Socijalno obezbeđenje

Socijalno obezbeđenje se prema Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka i Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, tretira kao element životnog standarda. Prema takvoj orijentaciji, svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje pojedinca i njegove porodice. To uključuje: hranu, odeću, stan, lekarsku negu, usluge socijalnih službi, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljavanja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od volje pojedinca.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.