Taira no Kijomori

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Taira no Kijomori
Taira no Kijomori u poznim godinama života, ilustracija Kikući Josaija
Lični podaci
Datum rođenja(1118{{month}}{{{day}}})1118.
Mesto rođenjaJapan
Datum smrti20. mart 1181.(1181-03-20) (62/63 god.)
Mesto smrtiJapan
Vojna karijera
VojskaTaira
Činvojskovođa
Učešće u ratovimaGenpei rat

Taira no Kijomori (平 清盛, 1118 – 20. mart 1181) bio je vojskovođa kasnog Heian perioda u Japanu. Uspostavio je prvu administrativnu vladu u istoriji Japana rukovođenu samurajima.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Taira no Kijomori je rođen u Japanu, 1118. godine, kao prvi sin Taira no Tadamorija. Prema Heike monogatariju, njegova majka, Gion no Njogo, je bila sluškinja u palati. Kijomori je bio sin cara Širakave sa Gion no Njogo koji je dat Tadamoriju.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti svog oca Taira no Tadamorija 1153. godine, Kijomori je preuzeo kontrolu nad klanom Taira i ušao u političku oblast u kojoj je prethodno vršio funkciju kao maloletnik. Godine 1156. on i Minamoto no Jošitomo, vođa klana Minamoto, suzbili su Hogen pobunu. Ovo je uspostavilo Tairu i Minamoto kao glavne samurajske klanove u Kjotu. Međutim, to je uzrokovalo da saveznici postanu gorki rivali čiji su sukobi kulminirali tri godine kasnije za vreme Heiđi pobune 1159. Kijomori, pobedivši Jošitomoa, postao je glava najmoćnije porodice / klana ratnika u Kjotu. Međutim, moć i uticaj njegovog klana u provincijama su diskutabilni. Kijomori je proterao nekolicinu Jošitomovih sinova, uključujući Joritomoa, Noriorija i Jošicunea.[1][2]

Dok pati od groznice, Taira no Kijomori suočava se sa vizijom pakla i duhovima svojih žrtava, slika iz 1883. godine, Jošitoši.

Zbog svog statusa lidera jedinog preostalog klana ratnika, Kijomori je bio u položaju da manipuliše dvorskim rivalstvom između penzionisanog cara Go-Širakave i njegovog sina, cara Ninđoa. Kroz ovu manipulaciju, Kijomori je uspeo da se domogne vladinih redova, mada je većina njegovih unapređenja, kao i uspeh porodice u sticanju činova i titula na sudu bio posledica pokroviteljstva Širakave. To je kulminiralo 1167. godine, kada je Kijomori postao prvi član dvora iz porodice ratnika koji je imenovan u daiđo-daiđin, glavnim ministrom vlade i de fakto administratorom carske vlade. Kao što je bila norma, ubrzo se odrekao položaja i vođe klana Taira, sa ciljem da održi društveni i politički prestiž postizanja najviše dužnosti u zemlji, ali bez oslobađanja od dužnosti. To je bila uobičajena praksa već dugi niz godina na najvišim nivoima japanske vlade i čineći to, Kijomori je utvrdio svoju snažnu poziciju u vladi u Kjotu. Međutim, mnogi dvorjani iz tradicionalnih (neratničkih) plemićkih porodica bili su manje nego zadovoljni i Kijomorijevim dostignućem moći, i onim kako se odnosio prema drugim visokim dvorjanima. [2]

1171. Kijomori je ugovorio brak između cara Takakure i njegove kćerke Tokuko. Njihov prvi sin, budući car Antoku, rođen je 1178. godine.[2]‍:268–285 Sledeće godine, 1179. godine, Kijomori je izveo državni udar tražeći ostavku svojih rivala sa svih vladinih mesta i posle toga ih proterao. Potom je sa saveznicima i rođacima ispunio otvorene vladine položaje i uhapsio cara Go-Širakavu. Konačno, 1180. godine Kijomori je primorao cara Takakuru da abdicira u korist prestolonaslednika Tokihita, koji je tada postao car Antoku. [2]‍:275–285

Isticanjem moći i bogatstva Taira klana i Kijomorijevim monopolom na vlast, mnogi njegovi saveznici, čiju većinu čine provincijalski samuraji, ali i članovi njegovog klana, okrenuli su se protiv njega. Princ Moćihito, brat cara Takakure, pozvao je Kijomorijeve stare rivale Minamoto klana da se podignu protiv Taira klana. tako započevši Genpei rat sredinom 1180. Kijomori je umro početkom sledeće godine od bolesti, ostavivši svog sina Munemorija da predsedava pad i uništavanje Taira klana u rukama Minamota 1185.[2] ‍:278–287

Prema Heike Monogatariju, dok je umirao, Kijomorijeva temperatura je bila toliko visoka, da bi svako ko je pokušao da mu se približi mogao biti spaljen od vrućine.[3]

Kijomori u kulturi[uredi | uredi izvor]

Taira no Kijomori je glavni lik u epu Kamakura perioda, Heike Monogatari.

