грађевина у Новом Саду је Петроварадинска тврђава, која надгледа град и пружа одличан поглед на град. Национални парк Фрушка гора је удаљен приближно 20 km од центра града.

[уреди] Архитектура

Нови Сад је типичан централноевропски град. У граду постоји само неколико грађевена саграђених пре 19. века, пошто је град разорен током револуције 1848/1849, тако да архитектура из 19. века доминира центром града. Некада су око центра града доминирале мале куће, али се оне постепено замењују модерним вишеспратницама.

Током социјалистичког периода, нови блокови зграда са широким улицама и вишеспратницама су изграђени око градског језгра. У том периоду доминирале су зграде са 3-6 спратова, а зграда са више од 10 спратова је било од 40 до 50. Главна градска саобраћајница, Булевар ослобођења, је просечена кроз блокове старих кућа између 1962. и 1964. На сличан начин је изграђено и још неколико булевара, чиме је добијена ортогонална мрежа улица преко оного што је некада била зракаста струкутра старог града. Ове интервенције су утабале пут за неометан раст града, који је скоро утростручио број становника од 1950их, тако да су саобраћајне гужве (осим на пар критичних локација) још увек релативно ретке упркос великом порасту броја аутомобила.

[уреди] Верски објекти

У Новом Саду делује двадесет верских заједница.

Срби су на територији Новога Сада живели и пре Велике сеобе Срба. Прва православна парохија вероватно је основана последњих година 17. века, а сигурно је да је постојала 1702. године. Неколико година касније у тадашњи Петроварадински шанац је пресељено седиште бачког епископа, који је још извесно време носио и титулу сегединског владике. У граду су редом изграђене Саборна (1720), Николајевска (1730), Алмашка црква (1733) и Успенска црква (1736). У Петроварадину се налази Ваведењска црква, а у Сремској Каменици се налази Црква успења Богородице, саграђена у периоду од 1737. до 1758. После периода социјализма у Србији, изграђене су нове цркве на Клиси, Телепу, Новом Насељу, Детелинари, Петроварадину, Парагову и Ветернику. Све ове цркве су подигнуте у неовизантијском стилу, за разлику од старих цркава у центру града, које су у барокном стилу.

Манастир Ковиљ је једини православни манастир у подручју Новог Сада. Налази се близу села Ковиљ. Обновљен је у периоду од 1705. до 1707, а по предању основао га је свети Сава у 13. веку.

Иако су римокатоличке цркве и богомоље у мањини у граду, из историјских разлога, центром града доминира Црква имена Маријиног и једна је од најпрепознатиљивијих грађевина у Новом Саду. Сарађена је 1895. у неоготском стилу на месту старе цркве, која је је срушена. Ова црква је и највиша црква у Бачкој. У граду постоје још две цркве, једна на Телепу, а друга на Грбавици (у Футошкој улици) У Петроварадини постоје још три католичке цркве и једна у Сремској Каменици (саграђена 1746), као и фрањевачки Самостан светог Јураја.

У Роткварији је смештена словачка Евагелистичка црква, саграђена 1886. и реформистичка црква, саграђена 1865. Гркоталичка Цврква светих апостола Петра и Павла, саграђена 1822, коју користи русинска мањина, се налази у Стари Град (Нови Сад)Старом Граду. У граду постоје и мањи објекти баптистички, методистичка, адвентистичке, пентекосталички и других протестанских заједница. У граду је постојала и Јерменска црква, саграђена 1746, а порушена 1965. приликом проширивања Булевара маршала Тита (данас Булевар Михајла Пупина)

Новосадска синагога је саграђена 1905. у стилу сецесије. Данас се храм не користи у верске сврхе, пошто је зграда синагоге постала једна од најважнијих културних институција у граду. Муслимански верници користе објекат који се налази у Футошкој улици.

[уреди] Спорт

Град је седиште спортског друштва „Војводина“, фудбалских, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, боксерских, рвачких, џудо, карате, стоно тениских, тениских, хокејашких и других клубова. Посебно је значајан ФК Војводина(1914), који игра у првој савезног лиги Србије, као и ФК Нови Сад са Детелинаре. Остали значајни клубови из града су ОК Војводина, КК Војводина, РК Војводина и ВК Војводина.

На Мишелуку (код Сремске Каменице), код Моста слободе се налазила стаза где су се годишње одржавале аутомобилске и мото трке у оквиру шампионата Србије. Од 2009. године, Град Нови Сад не дозвољава одржавање трка на Мишелуку.

