Razgovor:Hram Svetog Save u Beogradu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Slika

Kako bi bilo da uklonimo iz članka i potom obrišemo prvu sliku? Njen pravni status nije poznat, a imamo legitimnu Filipovu sliku koja daje praktično istu informaciju. --Dzordzm 08:39, 27. mart 2006. (CEST)

Ja ću postaviti dve druge za koje je ok da se uklone ako ne reprezentuju Hram na pravi način.--Misha 08:35, 19. septembar 2006. (CEST)

Zvona

Kada sam po prvi put čuo ta zvona oduševio sam se. Hteo sam da ih snimim ali nekako nisam uhvatio vremena, a sada nisam u mogućnosti da to uradim. Preporučujem, da ako neko ime strpljenja i mogućnosti, snimi ta zvona. Stvarno su predivna reprezentacija hrama.--Misha 10:56, 8. oktobar 2006. (CEST)

Hram svetog Save je najveći pravoslavni hram na svetu.

Ovde jasno piše da je drugi, mada ja vidim da ima nekoliko ruskih ispred Sv. Save.--Nagraisalovićkaži/laži 02:31, 30. oktobar 2008. (CET)

HRAM SVETOG SAVE NIJE NAJVECI NA SVETU

Zoran Veljovic: Hram Svetog Save NIJE NAJVECI PRAVOSLAVNI HRAM!!! Pogledati analizu: http://zoran-veljovic.com/blog/wp-content/uploads/2008/12/the-largest-orthodox-temple-h.jpg Zoran Veljovic, Arhitekta— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.185.96.75 (razgovor • doprinosi)

Poznato je da nije najveći hram, samo su neki u neka druga vremena voleli da tvrde kako je to "najveći pravoslavni hram u kome se služi" misleći na tada još uvek porušenu crkvu Hrista Spasitelja. Za statističke tvrdnje bi ipak bilo dobro cititrati zvaničnije izvore, a ne blogove. Usput, vrh ne može biti 64 iznad nivoa Save jer je tada ulaz 18 metara ispod nivoa Save. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:49, 8. januar 2009. (CET)

Zoran Veljovic: Vas sajt pocinje tvrdnjom - Hram svetog Save je najveći pravoslavni hram na svetu! U svome BLOGU sam naveo izvore informacija, i to, za Hram Svetog Save originalni projekat po kome su izvedeni radovi, sto se moze proveriti, za ostala dva hrama naveo sam ruske izvore koji se mogu proveriti i na internetu. Prema tome, svakome je moguce da se uveri u navedene podatke. Kada se radi o tvrdnji da je to "najveci pravoslavni hram u kome se sluzi" - to je poznata manipulacija srpske pravoslavne crkve! Na prvom mestu, to nije tacno! Dalje, dodavanje kojekakvih prideva u cilju da se umanji znacaj, velicina, najveceg pravoslavnog hrama je na nivou kafansko-vasarskih smicalica sto Hramu Svetog Save uopste nije potrebno! Hram na Vracaru ima dovoljno svetski priznatih tehnoloskih karakteristika, narocito u izgradnji kupole, a pridev "najveci", i to jos netacan, moze samo da umanji njegov znacaj. Posebno je pitanje, van arhitekture i matematike, zasto srpska pravoslavna crkva istice netacan podatak o velicini svog hrama a sve na stetu najveceg hrama iste, pravoslavne, (bratske?) vere? To pitanje je, naravno, van domasaja ekzaktnih parametara. I pitanje vama, na osnovu kojih to zvanicnih izvora navodite da je Hram Svetog Save "najveci pravoslavni hram na svetu"? Osecao sam se duznim da vam skrenem paznju na rezultat svoje analize i to je sve kada se radi o mojoj diskusiji sa vama. P.S. Podatak o vrhu na 64 metra i nivou Save mi nije jasan, u mojoj analizi se nigde ne pominje. Zoran Veljovic

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.185.96.74 (razgovor • doprinosi)

Ako se ne varam, podatak o veličini je izmenjen pre postavljanja gornje poruke. Što se slike tiče (nije baš da je dat link ka blogu), naistinu joj fale kompletne reference. Koje komponente mora da ima kompletna referenca: originalni naziv, poreklo (autora), datum objavljivanja. Pošto je podatak ionako izmenjen, to baš i nije važno, ali se možda neke od njih mogu iskoristiti za referenciranje drugih delova članka. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:43, 8. januar 2009. (CET)

