Јапан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 35° 9′ 22“ СГ Ш, 136° 3′ 36“ ИГД

Јапан
日本国
Nippon-koku
Nihon-koku
Застава Јапана Грб Јапана
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Kimigayo (Владавина нашег цара)
Положај Јапана
Главни град Токио
Службени језик нема
(de facto: јапански
Цар: Цар Акихито од Јапана
Премијер: Шинзо Абе
Облик државе Уставна монархија
Површина  
 — укупно 377.873 km² (63)
 — вода (%) 0,8
Становништво  
 — 2014. 127,100,000 [1] (10)
 — густина 337/km² 
Валута Јен (JPY ¥)
Временска зона UTC +9
Интернет домен .jp
Позивни број +81
1Јапански језик је de facto национални језик 98% становника Јапана. Други регионални језици су: ајну, рјукјуански и неколико других дијалеката јапанског.

Јапан (Ja-nippon_nihonkoku.ogg Јапан ) (日本 Nihon званично 日本国 Nihon-koku) је острвска царевина на Далеком истоку [2]. Површина Јапана је 377.873 km². По површини Јапан је 63. држава у свету. Јапан је на западу од Русије, Северне и Јужне Кореје одвојен Јапанским морем, а на југозападу од Кине га раздваја Источнокинеско море. Источну страну Јапана запљускује Тихи океан. Главни и највећи град је Токио, а остали већи градови су Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Јапан је архипелаг којег чине 6.852 острва, од којих су највећа Хоншу, Кјушу, Шикоку и Хокаидо. Заједно, ова четири острва чине 97 процената површине Јапана. Јапан је десета најмногољуднија земља света са преко 126 милиона становника. Већа област Токија Хоншу острва садржи де факто престоницу Токио и околне префектуре. То је највећа градска област у свету, са више од 30 милиона становника.

Јапан је монархија са најдужим континуитетом међу монархијама које и данас постоје. За оснивача данашње царске династије узима се полулегендарни цар Џинму из 7. века п. н. е. Археолошка истраживања показују да су људи у Јапану живели најкасније у периоду горњег палеолита. Прво забележено помињање Јапана је у кинеским историјским текстовима из првог века. Отварање Јапана према свету у 19. веку је претходио дуг период самоизолације. Од усвајања устава из 1947. Јапан је уставна монархија.

По номиналном БДП, Јапан је трећа најјача привреда на свету после САД и Кине.

Изворно име[уреди]

Синојапанска реч за Јапан је Nippon или Nihon, а пуни назив је Nihon no Koku што дословно значи „Земља где излази сунце“, због чега се Јапан често назива „Земља излазећег сунца“.

Сама реч долази од кинеског језика и речи Јих Пен. Јапанско име „Нипон“ се користи у службене сврхе, па се може наћи на новцу, поштанским маркицама и стадионима на којима се одржавају међународни спортски догађаји. Нихон се повремено користи у Јапану.

Иначе, чисто јапанско име за Јапан је Јамато, али је то застарео назив који се више не користи.

Рану мандаринско-кинеску реч за Јапан је евидентирао Марко Поло као Cipangu. Ипак, кантонски назив за Јапан од кога вероватно потиче реч „Јапан“ је Jatbun. У Малау кантонском реч постаје Јапанг и са том речи су се сусрели португалски трговци у Малаци у 16. веку. Сматра се да су португалски трговци донели ту реч у Европу. Та је реч први пут забележена у Енглеској, 1577. године у уџбенику граматике као Гиапан. У Енглеској службени назив је „Јапан“. Раније, пун назив је гласио „Јапанско царство“. Службени јапански назив је Нихонкоку (日本国), „Држава Јапан“. Државно име се састоји од знакова "日" (изговор „Ни“, што значи дан или сунце) "本" (изговор „Хон“ што значи књига, извор или корен) и "国" (изговор „Коку“ што значи држава). Јапанска застава службено се зове Хи но Мару тј. сунчев диск.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Јапана

Праисторија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Јомон период, Јајој период, Кофун период и Јамато

Археолошка открића откривају да је Јапан био насељен људима још пре 50.000 година, током старијег каменог доба. Током леденог доба Јапан је био спојен са копном Азије (Сахалин на северу, и вероватно Кјошу на југу), омогућујући миграције (селидбу) људи, животиња и биљака на јапански архипелаг из простора данашње Кине и Кореје.