Најуспешнији и најпознатији спортисти Новог Сада су: браћа Слободан и Тадија Качар, Петар Бенедек, (бокс), Зоран Панчић (веслање), Александра Ивошев (стрељаштво), Славко Обадов (џудо), Моника Селеш (тенис), Вујадин Бошков, Тодор Веселиновић, Илија Пантелић (фудбал), Милан Гуровић, Марија Вегер (кошарка), Душан Дачић (карате), Гордана Перкучин (стони тенис), Андрија Герић (одбојка), Александар Јованчевић (рвање), и тд.

У граду постоји више тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај“), на Сајмишту (ТК „Нови Сад“), на Камењару (ТК „Ас“), у центру (ТК „Војводина“), на Телепу (ТК „Винер“) и др. Поред тога, има отворене базене на Сајмишту, затворене на СПЕНС-у, такође и отворено и затворено клизалиште.

Због непосредне близине Фрушке горе и националног парка, у граду постоје неколико планинарских друштава, а једном годишње се одржавају традиционални Фрушкогорски маратон.

Град је био домаћин многих спортских догађаја а најзначајније је Светско првенство у стоном тенису 1981, Европско првенство у кошарци 2005., итд.

[уреди] Саобраћај

Нови Сад се налази 80 km северо-западно од Београда и међународног аеродрома „Никола Тесла“ и 346 km јужно од Будимпеште аутопутем Е-75. Свакодневне железничке линије за Беч, Будимпешту, Кијев и Москву, као и аутобуске линије повезују Нови Сад са европским градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини аутопута Е-70 и железничким коридором који повезује Београд-Загреб. До аеродрома Никола Тесла потребно је око 90 минута вожње.

Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца канала Дунав-Тиса-Дунав. Над каналом ДТД су изграђена три моста према Кисачу, Темерину и Каћу. Дунав премошћују Варадински мост, Мост слободе (оштећен у бомбардовању 1999, обновљен 2005) и привремени Друмско-железнички мост „Бошко Перошевић“. Преко Дунава су некада ишли Мост краљевића Томислава, Мост краљевића Андреја (срушени у Априлском рату), стари Варадински мост (некада Мост маршала Тита, срушен у бомбардовању 1999), Жежељев мост (срушен у бомбардовању 1999) и привремени мост на баржама. Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста краљевића Андреја, а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве, као и градњу трајног железничког моста на месту срушеног Жежељевог моста.

Главни градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север-југ, води од железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да Суботички булевар постане главна саобраћајница које ће ићи од аутопута Е-75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Сремској Каменици.

Градом саобраћају градски аутобуси ГСП-а Нови Сад. Поред градских насеља повезана су и села из општина Беочин и Темерин, али и Сремски Карловци. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и трамваји.

У Ченеју, десетак километара северно од града налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје идеје у проширивању намене аеродрома.

[уреди] Познати Новосађани

• Мирослав Антић (1932-1986), песник, новинар
• Исидор Бајић (1878-1915), учитељ и композитор
• Јаника Балаж (1925-1988), тамбураш и музичар
• Ђорђе Балашевић (*1953), музичар и кантаутор
• Вујадин Бошков (*1931), фудбалер и фудбалски тренер
• Јован Грчић Миленко (1846-1875), песник и приповедач
• Милош Миле Димитријевић (1824-1896), правник, политичар и председник Матице српске
• Светозар Милетић (1826-1901), политичар и публициста
• Миша Димитријевић (1846-1889), политичар, књижевник и публициста
• Младен Дражетин (*1951), доктор друштвених наука, економиста, позоришни стваралац, песник и књижевник
• Јаков Игњатовић (1822-1889), књижевник
• Јосип Јелачић (1801-1859), бан Хрватске и Славоније и велики аустријски војсковођа
• Јован Јовановић Змај (1833-1904), српски песник
• Слободан Јовановић (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
• Лаза Костић (1841-1910), српски песник
• Милева Марић-Ајнштајн (1875-1948), српски математичар и физичар
• Моника Селеш (*1973), тенисерка
• Васа Стајић (1878-1947), филозоф и писац
• Александар Тишма (1924- 2003), књижевник
• Коста Трифковић (1843-1875), драмски писац

[уреди] Градови побратими

Модена, Италија (од 1974) Чангчун, Народна Република Кина (од 1981) Дортмунд, Немачка (од 1982/83) Норич, Уједињено Краљевство (од 1989)

Илиуполи (атинска општина), Грчка (од 1994) Будва, Црна Гора (од 1996) Темишвар, Румунија (од 2005) Нижњи Новгород, Русија (од 2006) Печуј, Мађарска (од 2009)

[уреди] Градови са којима Нови Сад има потписан споразум о сарадњи

Лавов, Украјина (од 1999) Сегедин, Мађарска (од 2001) Улм, Немачка (од 2002) Гетеборг, Шведска (од 2002)