Nije najviši hram, ali može najviše vernika da primi. Dakle, po visini je trenutno na trećem mestu (prvo mesto saborna crkva u Tbilisi, Gruziji; drugo mesto hram Hrista spasitelja u Moskvi); buduće, sa crkvom spasa rumunskog naroda u Bukureštu, možda i na četrvtom, ali po kapacitetima (primanje vernika itd.) je najveći.--Carski (razgovor) 11:06, 15. februar 2009. (CET)

Mermer

ako napišem kod reči mermer da je sudjelovao MARMOR HOTAVLJE...onda je strašna muka da ti je jasno oko čega su sudjelovali. --Mile (razgovor) 21:56, 8. januar 2009. (CET)

Jeste, vala, šta ćeš. Ko je ili šta je Mramor Hotavlje i zašto je bitno da bude spomenut? Ko je još učestvovao? Inaćenje nije pravi put za ubacivanje nekog podatka. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:08, 8. januar 2009. (CET)

Ja sam mislio da je lepo da se pomeni ko je pomogao oko izgradnje. Neki SLovenac koji bi to pročitao bio bi zadovoljan da su se Srbi setili da ih pomene, a i dato je na znanje srpskoj publiki. No ako smatraš da je odvažno...onda stvarno tome nema mesta. --Mile (razgovor) 22:11, 8. januar 2009. (CET)

Od kada je dodvoravanje na nivou političkih i etničkih podela deo Vikipedije? Dok sa te strane podatak jednostavno nema značaja, možda ga ima na enciklopedijskoj ravni, tako da nema problema da se pomene. Ali ako ti srpski jezik već nije jača strana, makar ostavi dovoljno podataka da bi to neko drugi mogao valjano da uradi. Npr. meni još uvek nije jasno:

• da li je to neki čovek, firma / kompanija i sl.
• kakva je bila priroda učešća tj. šta je tačno bila delatnost
• da li je bilo drugih saradnika na istoj delatnosti

項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:28, 8. januar 2009. (CET)

Dok si pisao esej ja sam izboljšao. --Mile (razgovor) 22:30, 8. januar 2009. (CET)

Nije dobro. Možda bi trebao da počneš da daješ odgovore na pitanja. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:32, 8. januar 2009. (CET)

Marmor Hotavlje je doneo mermer i ugradio ga. Da to je poznata firma. --Mile (razgovor) 22:36, 8. januar 2009. (CET)

Svaki dodatni podatak je dobar, i nikome ne smeta. Šta znaš ko če pretraživati podatke i tražiti, nekad sutra ili za 200 godina. Svaki podatak je dobrodošao. Upravo se vodi velika debata u SLO novinama oko isporuke topov ulivenih u SLO livnici Srbiji, ti topovi su bili u bitki na Mišaru. Vidiš kako fale podatki, ali i to ču dodati. Znači sve je dobrodošlo. Nema tu ulizivanja, nego onako faktički ! --Mile (razgovor) 22:44, 8. januar 2009. (CET)

Hram Svetog Save ili Hram svetog Save

Nije li Hram/hram Svetog Save?--Carski (razgovor) 11:01, 15. februar 2009. (CET)

Veličina Crkve

Hram Svetog Save nije više najveći na Balkanu i na svetu. Najveći pravoslavni hram se nalazi u Nigeriji. Dimenzija je 100 * 100. --91.150.104.53 (razgovor) 17:01, 4. jun 2012. (CEST)

U Nigeriji? još kad bi tamo bilo pravoslavaca bilo bi super --NikolaB (razgovor) 18:00, 4. jun 2012. (CEST)

Da. Ako mi ne veruješ poznato to je Aleksandrijska Pravoslavna Crkva terotirajalno najveća na svetu i taj hram je u njenom sastavu. Pozdrav! --109.93.126.185 (razgovor) 20:25, 10. jun 2012. (CEST)

