Skitovi na Svetoj gori

Skit na Svetoj gori

Skitovi na Svetoj gori su male zajednica monaha, odnosno mali manastir, ili samo nekoliko kelija monaha, u kojima monasi koji žele da nešto postignu vežbom i mukom žive asketski. Svetogorski skitovi kojih ima veliki broj pretežno se nalaze na teže pristupačnim mestima planine Atos. Nekada je na Svetoj gori bilo više desetina skitova da bi do danas njihov broj spao na svega desetak od kojih neki jedva egzistiraju.

Opšta razmatranja

Skit (od reči asketa) (grč. ασκητής - онај који нешто постиже вежбом и муком) je zajednica monaha, ili kelija u kojim se živi asketski, i zato se oni označavaju kao međukategorija između kelija i manastira.

Najčešće skitove čini veći broj koliba ili kelija koje se nalaze pod zajedničkom upravom dikeja (δίκαιος – sudija). Skitovi izgrađeni u 19. veku izgledom podsećaju više na manastire, poseduju velike zgrade i ogromne hramove, a život u njima bio je organizovan na principu opštežića.

Na Svetoj gori mnogi od skitova su se vremenom razvili u zajednice ravne, pa čak i veće od manastira. Ranije ih je bilo veoma mnogo, a danas ih je desetak i većina ih je po veličini izjednačena sa manastirima.

Pravni položaj skitova na Svetoj gori

Zajedno sa manastirima i manastirske područne ustanove (skitovi, kelije itd.) bez obzira na faktičke razlike imaju identičan pravni položaj: ne poseduju pravni subjektivitet i u potpunosti su zavisni od manastira kojem pripadaju. Prema tome u organizacionom smislu skitovi na Svetoj gori nisu samostalni već pripadaju nekom od svetogorskih manastira.

Skupština svetogorskih igumana 1924. godine donela je i danas važeću Konstitucionalnu povelju Hristu zasnovanu na hrisovuljama vizantijskih careva, fermanima turskih sultana i sigilijma ekumenskih (carigradskih) patrijaraha, koja je za večita vremena potvrdila konačan broj od dvadeset manastira i njihov redosled (čl.1), po kojoj: ni jedan skit ne može biti promovisam u manastir, bez obzira na veličinu i značaj.

Najpoznatiji i najveći skitovi, od 12 koliko ih ima, su Skit Svetog Andrije, Novi Skit, Skit Svete Ane, Skit Proroka Ilije, Skit Svetog Jovana Preteče, Skit Laku.

Istorija

Tokom 10 i 11. veka, monaštvo Sveta gora je u stalnom procvatu i usponu, i ovaj svetovni kompleks se iz godine u godinu obogaćuje duhovnošću, monasima, manastirima, iskušenicima - skitovima. Po podacima iz Monomahovog tipika iz 1048.god., Sveta gora je imala oko 180 manastira i veliki broj skitova. Tokom 12. veka stari manastiri se dograđuju, a niču i novi manastiri tako da ih je bilo do 300 velikih i malih.

Sa snaženjem svetinja uspostavljena je svetogorska nezavisnost od država i crkava. Hijerarhija hrišćanskih zajednica na Atosu, koja datira iz 16. veka, do danas se nije menjala.

Danas je 20 preostalih svetogorskih manastira administrativno grupisano u pet grupa, sa svojim monaškim bratstvima, u rangu su od broja 1 do 20. Pored manastira Sveta gora je prepuna i monaških staništa među kojima su, odmah iza manastira, sledeći po rangu svetogorski skitovi, pa potom slede brojne kelije i isposnice.

Nekada je na Svetoj gori bilo više desetina skitova da bi do danas njihov broj bio sveden na svega desetak od kojih neki jedva egzistiraju. Svaki od skitova administrativno pripada jednom od naziva Akitis jer su upravo ovi podvižnici formirali prve ovakve monaške zajednice.

Opšte karakteristike svetogorskih skitova

Izgled kelija u jednom od svetogorskih skitova

Svetogorski skitovi po svom arhitektonskom izgledu predstavljaju skup kelija koje su se u nekim slučajevima proširili do razmera manastira. Tako je npr. Svetoandrejski skit pokraj Kareje veći je od mnogih manastira, ali je i pored toga u rangu skita. Preobraćanje skitova u manastire aspolutno je zabranjeno.

U skitovima žive manja monaška bratstva kojima upravlja Dikej (dikastis na Grčkom jeziku sudija) sa svojim pomoćnicima. Članovi bratstva skita imaju zajedničku crkvu Kirijakon za zajednička bogosluženja. Pored toga svaka kelija poseduje sopstvenu kapelu. Monah u skitu dužan je da od dana postriga doživotno ostane kod svoga starca (duhovnika). Odnosi starca prema poslušniku jesu odnosom duhovnog oca prema sinu.

Svaki skit ima pečat sa svojim imenom i imenom manastira - vlasnika. Važni poslovi skita iznose se pred sabor staraca, a za njih je potrebno i odobrenje manastira - vlasnika. Svaki skit dužan je da se drži reda koji mu je propisan, da čuva veze svoje zavisnosti sa manastirom - vlasnikom i nadgleda odnose svojih otaca prema manastiru - vlasniku.

