Лос Анђелес

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Лос Анђелес
енгл. Los Angeles

Лос Анђелес

Основни подаци

Држава

Сједињене Америчке Државе

Становништво

Становништво (2008)

3.833.995

Агломерација (2008)

15.250.000

Густина становништва

3168 ст./km²

Положај

Координате

34°03′08″N 118°14′34″W / 34.052222, -118.242778

Временска зона

UTC-8, лети UTC-7

Надморска висина

71 m

Површина

1.290,6 km²

Лос Анђелес

Лос Анђелес на мапи САД

Остали подаци

Градоначелник

Антонио Виљарајгоса

Позивни број

213, 310/424, 323, 661, 747/818

ЗИП код

90001–90068, 90070–90084, 90086–90089, 90091, 90093–90097, 90099, 90101–90103, 90174, 90185, 90189, 91040–91043, 91303–91308, 91342–91349, 91352–91353, 91356–91357, 91364–91367, 91401–91499, 91601–91609

Веб-страна

http://www.lacity.org/index.htm}-

Лос Анђелес

Стејплс центар

Лос Анђелес (енгл. Los Angeles, шп. Los Ángeles) је град и лука у Калифорнији у југозападном делу САД. Основали су га Мексиканци 1781. До 1846. био у саставу Мексика. Пуно оригинално име града на шпанском гласи: Pueblo de Nuestra Señora la Reina de Los Ángeles del Río de Porciuncula, (Град наше Богородице краљице Анђела са реке Порсиункула).

Средиште је копненог и ваздушног саобраћаја. Универзитетски је центар, а у граду се налази и велики филмски студио (Холивуд), и музеј филма. Такође је и туристичко средиште. Развијене су нафтна, хемијска, авионска, филмска, алуминијумска, дрвна и прехрамбена индустрија.

Лос Анђелес је познат као један од најважнијих светских економских, културалних и забавних центара. У граду се налазе бројни универзитети, научне институције, позоришта и музеји. Лос Анђелес је средиште филмске и телевизијске индустрије која је смештена у његовом предграђу Холивуду, а уз то је и важно средиште музичке сцене као и индустрије авиона и свемирских летелица. Град је осим тога двапут био и домаћин Олимпијских игара које су се у њему одржавале 1932. и 1984. године.

[уреди] Историја

Лос Анђелес је као насеље на подручју Тонгва индијанаца 4. септембра 1781. године заједно с 44 досељеника основао шпански гувернер Калифорније Фелипе де Неве, а тада је то подручје углавном служило за бављење сточарством.

Године 1835. Лос Анђелес је постао град, а истовремено и главни град најсеверније мексичке регије Алта Калифорнија. До следеће године број становника је порастао на 2.228, али се тада на неко време поновно смањио. До средине 19. века, Лос Анђелес је био мексичко насеље које се углавном састојало од америчких досељеника, сиромашних кинеских радника и малог броја добростојећих мексичких земљопоседника. Тијеком мексичко-америчког рата између 1846. и 1848. амерички војници, окупирали су Алта Калифорнију и Лос Анђелес те их придружили САД.

Дана 4. априла 1850. насеље је у оквиру оснивања савезне државе Калифорније добило право да постане град, а тада је имало само 1.610 становника. Велики раст града почео је након што је 1876. спојен на железничку пругу Унион Пацифик Рејлроуд, а затим и градњом железничке пруге према Санта Феу 1885. године те вађењем угља и нафте почетком деведесетих година 19. века. Град је тада био и синоним за добро здравље, чисти околину, велику осунчаност и плантаже лимуна.

Велику скупину миграната чинили су досељеници из савезних држава Средњега запада попут Ајове и Индијане који су као нова политичка владарска класа надмашили мексичку елиту. Некадашње велике фарме замењене су парцелама и број становништва је растао те је град 1900. већ имао 100.000 становника, а у следећих десет година број становника се утростручио. Између 1899. и 1914. изграђена је велика лука, а будући да залихе воде више нису биле довољне, 1913. је у северном делу града изграђен акведукт.

Након оснивања бројних околних насеља, градско подручје Лос Анђелеса обухватило је и околне градове као што су Вилмингтон, Сан Педро, Холивуд, Савтеле, Хјуд Парк, Игл Рок, Венис, Вотс, Барнс сити и Туџунга. Санта Моника, Беверли Хилс и Сан Фернандо, који се сматрају економским и културним деловима Лос Анђелеса, успели су у административном смислу до данас да одрже самосталност.

Године 1932. у Лос Анђелесу су по први пут одржане Олимпијске игре, а брзонапредујућа филмска индустрија мамила је бројне новопридошлице у град. Ипак прави бум се догодио после Другог светског рата када су се у граду сместили погони за производњу авиона и свемирских летелица.

Године 1960. изграђен је први високи небодер у којем су се налазиле канцеларије. У август 1965. дошло је до великих нереда у којима су погинуле 34 особе. Године 1984. у граду су по други пут одржане Олимпијске игре.

У априлу 1992. дошло до великих немира који су представљали једну од највећих побуна у историји САД, а изазвани су након што су ослобођена четири полицајца беле боје коже, који су злостављали црнца Роднија Кинга, а у тим нередима погинуло је 58 људи. Крајем новембра и почетком октобра 1993. у градском подручју су избили велики пожари и уништили један део града док је у јануару 1994. године град погодио потрес јачине 6,7 према Рихтеровој скали, при чему је погинуло 57 људи, а оштећено је или уништено неколико хиљада зграда и бројне улице.

Са завршетком Хладног рата тешко је погођена једна од важних привредних грана града, индустрија авиона и свемирских летелица. Незапосленост, растући криминал и расистички испади само су неки од проблема с којима се данас бори Лос Анђелес.

[уреди] Демографија

Према проценама из 2010. у Лос Анђелесу је живело 3.833.955 становника (англомерација 17.786.419):

Белци — 49,8%
Афроамериканци — 9,6%
Индијанци — 0,7%
Азијци — 11,3%
Двије или више раса — 4,6%

[уреди] Клима

Клима Лос Анђелеса
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средњи максимум, °C	20,1	20,9	21	22,8	23,6	26,4	28,8	29,3	28,5	26,1	22,9	20,4	24,2
Средњи минимум, °C	9,2	10,2	10,9	12,4	14,4	16,3	18,1	18,7	18,1	15,5	11,4	9,1	13,7
Количина падавина, mm	84,6	93,5	79,8	21,1	7,9	1,5	0,3	3,3	8,1	9,4	26,7	48,5	384,6
Извор: National Oceanic and Atmospheric Administration