Lokacija hrama netačno navedena

Piše „Podignut je na mestu za koje se smatra da je Sinan paša 1595. godine spalio mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve“ što je apsolutno netačno. U mnogim knjigama piše da je spaljivanje bilo na sadašnjem Tašmajdanu. Postoji članak koji piše o tome pozivajući se na mnoge istraživače ove teme: http://www.politika.rs/pogledi/Istok-Pavlovic/Gde-su-zaista-spaljene-mosti-Svetog-Save.lt.html — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.180.30.133 (razgovor • doprinosi)

Ovo je sada rešeno, te se i u uvodu i u posebnom odeljku navodi da je lokacija spaljivanja moštiju druga. Nikolastaverna (razgovor) 10:13, 8. mart 2018. (CET)

Diskriminacija ostalih hramova Sv. Save po mestu

Ne vidim nikakav razlog da pravimo iznimku isključivanjem imena grada u kome se hram nalazi. Time pokušavamo da istaknemo ovaj hram kao najvažniji, i člank činimo manje preglednim za pretraživanje, što nije u skladu sa politikom neutralnog stava Vikipedije.--Mile MD (razgovor) 10:03, 29. januar 2016. (CET)

Nema naša Vikipedija neki „neutralan stav“, to ne postoji. Postoje pravila o višeznačnim odrednicama koja poznaju „institut“ primarnog pojma. Diskriminacija, neutralnost?! --Željko Todorović (razgovor) 21:28, 29. januar 2016. (CET) s. r.

Ja sam izneo svoj stav, a na zajednici je da odluči o njegovom prihavatanju ili ne. Hvala--Mile MD (razgovor) 22:57, 29. januar 2016. (CET)

Preneću ovde deo razgovora na ovu temu sa stranice za razgovor Mile MD. Mislim da nam je svima u cilju da se članak zove na najbolji način, a da se preusmerenjima može rešiti sve ostalo. Dakle:

Kod pravila imenovanja članaka ako ima više pojmova koji se isto zovu, a jedan od njih je ubedljivo najpoznatiji, onda se članak imenuje tim nazivom, a za ostale se napravi višeznačna odrednica. U skladu sa tim sam napravio Hram Svetog Save (višeznačna odrednica) za sve ostale, dok Hram Svetog Save bi trebalo da bude glavni naslov članka. On se ne zove Hram Svetog Save u Beogradu nego baš Hram Svetog Save i zato bi to trebalo da bude naslov, tako da ako ste ok sa tim možemo da vratimo kako je bilo sve vreme do sada. --Đorđe Stakić (r) 12:59, 29. januar 2016. (CET)

• Pomenuti hram u Beogradu se zove se Hram Svetog Save. Kada postoji više hramova pod istim nazivom onda se, kao i za druge višeznačne odrednice, stavlja u zagradi odrednica mesta npr. Hram Svetog Save (Beograd). Postoje dva scenarija kako se to dalje rešava. 1. scenario je da Hram Svetog Save bude višeznačna odrednica tj. spisak svih Hramova Svetog Save, a da iz njega vode pojedinačni članci. Naravno očekuje se i da ti pojedinačni članci vrate vezu do ove višeznačne odrednice. 2. scenario je ako se među pojmovima jedan veoma ističe po značaju od drugih. U tom slučaju Hram Svetog Save govori o tom članku, a Hram Svetog Save (višeznačna odrednica) sadrži popis svih takvih hramova. U ovom konkretnom slučaju sklon sam mišljenju da je Hram Svetog Save u Beogradu daleko najpoznatiji Hram Svetog Save i da treba koristiti drugi pomenuti scenario. To kod crkava nije tako česta situacija (kod biografija je češća). Kada kažemo Crkva Svetog Nikole to je prirodno da bude višeznačna odrednica jer ni jedna se ne ističe toliko od drugih, pa se onda svi članci prave uz navođenje mesta, tj. primenjuje se scenario 1. --Đorđe Stakić (r) 20:43, 29. januar 2016. (CET)