Najviše svetogorskih skitova i kelija lociran je u predelu oko Atosa koji nosi uošteni naziv Svetogorska pustinja. Do njih je teško doći jer im se kelije nalaze na nepristupačnim mestima, bez divljih puteva i staza, a kod nekih keliota pristup je moguć samo drvenim merdevinama i uz pomoć lanca za spuštanje.

U svakoj od kelija skita, kolibama i pećinama žive isposnici, isihasti, anahoreti ili jednostavno – pustinjaci, kako ih najčešće nazivaju. Poseban soj ljudi koji je uz blagoslov manastira, otišao u osamu da se u veoma strogom režimu života podvizava po uzoru na znamenite svetogorske kaluđere koji su uvršćeni u red svetaca.

U skitu su oni usredsređeni na individualnu molitvu i mistično viđenje Boga, veoma malo jedu, još manje spavaju, a beskonačno u sebi ponavljaju Hristovu molitvu:

„ Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj mene grešnog ”

Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, doživljavaju vizije susreta sa Bogom i svecima.

A kada konačno stignete do pustinjakove kelije, dugo ćete stajati pred vratima dok vam ih ne otvori, jer je njihovo geslo da se samo upornima otvaraju vrata. Pustinjaci rado primaju goste i trude se da ih najlepše što mogu ugoste, ne skrivajući pritom radost što ste ih posetili.

Vrste skitova prema unutrašnjoj organizaciji

Prema organizacionoj strukturu skitovi mogu da budu opštežiteljni i idioritmijski.

Idioritmijski skit

Sastoji od više kelija koje se nalaze oko centralnog hrama. Iako svaka kelija ima mali hram, svi monasi se ipak okupljaju za nedeljne i praznične službe u glavnom ili centralnom hramu, dok u ostalim danima služe u malim hramovima (svojim kelijama).

Opštežiteljni skit

U opštežiteljnim skitovima sudija ili pravednik se naziva igumanom, koji vrši službu doživotno i manastir odobrava njegov izbor.Zgrada u ovom skitu su poput manastirskih ali ova vrsta skitova nikada ne može da preraste u manastir.

