Разговор:Храм Светог Саве у Београду/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Слика

Како би било да уклонимо из чланка и потом обришемо прву слику? Њен правни статус није познат, а имамо легитимну Филипову слику која даје практично исту информацију. --Dzordzm 08:39, 27. март 2006. (CEST)

Ја ћу поставити две друге за које је ок да се уклоне ако не репрезентују Храм на прави начин.--Misha 08:35, 19. септембар 2006. (CEST)

Звона

Када сам по први пут чуо та звона одушевио сам се. Хтео сам да их снимим али некако нисам ухватио времена, а сада нисам у могућности да то урадим. Препоручујем, да ако неко име стрпљења и могућности, сними та звона. Стварно су предивна репрезентација храма.--Misha 10:56, 8. октобар 2006. (CEST)

Храм светог Саве је највећи православни храм на свету.

Овде јасно пише да је други, мада ја видим да има неколико руских испред Св. Саве.--Награисаловићкажи/лажи 02:31, 30. октобар 2008. (CET)

HRAM SVETOG SAVE NIJE NAJVECI NA SVETU

Zoran Veljovic: Hram Svetog Save NIJE NAJVECI PRAVOSLAVNI HRAM!!! Pogledati analizu: http://zoran-veljovic.com/blog/wp-content/uploads/2008/12/the-largest-orthodox-temple-h.jpg Zoran Veljovic, Arhitekta— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.185.96.75 (разговор • доприноси)

Познато је да није највећи храм, само су неки у нека друга времена волели да тврде како је то "највећи православни храм у коме се служи" мислећи на тада још увек порушену цркву Христа Спаситеља. За статистичке тврдње би ипак било добро цититрати званичније изворе, а не блогове. Успут, врх не може бити 64 изнад нивоа Саве јер је тада улаз 18 метара испод нивоа Саве. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:49, 8. јануар 2009. (CET)

Zoran Veljovic: Vas sajt pocinje tvrdnjom - Hram svetog Save je najveći pravoslavni hram na svetu! U svome BLOGU sam naveo izvore informacija, i to, za Hram Svetog Save originalni projekat po kome su izvedeni radovi, sto se moze proveriti, za ostala dva hrama naveo sam ruske izvore koji se mogu proveriti i na internetu. Prema tome, svakome je moguce da se uveri u navedene podatke. Kada se radi o tvrdnji da je to "najveci pravoslavni hram u kome se sluzi" - to je poznata manipulacija srpske pravoslavne crkve! Na prvom mestu, to nije tacno! Dalje, dodavanje kojekakvih prideva u cilju da se umanji znacaj, velicina, najveceg pravoslavnog hrama je na nivou kafansko-vasarskih smicalica sto Hramu Svetog Save uopste nije potrebno! Hram na Vracaru ima dovoljno svetski priznatih tehnoloskih karakteristika, narocito u izgradnji kupole, a pridev "najveci", i to jos netacan, moze samo da umanji njegov znacaj. Posebno je pitanje, van arhitekture i matematike, zasto srpska pravoslavna crkva istice netacan podatak o velicini svog hrama a sve na stetu najveceg hrama iste, pravoslavne, (bratske?) vere? To pitanje je, naravno, van domasaja ekzaktnih parametara. I pitanje vama, na osnovu kojih to zvanicnih izvora navodite da je Hram Svetog Save "najveci pravoslavni hram na svetu"? Osecao sam se duznim da vam skrenem paznju na rezultat svoje analize i to je sve kada se radi o mojoj diskusiji sa vama. P.S. Podatak o vrhu na 64 metra i nivou Save mi nije jasan, u mojoj analizi se nigde ne pominje. Zoran Veljovic

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.185.96.74 (разговор • доприноси)

Ако се не варам, податак о величини је измењен пре постављања горње поруке. Што се слике тиче (није баш да је дат линк ка блогу), наистину јој фале комплетне референце. Које компоненте мора да има комплетна референца: оригинални назив, порекло (аутора), датум објављивања. Пошто је податак ионако измењен, то баш и није важно, али се можда неке од њих могу искористити за референцирање других делова чланка. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 21:43, 8. јануар 2009. (CET)