Са завршетком последњег леденог доба и почетком глобалног отопљења развија се јомонска култура 11.000 година пре нове ере. Обележава је прелаз из мезолитичког у неолитички начин живота и прва индустрија керамике у свету. Сматра се да је јомонска популација претеча прото-јапанске и Аину популације. Сам назив Јомон за ово раздобље, које је трајало отприлике од 10.000 до 300 год. п. н. е., долази од врпчастих украса на керамици тог времена. Почетак Јајои раздобља негде око 300 година пре нове ере обележавају: обрада земље, прављење метала и напредна обрада (производња) керамике. Раздобље Јајои завршава око 300 год. када почиње Јамато раздобље.

Класично доба[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Класични Јапан, Коџики, Нихон шоки и Фудоки

Први писани документи о јапанској историји јављају се у 5. и 6. веку, када је Баекје краљевство упознало Јапан са кинеским системом писања, будизмом и осталим тековинама кинеске културе. Кроз едикт 645. Тајка реформе, јача се увођење кинеске културне праксе. Јапан реорганизује владу у складу са кинеском извршном структуром. Нара раздобље почиње у 8. веку и обележава га прва снажна јапанска држава, концентрисана око царског двора у граду Хејџокјо (сада Нара). Царски двор се касније сели у Хејан-кјо (сада Кјото) када почиње „златно доба“ класичне јапанске културе, раздобље названо Хејан.

Године 794. почиње Хејан раздобље, јер је те године 50. цар Канми (736805). преселио своју престоницу из Наре у Хејан-кјо ("Град мира"), данас познат као Кјото ("Главни град").

Тада су га звали Мијако ("Царска престоница"). До тада су цареви често мењали место својих престоница, али је са временом то постало прескупо. Дакле, прву сталну престоницу Јапан је добио случајно а не плански. Временом је дворска аристократија изгубила додир са пуком и другим слојевима друштва, а у међувремену се издигао сталеж ратника, војника и локалних племића. Након Генпеј рата (11801185.) у ком су учествовала два таква клана локалних племића, Минамото (кин. Генџи) и Тајра (кин. Хејке) по којима је рат и добио име (Генпеј=Ген+пеј тј. хеј), клан Минамото је победио у бици код Дан-но-Уре (близу Шимоносекија, између острва Кјушу и Хоншу) 1185. године чиме је започело Камакура раздобље.

Феудални Јапан[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Камакура период, Кемо обнова, Муромачи период и Азучи-Момојама период

Почетак Камакура периода је такође битан јер је 1191. год. будистички редовник Еисај Зењи (познат и као Мјоан Еисај тј. Јосај те као Сенко или Зенко Кокуши тј. „учитељ нације“, 11411215.) из Кине донео знање о зену (кин. цха'н, у Индији познат као Дхуана на санскрту), тј. будизам (Јапанци користе израз Будин пут или Пут Буде). Након пет година боравка у Кини, Еисај је пренео „печат свести“ по традицији Хуанг-Лунга, а „Инку“ (доказ о просветљености и потврду да може научавати зен будизам) је добио од кинеског чан мајстора Орјо линије Ринзај зена, Су-ан Хјај-чана (јап. Kian Esho или Echo, познат и као Kyoan, живео у 12. веку).

Године 1192. цар је прогласио вођу клана Минамото, Минамото но Јоритома за сеитаишогуна тј. „генерал који је победио варваре“. Јоритомо је као први шогун у јапанској историји у граду Камакури устоличио своје седиште које је названо Бакуфу тј. „влада под шатором“. Тиме је започео Камакура шогунат, први шогунат у јапанској историји. Трајао је до 1338. када је срушен од клана Ашикага чиме започиње Ашикага шогунат. Неколико година раније, 1333. год. Камакура раздобље замењује раздобље Муромачи, које је названо тако по четврти у Кјоту у којој је био смештен главни штаб клана Ашикага. Они су га устоличили након 1333. године када су ушли у Кјото и након што су спалили Камакуру, седиште Камакура шогуната.