Spisak svetogorskih skitova

Naziv	Slika	Opis
Skit Proroka Ilije		Zajedno sa Svetoilinski skiomt udaljen je oko sat hoda od Kareje ili pola sata hoda od manastira Pantokratora. Nekada je to bio ruski skit, koji je po veličini i po broju monaha bio je odmah iza skita Svetog Andreje. Kada je iguman Pajsije 1759. godine formira skit on je bio planiran za oko 150 monaha. S obzirom da je to bilo vreme velike ekspanzije ruskih monaha na Svetu goru, skit je nastanilo nekoliko puta više monaha od mogućnosti, što je dovelo do prezaduženosti skita i njegovog gašenja 1763. godine. Nakon gašenja skita iguman Pajsije, sa oko 100 monaha otišao je u Moldaviju. Opusteli skit 1841. godine preuzeo je bugarski monah Pajsije, koji je dugo živeo u predelu Kavsokalivije. On je uspeo da prilozima ruske vlastele, obnovi manastir i ubrzo je skit postap poznat po duhovnom, ali i ekonomskom procvatu. Ruska kneginja Aleksandra i admiral Glovačev bogatim prilozima izgradili su veći broj kapela, veliku trpezariju, bolnicu za monahe, štampariju, livnicu zvona i mašinski mlin po tada najsavremenijoj tehnologiji. Dugo je ovaj skit bio među najboljima na Svetoj gori. Po zapisima jednog od monaha, od februara 1877. godine, skit je posedovao čudotvornu Bogorodicu Tihvanskaju kako plače. Mudri starci protumačili su plač kao loš znak. I ne zadugo izbili su neredi sa Osmanlijama, a potom i Oktobarska revolucija, posle koje se ugasiše gotovo svi ruski manastiri na Svetoj gori.
Novi skit		Pripada manastiru svetog Pavla, od koga je udaljen oko pola sata hoda, ili na sredokraći između manastira Sv. Pavla i Skita Sv. Ane. Delom je na zaravni, a delom na obronku na zapadnoj strani atonskog poluostrva. U tridesetak staništa boravi preko četrdeset monaha koji se bave ikonopisanjem, vajarstvom, zlatarstvom, uzgajanjem limunova i baštovanstvom. U gornjem delu naselja otkrivene su stare prethrišćanske grobnice, novčiće i grnčariju što ukazuje na ranije postojanje stare naseobine. Novi Skit je osnovan 1760. godine od strane moldavskog monaha Danila. Iz tog perioda je i crkva posvećena Bogorodičinom rođenju. Kroz ovaj skit je prošlo mnogo poznatih ličnosti, što je ostavilo traga u biblioteci koja raspolaže sa oko dve stotine rukopisnih kodeksa i pet stotina štampanih knjiga.
Skit Svete Ane		Najpozaniti je najveći i najstariji svetogroski skit s početka 11. veka, koji se prvi put pominje u nekom srpskom dokumentu, pre svih od mnogobrojnih današnjih skitova. Zajeno sa skitom Male Ane nalazi se u podnožju Atosa u delu odakle počinje svetogorska pustinja. Skit se nalazi na oko 400 metara nadmorske visine i ima preko pedeset lepo uređenih jednospratnih i dvospratnih kuća u kojima žive po dva ili više monaha. Do skita je nekada bilo teško doći jer im se kelije nalaze na nepristupačnim mestima, bez divljih puteva i staza, mada je dans prilaz nešto bonji. Prvobitno je pripadao Svetom Pavlu. Većinu monaha skita činili su Srbi, u periodu kada je on bio srpski. Okružen mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita u njemu doživljava viziju susreta sa Bogom i svecima.
Skit Svetog Andreja		Nazivaju ga Svetoandrejski skit ali i Saraj (palata na turskom) zbog toga što je u vreme turske prevlasti u Grčkoj ovde bilo sedište age, turskog guvernera Svete gore. Pripada manastiru Vatoped, a nalazi se na ulazu u Kareju iz pravca luke Dafni. Deluje imponzatntno jer je veći od mnogih svetogorskih manastira. Nekada je ovde boravilo preko 800 ruskih monaha da bi danas gotovo opusteo. Dosta zgrada je u stanju propadanja i prepušteno zubu vremena. Poslednjih godina primetne su popravke i restauracije. Glana crkva posvećena svetom Andreji završena je 1900. godine i do skora je predstavljala najveći pravoslavni hram na Balkanu. Unutrašnjost crkve krasi veličanstveni pozlaćeni ikonostas sa dva ukrašena relikvija i moštima sedamdeset svetaca. U skitu se čuvaju ikone Bogorodice Utešiteljke, Bogorodice Milosrdne, Jovana Krstitelja, zatim, ikona Svetog Andreja u belom zlatu, kao i jedna ikona Bogorodice ukrašena sa mnoštvom raznobojnog dragog kamenja.
Skit Mala Sveta Ana		U ovom svetogorskom svetilištu počeci monaškog života datiraju još od 1007. godine. Zbog najezde gusara i pljačkaša, 1320. godine monasi su napustili svoja staništa u ovom skitu, i na sadašnjoj lokaciji s kraja 17. i početkom 18. veka osnovali današnji skit. U njemu duhovnim životom živeo je Gerasim Mikraianitis, autor mnogih crkvenih pevanja. Organizaciono pripada manastiru Velika Lavra.
Skit Kavsokalivija		Ili Skit svete Trojice (grč. Σκήτη των Καυσοκαλυβίων, Σκήτη Αγίας Τριάδος) je pravoslaven idioritmijski svetogorski skit koji je ime dobio po pustinjaku Maksimu koji je živeo u 16. veku. U ovom egzotičnom skitu danas živi tridesetak monaha koji se bave ikonografijom, drvodeljstvom i ostalim rukotvorinama. Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita i putnici namernici u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.
Skit Svetog Jovana Preteče		Poznat i kao Prodrom' (grč. Σκήτη Τιμίου Προδρόμου Ιβήρων) pripada manastiru Velika Lavri i jedan je od svetogorskih skitovaa nastanjen rumunskim monasima. Nastao je od manje kelije 1820. godine od od strane grupe rumunski monaha. Kako za razliku od Srba, Rusa i Bugara Rumuni nemaju svoj manastir na Svetoj gori, ovaj skit im služi za okupljanje. Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita i putnici namernici u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.
Skit Svetog Dimitrija		Jedan je od najstarijih svetogroskih skitova koji je star je preko hiljadu godina. Pripada manastiru Vatoped Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima. Skit Svetog Andreja danas je u punoj obnovi i, s obzirom na svoj položaj u Kareji, mesto je gde hodočasnici veoma rado borave a bratstvo vrlo rado prima sve putnike namernike.
Skit Laku		Leži na severoistočnoj strani Atosa, između Karakala i Velike Lavre, u uvali po kojoj i nosi naziv (Lakkou – Uvala). Nekada je pripadao Amalfićanskom manastiru da bi po gašenju ovog manastira, prešao u nadležnost prota, u 14. veku, kada je skit ustupljen nekom srpskom monahu, koji nije uspeo da održi skit i on se ponovo gasi. Skit je potom ustupljen Vatopedu pa Svetom Pavlu u čijem je posedu sa nalazi i danas. Najveći doprinos razvoju skita dali su Rumuni koji su izgradili crkvu i posvetili je svetom Dimitriju. U svom sastavu ima preko 20, uglavnom zapuštenih staništa u kojima živi samo nekoliko monaha.
Skit Uspenja Bogorodičinog		Poznat i kao Bogorodičin skit je ruski pravoslavni opštežiteljni skit na Svetog gori. U ovom skitu danas živi osam monaha. Okruženi mirom i tišinom, okupani svelošću sunca, monasi ovog skita i putnici namernici u njemu doživljavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.

Literatura

• Speake, Graham (2018). „A History of the Athonite Commonwealth: The Spiritual and Cultural Diaspora of Mount Athos”. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 

Spoljašnje veze

• Srpski manastiri na Svetoj gori