Nije najviši hram, ali može najviše vernika da primi. Dakle, po visini je trenutno na trećem mestu (prvo mesto saborna crkva u Tbilisi, Gruziji; drugo mesto hram Hrista spasitelja u Moskvi); buduće, sa crkvom spasa rumunskog naroda u Bukureštu, možda i na četrvtom, ali po kapacitetima (primanje vernika itd.) je najveći.--Carski (разговор) 11:06, 15. фебруар 2009. (CET)

Mermer

ako napišem kod reči mermer da je sudjelovao MARMOR HOTAVLJE...onda je strašna muka da ti je jasno oko čega su sudjelovali. --Mile (разговор) 21:56, 8. јануар 2009. (CET)

Јесте, вала, шта ћеш. Ко је или шта је Мрамор Хотавље и зашто је битно да буде споменут? Ко је још учествовао? Инаћење није прави пут за убацивање неког податка. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:08, 8. јануар 2009. (CET)

Ja sam mislio da je lepo da se pomeni ko je pomogao oko izgradnje. Neki SLovenac koji bi to pročitao bio bi zadovoljan da su se Srbi setili da ih pomene, a i dato je na znanje srpskoj publiki. No ako smatraš da je odvažno...onda stvarno tome nema mesta. --Mile (разговор) 22:11, 8. јануар 2009. (CET)

Од када је додворавање на нивоу политичких и етничких подела део Википедије? Док са те стране податак једноставно нема значаја, можда га има на енциклопедијској равни, тако да нема проблема да се помене. Али ако ти српски језик већ није јача страна, макар остави довољно података да би то неко други могао ваљано да уради. Нпр. мени још увек није јасно:

• да ли је то неки човек, фирма / компанија и сл.
• каква је била природа учешћа тј. шта је тачно била делатност
• да ли је било других сарадника на истој делатности

項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:28, 8. јануар 2009. (CET)

Dok si pisao esej ja sam izboljšao. --Mile (разговор) 22:30, 8. јануар 2009. (CET)

Није добро. Можда би требао да почнеш да дајеш одговоре на питања. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:32, 8. јануар 2009. (CET)

Marmor Hotavlje je doneo mermer i ugradio ga. Da to je poznata firma. --Mile (разговор) 22:36, 8. јануар 2009. (CET)

Svaki dodatni podatak je dobar, i nikome ne smeta. Šta znaš ko če pretraživati podatke i tražiti, nekad sutra ili za 200 godina. Svaki podatak je dobrodošao. Upravo se vodi velika debata u SLO novinama oko isporuke topov ulivenih u SLO livnici Srbiji, ti topovi su bili u bitki na Mišaru. Vidiš kako fale podatki, ali i to ču dodati. Znači sve je dobrodošlo. Nema tu ulizivanja, nego onako faktički ! --Mile (разговор) 22:44, 8. јануар 2009. (CET)

Hram Svetog Save ili Hram svetog Save

Nije li Hram/hram Svetog Save?--Carski (разговор) 11:01, 15. фебруар 2009. (CET)

Veličina Crkve

Hram Svetog Save nije više najveći na Balkanu i na svetu. Najveći pravoslavni hram se nalazi u Nigeriji. Dimenzija je 100 * 100. --91.150.104.53 (разговор) 17:01, 4. јун 2012. (CEST)

У Нигерији? још кад би тамо било православаца било би супер --НиколаБ (разговор) 18:00, 4. јун 2012. (CEST)

Da. Ako mi ne veruješ poznato to je Aleksandrijska Pravoslavna Crkva terotirajalno najveća na svetu i taj hram je u njenom sastavu. Pozdrav! --109.93.126.185 (разговор) 20:25, 10. јун 2012. (CEST)