povrsina hrama

Floorplan

Aleksandar Deroko je 1985 za povrsinu Hrama dao cifru od 4500 m²: Aleksandar Deroko 1985: Nastavak radova na zidanju crkve Svetoga Save. Godisnjak grada Beograda, 32: 193-198. (PDF). Zanimljivo da su podaci na oficijalnom sajtu hrama za 1000 m² nizi. Zagonetku sam proverio.
1. Provera zvanicnog plana hrma od Branka Pešića 1988: Spomen Hram Sv. Save na Vračaru u Beogradu 1895–1988. Sveti Arhijeriejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve, Beograd. Glavni kvadrat izmedu zvonika 50x50 m= 2500 m², tri istovetne konhe 3x34,80x13,48 m (=1407 m²), konha na zapadu 1x 34,80m x 16m (=556,8 m²) i altarska apsida 1x(10,9m)²*$\pi$= 373 m². U sumi (2500+1407+556,8+373)m² = 4837 m².
2. Provera u katastru Srbije: za parcelu hrama Opstina Vracar 1819/2 = 4830 m² [1].
3. Provera u katastru Srbije merenjem na ortofotu snimku i podlogom zvanicnog katastra [2] (izabrati katastar i desno izabrati poligon za merenje) povrsina = 4800 m².
Nesumnjivi rezultat = Hram sv Save ima povrsinu od 4830 m².

@Orjen: Slobodno promenite ako ste našli adekvatne izvore. --MareBG (razgovor) 19:27, 8. januar 2020. (CET)

katastarski podatak (1, otvoritie opstinu Vracar [3] 2. uneti parcelu 1819 u masku za osptinu Vracar [4] - pod 1819/2 otvoriti katastarski list objekta) - podatke objekta zgrade Hrama sv. Save su -

1.Podaci o parceli

Potes / Ulica: BORE STANKOVIĆA

Broj parcele: 1819

Podbroj parcele: 2

Površina m²: 12952

Vrsta zemljišta: GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLjIŠTE

Broj lista nepokretnosti: 3197

Broj plana: 16

Podaci o delu parcele

Broj dela: 1

Kultura: ZEMLjIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM

Površina m²: 4830

Imaoci prava na parceli

Naziv: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA-CRKVA SVETOG SAVE

Vrsta prava: PRAVO KORIŠĆENjA

Oblik svojine: DRŽAVNA RS

Udeo: 1/1

Podaci o 4830 kvm na sajtu RGZ-a kao i "računica" koja je izvedena na osnovu zvaničnog plana hrama sa sličnim rezultatom, jer ste računali bruto odnosno spoljne mere je BRUTO površina koja govori o prostom zauzeću površine na zemlji objekta spoljnim ivicama a to se razlikuje od neto površine, sa jedne strane odbijate debljinu zidova a sa druge strane dodajete etaže odnosno "spratove" ako postoje pa je tako, NETO površina osnove (prostora na zemlji) upravo za "Zanimljivo da su podaci na oficijalnom sajtu hrama za 1000 m² nizi" odnosno iznose 3650 metara kvadradnih a tri horske galerije imaju površinu od 1444 kvadratna metra ali se one ne mogu računati u "površinu" hrama jer, pod jedan, nisu namenjene vernicima već isključivo horu, kako im i ime kaže a drugo, mnogo važnije, ni za jedan jedini verski objekat bilo gde u svetu, sve eventualne galerije koje imaju se ne računaju pa tako ne mogu ni u ovom slučaju.

178.220.188.218 (razgovor) 11:32, 29. septembar 2022. (CEST)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Glasanje je završeno. () — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Vux33‎ (razgovor • doprinosi)

Komentari

 Komentar: Pročitao sam danas članak koji je kolega Vux33 proširio. Pre svega mi je drago da smo za ovaj hram dobili najzad pristojan članak. Podržavam njegovu kandidaturu za sjajan, a vratiću se eventualno da ispravim gramatičke greške, ako ih ima. — MareBG (razgovor) 11:43, 30. april 2022. (CEST)

 Komentar: Članak zadovoljava sve kriterijume za sjajan, neverovatno važno za našu Vikipediju jer je ovaj članak izuzetno čitan i sama zainteresovanost velika. Taksativno je sve navedeno vezano za temu, glasaću ZA.— Soundwaweserb (razgovor) 16:28, 30. april 2022. (CEST)

Pitanje: Dao sam pitanje kako je sa novim slikama unutrašnjosti, frske itd, jer ne potpada PD-old. Niko mi nije znao odgovoriti na Tabli. Ponovo pitam i tu. — Mile (razgovor) 17:39, 30. april 2022. (CEST)

