Sijetl supersoniksi
| Sijetl supersoniksi | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Osnovan | 1967 | |||
| Ugašen | 2008 | |||
| Lokacija | Sijetl,  SAD | |||
| Boje kluba | ||||
| Prvaci | 1 (1979) | |||
| Prvaci konferencije | 3 (1978, 1979, 1996) | |||
| Prvaci divizije | 6 (1979, 1994, 1996, 1997, 1998, 2005) | |||
| Veb-sajt | nba.com | |||
| ||||
Sijetl supersoniksi (engl. Seattle SuperSonics) su bili američki profesionalni košarkaški tim iz Sijetla, koji je igrao u Pacifičkoj i Severozapadnoj diviziji NBA lige od 1967. do 2008. Po završetku sezone 2007/2008, tim se preselio u Oklahoma Siti i sada igra pod imenom Oklahoma Siti tander. Po odredbama presude tužbe grada Sijetla protiv vlasničke grupe Kleja Beneta, logo, trofeji i povučeni dresovi će ostati u Sijetlu, tako da mogu pripasti nekom drugom NBA timu iz Sijetla, a istorija franšize Supersoniksa će biti deljena sa Oklahoma Siti tanderom.
Osnivanje ekipe[uredi | uredi izvor]
Losanđeleski biznismeni Sem Šulman i Judžin Klajn dobili su 1966. od rukovodstva NBA dozvolu za osnivanje košarkaškog kluba u Sijetlu. Tako je grad Sijetl dobio prvi značajni klub u nekom sportu. Prvu utakmicu Supersoniksi su izgubili 144-116. Ekipu su predvodili Volt Hazard, Bob Rul i Albert Taker. Prvu sezonu tim je završio sa 23 pobede i 59 poraza. Trener je bio Al Bjanki.
Vilkensova era (1968—75)[uredi | uredi izvor]
Za sezonu 1968-69. Supersoniksi su Hazarda zamenili za Lenija Vilkensa iz Atlante. Vilkens je u sezoni 1968-69 imao 22.4 poena, 8.2 asistencije i 6.2 skoka po utakmici, dok je Bob Rul sezonu završio sa 24 poena i 11.5 skokova po utakmici. Supersoniksi su sezonu 68-69 završili sa samo 30 pobeda. Bjanki je dobio otkaz, a Vilkens je postao igrač/glavni trener. Na Ol-staru 1970. Supersonikse su predstavljali Rul i Vilkens.
Dolazak Spensera Hejvuda[uredi | uredi izvor]
Vilkens je imenovan za najkorisnijeg igrača Ol-star meča, a uprava Supersoniksa odlučila da dovede Spensera Hejvuda, najkorisnijeg mladog igrača prethodne sezone. U narednoj sezoni tim je imao 46 pobeda i 27 poraza, ali zbog povreda ključnih igrača, tim je izgubio 8 od 9 poslednjih utakmica. Supersoniksi su se plasirali na šesto mesto u konferenciji, sa skorom od 47 pobeda i 35 poraza, tako da se nisu plasirali u plejof. Pred početak sezone 1972-73 Vilkens je otišao u Klivlend kavalirse. Bez Vilkensa, tim je sezonu završio sa 26 pobeda i 56 poraza, ali je Hejvud je imao 29.2 poena i 12.9 skokova po utakmici zbog čega je izabran u ekipu godine.
1975-83 - Zlatne godine[uredi | uredi izvor]
U sezoni 1975-76. trener Supersoniksa postao je Bil Rasel. Rasel je postao prvi trener u istoriji kluba sa kojim su se Supersoniksi plasirali u plejof. Glavni igrači su bili Hejvud, Fred Braun, Slik Vots i Tomi Berlson. Sledeće sezone Hejvud je otišao u Njujork nikse. Fred Braun je 1976. igrao Ol-star utakmicu, a Tomi Berlson je vidno napredovao, dok je Vots imao najviše asistencija i ukradenih lopti u ligi i izbran je u NBA-defanzivni tim godine. I te sezone Supersoniksi su se plasirali u plejof, ali nisu uspeli da uđu u završnicu. Na početku sezone 1976-77. Bil Rasel je napustio ekipu, a zamenio ga je Bob Hopkins. Predvođena Bobom Hopkinsom, ekipa je odigrala loše i imala samo pet pobeda iz 22 utakmice. Hopkins je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen Leni Vilkens. Sa Vilkensom kao trenerom, tim je završao sezonu sa 47 pobeda i 35 poraza. Supersoniksi su se plasirali u plejof i osvojili prvo mesto u konferenciji Zapad. Tim je u finalu izgubio od Vašington buletsa.