Lokacija hrama netačno navedena

Piše „Podignut je na mestu za koje se smatra da je Sinan paša 1595. godine spalio mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve“ što je apsolutno netačno. U mnogim knjigama piše da je spaljivanje bilo na sadašnjem Tašmajdanu. Postoji članak koji piše o tome pozivajući se na mnoge istraživače ove teme: http://www.politika.rs/pogledi/Istok-Pavlovic/Gde-su-zaista-spaljene-mosti-Svetog-Save.lt.html — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.180.30.133 (разговор • доприноси)

Ово је сада решено, те се и у уводу и у посебном одељку наводи да је локација спаљивања моштију друга. Nikolastaverna (разговор) 10:13, 8. март 2018. (CET)

Дискриминација осталих храмова Св. Саве по месту

Не видим никакав разлог да правимо изнимку искључивањем имена града у коме се храм налази. Тиме покушавамо да истакнемо овај храм као најважнији, и чланк чинимо мање прегледним за претраживање, што није у складу са политиком неутралног става Википедије.--Mile MD (разговор) 10:03, 29. јануар 2016. (CET)

Нема наша Википедија неки „неутралан став“, то не постоји. Постоје правила о вишезначним одредницама која познају „институт“ примарног појма. Дискриминација, неутралност?! --Жељко Тодоровић (разговор) 21:28, 29. јануар 2016. (CET) с. р.

Ја сам изнео свој став, а на заједници је да одлучи о његовом прихаватању или не. Хвала--Mile MD (разговор) 22:57, 29. јануар 2016. (CET)

Пренећу овде део разговора на ову тему са странице за разговор Mile MD. Мислим да нам је свима у циљу да се чланак зове на најбољи начин, а да се преусмерењима може решити све остало. Дакле:

Код правила именовања чланака ако има више појмова који се исто зову, а један од њих је убедљиво најпознатији, онда се чланак именује тим називом, а за остале се направи вишезначна одредница. У складу са тим сам направио Храм Светог Саве (вишезначна одредница) за све остале, док Храм Светог Саве би требало да буде главни наслов чланка. Он се не зове Храм Светог Саве у Београду него баш Храм Светог Саве и зато би то требало да буде наслов, тако да ако сте ок са тим можемо да вратимо како је било све време до сада. --Ђорђе Стакић (р) 12:59, 29. јануар 2016. (CET)

• Поменути храм у Београду се зове се Храм Светог Саве. Када постоји више храмова под истим називом онда се, као и за друге вишезначне одреднице, ставља у загради одредница места нпр. Храм Светог Саве (Београд). Постоје два сценарија како се то даље решава. 1. сценарио је да Храм Светог Саве буде вишезначна одредница тј. списак свих Храмова Светог Саве, а да из њега воде појединачни чланци. Наравно очекује се и да ти појединачни чланци врате везу до ове вишезначне одреднице. 2. сценарио је ако се међу појмовима један веома истиче по значају од других. У том случају Храм Светог Саве говори о том чланку, а Храм Светог Саве (вишезначна одредница) садржи попис свих таквих храмова. У овом конкретном случају склон сам мишљењу да је Храм Светог Саве у Београду далеко најпознатији Храм Светог Саве и да треба користити други поменути сценарио. То код цркава није тако честа ситуација (код биографија је чешћа). Када кажемо Црква Светог Николе то је природно да буде вишезначна одредница јер ни једна се не истиче толико од других, па се онда сви чланци праве уз навођење места, тј. примењује се сценарио 1. --Ђорђе Стакић (р) 20:43, 29. јануар 2016. (CET)