Осијек, Хрватска (од 2002) Тузла, Босна и Херцеговина (од 2002) Нант, Француска (од 2003) Санкт Петербург, Русија (од 2005) Бања Лука, Босна и Херцеговина (од 2006)

[уреди] Галерија

Купалиште Штранд на Дунаву	Змај Јовина улица лети	Дунавски парк	Кула са сатом
Зграда Бановине, седиште Скупштине Војводине	Булевар ослобођења ноћу	Новосадска синагога

[уреди] Види још

• Мостови Новог Сада
• Фрушка гора
• Јужнобачки управни округ
• Војводина

[уреди] Референце и објашњења

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација Града Новог Сада
• Скупштина Града Новог Сада - званична презентација
• Градска управа за културу Града Новог Сада - званична презентација
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

	Град Нови Сад
Градске четврти	Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново Насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај
Приградска насеља:	Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин.

п • р • у Јужнобачки управни округ
Градске општине Града Новог Сада:    Нови Сад • Петроварадин Општине:   Бач • Бачка Паланка • Бачки Петровац • Беочин • Бечеј • Врбас • Жабаљ • Србобран • Сремски Карловци • Темерин • Тител

п • р • у Градови и општине Србије Округ Града Београда: (Барајево • Вождовац • Врачар • Гроцка • Звездара • Земун • Лазаревац • Младеновац • Нови Београд • Обреновац • Палилула • Раковица • Савски венац • Сопот • Стари град • Сурчин • Чукарица)• Град Ваљево • Град Врање • Град Зајечар • Град Зрењанин • Град Јагодина • Град Крагујевац: (Аеродром • Пивара • Станово • Стари град • Страгари) • Град Краљево • Град Крушевац • Град Лесковац • Град Лозница • Град Ниш:(Медиана • Нишка Бања • Палилула • Пантелеј • Црвени Крст) • Град Нови Пазар • Град Нови Сад:(Нови Сад • Петроварадин) • Град Панчево • Град Пожаревац:(Костолац • Пожаревац) • Град Приштина • Град Сремска Митровица • Град Смедерево • Град Сомбор • Град Суботица • Град Ужице • Град Чачак • Град Шабац Ада • Александровац • Алексинац • Алибунар • Апатин • Аранђеловац • Ариље • Бабушница • Бајина Башта • Баточина • Бач • Бачка Паланка • Бачка Топола • Бачки Петровац • Бела Паланка • Бела Црква • Беочин • Бечеј • Блаце • Богатић • Бојник • Бољевац • Бор • Босилеград • Брус • Бујановац • Варварин • Велика Плана • Велико Градиште • Витина • Владичин Хан • Владимирци • Власотинце • Врбас • Врњачка Бања • Вршац • Вучитрн • Гаџин Хан • Глоговац • Гњилане • Голубац • Гора • Горњи Милановац • Деспотовац • Дечани • Димитровград • Дољевац • Ђаковица • Жабаљ • Жабари • Жагубица • Житиште • Житорађа • Звечан • Зубин Поток • Ивањица • Инђија • Ириг • Исток • Кањижа • Качаник • Кикинда • Кладово • Клина • Кнић • Књажевац • Ковачица • Ковин • Косјерић • Косово Поље • Косовска Каменица • Косовска Митровица • Коцељева • Крупањ • Кула • Кучево • Куршумлија • Лајковац • Лапово • Лебане • Лепосавић • Липљан • Лучани • Љиг • Љубовија • Мајданпек • Мали Зворник • Мали Иђош • Мало Црниће • Медвеђа • Мерошина • Мионица • Неготин • Нова Варош • Нова Црња • Нови Бечеј • Нови Кнежевац • Ново Брдо • Обилић • Опово • Ораховац • Осечина • Оџаци • Параћин • Петровац на Млави • Пећ • Пећинци • Пирот • Пландиште • Подујево • Пожега • Прешево • Прибој • Призрен • Пријепоље • Прокупље • Рача • Рашка • Ражањ • Рековац • Рума • Сента • Сечањ • Сјеница • Смедеревска Паланка • Сокобања • Србобран • Сремски Карловци • Стара Пазова • Сува Река • Сурдулица • Свилајнац • Сврљиг • Србица • Темерин • Тител • Топола • Трговиште • Трстеник • Тутин • Ћићевац • Ћуприја • Уб • Урошевац • Црна Трава • Чајетина • Чока • Шид • Штимље • Штрпце Драгаш¹ • Ђенерал Јанковић¹• Јуник¹• Малишево¹• Мамуша¹ ¹ општине званично не постоје по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије, али de facto постоје и функционишу на територији Косова и Метохије.

	Градови хероји у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији
	Београд  · Загреб  · Љубљана  · Нови Сад  · Прилеп  · Приштина  · Титов Дрвар  · Цетиње