Film Kenđi Mizogućija iz 1955. Shin Heike Monogatari (različito prevedeni kao Saga o Taira Klanu i Priče o Taira Klanu ) svoju priču pripisuje „iz romana Jošikava Eiđija", koje predstavlja prepričavanje Heike Monogatarija, epa iz 14. veka. Uvod u film glasi ovako:

„Japan je, u desetom i jedanaestom veku, praktično bio pod kontrolom Fudživara klana. Ali u dvanaestom veku, uticaj Fudživara klana počeo je da se smanjuje, delom i zbog dvostruke monarhije. Car bi abdicirao, ali nastavio bi da vlada iza kulisa. Tako je postojao carski dvor i carski dvor zamonašenog cara, pri čemu su oba cara vodila poreklo od boginje Sunca. Neizbežno je došlo do sukoba između dvorova. Oba dvora su počela da zavise od ratnika, samuraja. Do tada, vladavina Fudživare uključivala je malo krvoprolića. Neki manastiri su takođe imali svoje armije. Manastiri su ih koristili za zastrašivanje oba dvora. Veliki zemljoposednici nisu plaćali porez. Piratstvo i razbojništvo su se povećali. Plemićki sud pokušao je da uspostavi red koristeći ratnike samurajskog klana Taira. Tako su posejana semena vojnih vlada koje su dominirale Japanom 700 godina (tj. do 1868.). Ova priča počinje 1137. godine u Kjotu, drevnoj prestonici Japana."

Za razliku od većine drugih priča, Mizogućijev film uključuje samo priču o mladosti Taira no Kijomorija, prikazujući ga kao junaka naročito u razbijanju moći tiranskih naoružanih monaha i njihovih svetišta, gde na grobu svog oca kaže: „Oče, sa dve strele od mog luka uništio sam praznoverje koje je vekovima hvatalo ljude. Dvorjani i sveštenici su pokušavali da me bogohule. Ali drugi su me podržali, više nego što sam očekivao. Neki od njih su i gospodari. Oče, veća bitka je pred nama, ali ostajem neporažen. Bez obzira na to kako sam pobeđen, ustaću ponovo." Film se, zatim, završava time što se Kijomori približava Fudživara igranci na otvorenom, zaklinjajući se sebi: „Plešite, moji gospodari, plešite. Vaš kraj je blizu. Sutrašnjica će biti naša!"[4]

Taira no Kijomori predstavljen je na ukijo-e slikama iz 19. veka kao simbol krivice i odmazde. Čuvena slika Utagave Hirošigea, poznata pod nazivom Kijomorijeva vizija, prikazuje glumca Nakamuru Utajemona IV u Kijomorijevom liku, suočenog sa groznim pogledom na svoju baštu prekrivenu snegom, pretvorenu u nagomilane kosti i lobanje svojih zaklanih neprijatelja.

Kijomori se takođe istaknuo kao negativac u seriji japanskih stripova Osamua Tezuke, Feniks. Kao i većina negativaca u seriji, on želi da mu istoimena ptica (feniks), zbog svoje besmrtnosti, daje krv, kako bi i dalje vodio i štitio klan Taira, i zbog nedovoljnog poverenja u svoje naslednike, ali biva prevaren i umesto ptice, kupuje pauna.

Taiga drama iz 2012. godine bazirana je na njegovom liku.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sato, Hiroaki (1995). Legends of the Samurai. Overlook Duckworth. str. 111. ISBN 9781590207307. 
  2. ^ a b v g d Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford University Press. str. 266-287. ISBN 9780804705233. 
  3. ^ The Tales of the Heike. Prevod: Vatson, Barton. Columbia University Press 2006. str. 66. ISBN 9780231138031. 
  4. ^ DVD Le héros sacrilège, Films sans Frontières 2004

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Sato, Hiroaki (1995). Legends of the Samurai. Overlook Duckworth. str. 111. ISBN 9781590207307. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Taira no Kijomori na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Таира_но_Кијомори&oldid=27020653”