Средином 16. века трговци из Португалије, Шпаније, Холандије и Енглеске као и хришћански мисионари достигли су Јапан и први пут покренули "Нанбан“ (Јужни варвари) период активне трговине и културне размене између Јапана и Запада. Јапан је почео употребљавати и производити западно оружје, које постаје кључан фактор за уједињење државе у складу са Токотоми Хидејоши (15361598) Током Азучи-Момојама раздобља у 1592. години Јапан шаље своје снаге у инвазију Кореје у нади да ће коначно освојити Кину. Трупе самураја са борбеним искуством и велика количина оружја донели су успех. За месец дана Јапанци су контролисали скоро целу земљу (Кину и Кореју). Ипак корејске и кинеске снаге побеђују јапанске инвазијске снаге због велике издржљивости и напредне корејске флоте. Корејски адмирал Ји Сун-син је победио 133 јапанска брода са 12 „бродова-корњача“ - првим борбеним бродовима у свету. Помоћу њих су прекинули доставу што је довело до пораза инвазијских снага.

1600. године, у бици код Секигахаре, шогун Токугава Ијејасу је победио своје непријатеље. 1603. године је основао шогунат Токугава у малом рибарском селу Едо (или "Yeddo"), сад познато као Токио ("Источна престоница"). Шогун је владао Јапаном до Мејџи рестаурације, 1868. године када је цар повратио своје власти након скоро 700 година.

Модерно доба[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Нанбански трговачки период

Током прве половине 17. века новонастали Токугава шогунат је сумњао да су католички мисионари заправо претходници војног освајања од снага Иберије. Прекинули су све везе са Европљанима, осим врло ограничених контаката са протестантским холандским трговцима на острву Деџима, а кинеским бродовима је био допуштен улаз у Нагасаки и Кореју због дипломатских односа са главним градом.

Од експлозије атомске бомбе над Нагасакијем створила се печурка висока 20 километара

Изолација је трајала 251 годину, док комодор Метју Пери није присилио Јапан на отварање према Западу са уговором Канагава у 1854. години. Током неколико година обновљено је трговање са Западом. Самураји су у томе видели знак слабости шогунове власти и уследио је Бошин рат од 1867. до 1868. Мејџи обновом 1868. године шогун је био присиљен одступити и цару је враћена моћ. У време Мејџи ере покрећу се многе реформе. Укинут је феудализам и усвајају се многе западњачке институције, укључујући легални систем и владу заједно са економским, социјалним и војним реформама, које претварају Јапанско царство у једну од великих сила у свету. Као резултат Првог кинеско-јапанског рата и Руско-јапанског рата, Јапан је контролисао Тајван и пола Сахалина, а касније је припојио Кореју (1910. године).

Раних година 20. века Јапан повећава утицај и проширује војску, што доводи до инвазије Манџурије и Другог кинеско-јапанског рата (1937.). Јапан затим склапа Тројни савез са Немачком и Италијом. Јапанске вође су сматрале да је потребно напасти америчку морнарицу у Перл Харбору (1941.) да би се осигурала јапанска надмоћ у југоисточној Азији. Ипак, улаз Сједињених Америчких Држава у Други светски рат је пореметио равнотежу на Пацифику на штету Јапанаца. Након жестоких борби на Пацифику Јапан губи Окинаву у Осаки и остале градове стратешким бомбардовањем америчких снага. Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија атомским бомбама доводи до безусловне предаје Јапана Сједињеним Америчким Државама 15. августа 1945.

Након изгубљеног рата Јапан остаје под окупацијом САД до 1952. Касније почиње врло брз економски развој који је вратио благостање на острва. Успех Олимпијских игара у Токију у 1964. постао је знак да је Јапан напокон поново добио свој национални статус. Острва Рјукју остају под власништвом САД до 1972. да би стабилизовали источну Азију и војска остаје тамо и данас.

Такав преокрет укључује и спор око острва Сенкаку на које права полажу Кина и Тајван. Курилска острва на северу Хокаида, које је Совјетски Савез заузео пред крај Другог светског рата, још увек остају спорно подручје и Јапан и даље захтева њихов поврат. Јапан оспорава копно над Хридама Љанкурта заједно са Јужном Корејом, која окупира подручје богато рибом.

