Snizilica
Snizilica (♭) u muzici označava sniženje tonova koji se nalaze ispred nje za jedan polustepen. Imenima ovako povišenih tonova se dodaje nastavak -es. Pritom se, ukoliko se ton označava samoglasnikom, e gubi i dodaje se samo -s. Na primer ces (sniženo ce), es (sniženo e), as (sniženo a) itd.
U notnom zapisu se takođe javlja potreba da neki ton bude dva puta snižen, i tom prilikom se koristi dvostruka snizilica, koja se piše tesnim spajanjem dve snizilice ispred note. Tonaliteti u čijim predznacima se javljaju ove snizilice nisu praktični, te se zbog toga jako retko nalaze van teorije muzike.
Zapis[uredi | uredi izvor]
Znak se uglavnom piše tako da površina ograđena njegovim donjim delom označava mesto tona koji se snižava. U okviru notnog sistema to je u praznini odnosno na crti. A van sistema je potrebno povlačiti pomoćne linije kao što bi se to radilo i za note.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Postoje dve moguće upotrebe ovog znaka:
- Ispred ključa ili na mestu promene tonaliteta ovaj znak označava sniženje svakog sledećeg tona koga on obuhvata, do sledeće promene tonaliteta.
- Unutar takta ovaj znak označava sniženje svakog sledećeg njime obugvaćenog tona, ali samo do kraja takta.