povrsina hrama

Floorplan

Aleksandar Deroko je 1985 za povrsinu Hrama dao cifru od 4500 m²: Aleksandar Deroko 1985: Nastavak radova na zidanju crkve Svetoga Save. Godisnjak grada Beograda, 32: 193-198. (PDF). Zanimljivo da su podaci na oficijalnom sajtu hrama za 1000 m² nizi. Zagonetku sam proverio.
1. Provera zvanicnog plana hrma od Branka Pešića 1988: Spomen Hram Sv. Save na Vračaru u Beogradu 1895–1988. Sveti Arhijeriejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve, Beograd. Glavni kvadrat izmedu zvonika 50x50 m= 2500 m², tri istovetne konhe 3x34,80x13,48 m (=1407 m²), konha na zapadu 1x 34,80m x 16m (=556,8 m²) i altarska apsida 1x(10,9m)²*$\pi$= 373 m². U sumi (2500+1407+556,8+373)m² = 4837 m².
2. Provera u katastru Srbije: za parcelu hrama Opstina Vracar 1819/2 = 4830 m² [1].
3. Provera u katastru Srbije merenjem na ortofotu snimku i podlogom zvanicnog katastra [2] (izabrati katastar i desno izabrati poligon za merenje) povrsina = 4800 m².
Nesumnjivi rezultat = Hram sv Save ima povrsinu od 4830 m².

@Oрјеn: Слободно промените ако сте нашли адекватне изворе. --MareBG (разговор) 19:27, 8. јануар 2020. (CET)

katastarski podatak (1, otvoritie opstinu Vracar [3] 2. uneti parcelu 1819 u masku za osptinu Vracar [4] - pod 1819/2 otvoriti katastarski list objekta) - podatke objekta zgrade Hrama sv. Save su -

1.Подаци о парцели

Потес / Улица: БОРЕ СТАНКОВИЋА

Број парцеле: 1819

Подброј парцеле: 2

Површина m²: 12952

Врста земљишта: ГРАДСКО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Број листа непокретности: 3197

Број плана: 16

Подаци о делу парцеле

Број дела: 1

Култура: ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ

Површина m²: 4830

Имаоци права на парцели

Назив: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА-ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ

Врста права: ПРАВО КОРИШЋЕЊА

Облик својине: ДРЖАВНА РС

Удео: 1/1

Podaci o 4830 kvm na sajtu RGZ-a kao i "računica" koja je izvedena na osnovu zvaničnog plana hrama sa sličnim rezultatom, jer ste računali bruto odnosno spoljne mere je BRUTO površina koja govori o prostom zauzeću površine na zemlji objekta spoljnim ivicama a to se razlikuje od neto površine, sa jedne strane odbijate debljinu zidova a sa druge strane dodajete etaže odnosno "spratove" ako postoje pa je tako, NETO površina osnove (prostora na zemlji) upravo za "Zanimljivo da su podaci na oficijalnom sajtu hrama za 1000 m² nizi" odnosno iznose 3650 metara kvadradnih a tri horske galerije imaju površinu od 1444 kvadratna metra ali se one ne mogu računati u "površinu" hrama jer, pod jedan, nisu namenjene vernicima već isključivo horu, kako im i ime kaže a drugo, mnogo važnije, ni za jedan jedini verski objekat bilo gde u svetu, sve eventualne galerije koje imaju se ne računaju pa tako ne mogu ni u ovom slučaju.

178.220.188.218 (разговор) 11:32, 29. септембар 2022. (CEST)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Гласање је завршено. () — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Vux33‎ (разговор • доприноси)

Коментари

 Коментар: Прочитао сам данас чланак који је колега Vux33 проширио. Пре свега ми је драго да смо за овај храм добили најзад пристојан чланак. Подржавам његову кандидатуру за сјајан, а вратићу се евентуално да исправим граматичке грешке, ако их има. — MareBG (разговор) 11:43, 30. април 2022. (CEST)

 Коментар: Чланак задовољава све критеријуме за сјајан, невероватно важно за нашу Википедију јер је овај чланак изузетно читан и сама заинтересованост велика. Таксативно је све наведено везано за тему, гласаћу ЗА.— Soundwaweserb (разговор) 16:28, 30. април 2022. (CEST)

Питање: Дао сам питање како је са новим сликама унутрашњости, фрске итд, јер не потпада ПД-олд. Нико ми није знао одговорити на Табли. Поново питам и ту. — Mile (разговор) 17:39, 30. април 2022. (CEST)