Članak je od izuzetnog značaja za našu vikipediju i naš narod kad smo već kod toga, svakako da mi je drago što sam pisao o njemu. Ja sam se trudio da ga pređem i otklonim greške, ali uvijek se neka provuče. Saund je vjerovatno sve ispravio, kao i Vukan prije njega, tako da bi trebalo da bude dobro. Što se slika tiče, ja zaista ne znam o čemu se radi, ali ako ih nije postavio autor ili dao dozvolu za postavljanje ne bi trebalo da mogu da se nađu na vikipediji. -- Vux33 (razgovor) 20:28, 30. april 2022. (CEST)

 Komentar: Čitah članak čitav dan, sa osobitim uživanjem. Hvala kolegi Vuksu na trudu i radu. Podržavam kandidaturu. Jedna sugestija (ne znam je li ovo praksa u nas): ostavio bih izjave ekavaca u ekavici, mislim da je dosljednije. — Sadkσ (riječi su vjetar) 21:44, 30. april 2022. (CEST)

To do sad nije bila praksa, barem koliko ja znam, ni za ekavicu ni za ijekavicu, jer treba prilagoditi tekst izgovoru u kojem je napisan. Možeš da pokreneš diskusiju u vezi toga, jer svakako mislim da to nije obuhvaćeno nijednim pravilom. -- Vux33 (razgovor) 21:52, 30. april 2022. (CEST)

U redu ukoliko nije dio stilskog vodiča ili pravila. Svakako mi je neobično da citat Branka Pešića, koji je ekavski Srbin iz Beograda, stoji na ijekavici. Vidjeću da pokrenem temu, nakon što se tekuće zatvore. — Sadkσ (riječi su vjetar) 22:17, 30. april 2022. (CEST)

za — VredanCovek (razgovor) 11:36, 2. maj 2022. (CEST)

Sa malim zakašnjenjem sam pročitao članak. Sve pohvale. Imam jednu primedbu samo. U članku se negde pominje Nemačka a negde Njemačka. To treba ujednačiti.— Marko Stanojević (razgovor) 01:09, 8. maj 2022. (CEST)

@Marko Stojanović: Ispravljeno. -- Vux33 (razgovor) 08:27, 8. maj 2022. (CEST)

Ordinarne gluposti!

Boris Tadić - "Predsednik Jugoslavije", "gdje je ruski patrijarh Alesej II dočekao predjsednika Jugoslavije — Borisa Tadića i patrijarha Pavla".

Aleksandar Karadjordjević, unapredjen u "kralja", " Prvi kamen na fasadi Hrama postavljen je 3. septembra 2002. godine kada je, u prisustvu patrijarha Pavla, kralja Aleksandra II sa porodicom, predsjednika Društva za izgradnju hrama — Zorana Đinđića".

Te totalno smešni a nadasve ne tačni izrazi, poput "meganjutOna" a jednica mere o kojoj se govori je za silu i zove se njutn znači može biti samo meganjutna a nikako "meganjutona", "Urađen je pomoću hidrauličnih dizalica koje su mogle da proizvedu po 3,000 meganjutona (ukupno 12,000 meganjutona).".

I beskonačna ponavljanja odredjenih činjenica i podataka iz pasusa u pasus!

Nije poenta na silu napisati što duži članak jer je tako, po nekoj uvrnutoj logici, valjda bolji... Da bi bio dobar i kvalitetan, treba da je što pregledniji, što tačniji i najopširnije mogući u meri da se navedu sve relevantne činjenice i podaci ali na jednom mestu i to jedan put.

~~~~ 178.220.188.218 (razgovor) 10:48, 29. septembar 2022. (CEST)

Pozdrav, uvijek treba pretpostaviti dobru namjeru, a greške se dešavaju svima. Grešku oko Tadića kao predsjednika Jugoslavije sam ispravio, nisam siguran zašto sam to stavio. Za sve ostale ste greške nastale kucanjem, koje sam se trudio da ispravim, ali se uvijek nešto provuče, više ste nego dobrodošli da ispravite. Što se tiče stila i ponavljanja rečenica, ako želite da uređujete, vodite računa o tome koje rečenice uklanjate i da li je to neophodno, jer je možda povezano sa ostatkom teksta u tom odjeljku. -- Vux33 (razgovor) 11:51, 29. septembar 2022. (CEST)