Чланак је од изузетног значаја за нашу википедију и наш народ кад смо већ код тога, свакако да ми је драго што сам писао о њему. Ја сам се трудио да га пређем и отклоним грешке, али увијек се нека провуче. Саунд је вјероватно све исправио, као и Вукан прије њега, тако да би требало да буде добро. Што се слика тиче, ја заиста не знам о чему се ради, али ако их није поставио аутор или дао дозволу за постављање не би требало да могу да се нађу на википедији. -- Vux33 (разговор) 20:28, 30. април 2022. (CEST)

 Коментар: Читах чланак читав дан, са особитим уживањем. Хвала колеги Вуксу на труду и раду. Подржавам кандидатуру. Једна сугестија (не знам је ли ово пракса у нас): оставио бих изјаве екаваца у екавици, мислим да је досљедније. — Садкσ (ријечи су вјетар) 21:44, 30. април 2022. (CEST)

То до сад није била пракса, барем колико ја знам, ни за екавицу ни за ијекавицу, јер треба прилагодити текст изговору у којем је написан. Можеш да покренеш дискусију у вези тога, јер свакако мислим да то није обухваћено ниједним правилом. -- Vux33 (разговор) 21:52, 30. април 2022. (CEST)

У реду уколико није дио стилског водича или правила. Свакако ми је необично да цитат Бранка Пешића, који је екавски Србин из Београда, стоји на ијекавици. Видјећу да покренем тему, након што се текуће затворе. — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:17, 30. април 2022. (CEST)

за — VredanCovek (разговор) 11:36, 2. мај 2022. (CEST)

Са малим закашњењем сам прочитао чланак. Све похвале. Имам једну примедбу само. У чланку се негде помиње Немачка а негде Њемачка. То треба уједначити.— Марко Станојевић (разговор) 01:09, 8. мај 2022. (CEST)

@Марко Стојановић: Исправљено. -- Vux33 (разговор) 08:27, 8. мај 2022. (CEST)

Ordinarne gluposti!

Boris Tadić - "Predsednik Jugoslavije", "гдје је руски патријарх Алесеј II дочекао предјседника Југославије — Бориса Тадића и патријарха Павла".

Aleksandar Karadjordjević, unapredjen u "kralja", " Први камен на фасади Храма постављен је 3. септембра 2002. године када је, у присуству патријарха Павла, краља Александра II са породицом, предсједника Друштва за изградњу храма — Зорана Ђинђића".

Te totalno smešni a nadasve ne tačni izrazi, poput "meganjutOna" a jednica mere o kojoj se govori je za silu i zove se njutn znači može biti samo meganjutna a nikako "meganjutona", "Урађен је помоћу хидрауличних дизалица које су могле да произведу по 3,000 мегањутона (укупно 12,000 мегањутона).".

I beskonačna ponavljanja odredjenih činjenica i podataka iz pasusa u pasus!

Nije poenta na silu napisati što duži članak jer je tako, po nekoj uvrnutoj logici, valjda bolji... Da bi bio dobar i kvalitetan, treba da je što pregledniji, što tačniji i najopširnije mogući u meri da se navedu sve relevantne činjenice i podaci ali na jednom mestu i to jedan put.

~~~~ 178.220.188.218 (разговор) 10:48, 29. септембар 2022. (CEST)

Поздрав, увијек треба претпоставити добру намјеру, а грешке се дешавају свима. Грешку око Тадића као предсједника Југославије сам исправио, нисам сигуран зашто сам то ставио. За све остале сте грешке настале куцањем, које сам се трудио да исправим, али се увијек нешто провуче, више сте него добродошли да исправите. Што се тиче стила и понављања реченица, ако желите да уређујете, водите рачуна о томе које реченице уклањате и да ли је то неопходно, јер је можда повезано са остатком текста у том одјељку. -- Vux33 (разговор) 11:51, 29. септембар 2022. (CEST)