Године 2003, премијер Џуничиро Коизуми одлучује да ће послати војску у Ирак, што је прво војно дело Јапана без пристанка УНа након договора пре скоро пет година.

Три симбола Јапана - планина Фуџи, трешњин цвет (сакура) и брзи воз шинкансен.

Географија[уреди]

Физичка мапа Јапана

Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва. Јапан окружује више мора: на северу Охотско, на истоку Јапанско и Жуто море, на југу Источно Кинеско море и на западу Велики тихи океан.

  • Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
  • Обала: 29.751 km
  • Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
  • Најнижа тачка: Хаџиро-гата (-4 m)
  • Најдужа река: Шинано (367 km)
  • Највеће језеро: Бива (670 km²)

Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови. Низије (највећа је Канто или Токијска) се налазе одвојено, дуж приобаља. На острву Хокаидо основни планински гребен представља продужетак планинског ланца Сахалина и Курилских острва, са највишим врхом 2290 м (Асахи врх).

Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у последње време били су Чуецу 2004. године, Велики Ханшин земљотрес 1955. године и земљотрес на острву Хоншу 2011. године, као највећи у историји Јапана, а пети по јачини у свету. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.

Јапан није нарочито богат ни енергентима ни рудним благом. Што се тиче енергетских извора, Јапан располаже угљем и водом, али недовољном количином нафте и гаса, које мора да увози. Стога је Јапан усвојио и развио нуклеарну енергетику, чиме је обезбедио поуздано снабдевање електричном енергијом, смањио зависност од увозних енергената (нафта, гас) и зависност од домаћих резерви енергената у будућности.

Неки од градова у Јапану су Токио, Кјото, Нагасаки, Нагоја, Осака, Сапоро, Хирошима.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Префектуре Јапана
Област Префектура
Хокаидо Хокаидо (1)
Тохоку Акита (5), Аомори (2), Фукушима (7), Ивате (3), Мијаги (4), Јамагата (6)
Канто Чиба (12), Гунма (10), Ибараки (8), Канагава (14), Саитама (11), Точиги (9), Токио (13)
Чибу Аичи (23), Фукуј (18), Гифу (21), Ишикава (17), Нагано (20), Нигата (15), Шизуока (22), Тојама (16), Јаманаши (19)
Кансај Хјого (28), Кјото (26), Мије (24), Нара (29), Осака (27), Шига (25), Вакајама (30)
Чугоку Хирошима (34), Окајама (33), Шимане (32), Тотори (31), Јамагучи (35)
Шикоку Ехиме (38), Кагава (37), Кочи (39), Токушима (36)
Кјушу Фукуока (40), Кагошима (46), Кумамото (43), Мијазаки (45), Нагасаки (42), Оита (44), Сага (41)
Окинава Окинава (47)

Клима[уреди]

Јапан има умерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике даљине од севера према југу клима варира од регије до регије. Уз јужну обалу Јапана протиче топла морска струја Курошио, а уз североисточну хладна струја Ојашио. Стога се клима у Јапану креће од суптропске до субполарне, али у највећем делу земље преовлађује влажна монсунска клима. На климу осим тога утичу сезонски ветрови који дувају са континента према океану зими и у обратном смеру лети.

Касни мај и рани јун су кишно раздобље (осим у Хокаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (baiu zensen). У касно лето и рану јесен се из тропских подручја ниског притиска изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према североистоку, често доносећи обилне кише.

Географска разноликост Јапана га дели у 6 главних климатских подручја:

  • Хокаидо: Има умерену климу са дугим, хладним зимама и свежим летима. Падавине нису обилне, али се зими на острвима обично накупи доста снега.
  • Јапанско море: Северозападни ветар зими доноси пуно снега. Лети је регија хладнија од пацифичког подручја, али су понекад температуре екстремно високе због феномена фена, топлог ветра.
  • Средишње висоравни (Chuo-Kochi): Типична континентална клима, са великим температурним разликама између лета и зиме и између дана и ноћи. Нема пуно падавина.
  • Сето унутрашње море (Seto-naikai): Планине у Чугоку и Шикоку регијама заустављају сезонске ветрове, тиме стварајући лепо време кроз целу годину.
  • Тихи океан: Има хладне зиме са мало снега и врућа, влажна лета због југоисточног сезонског ветра.
  • Рјукју острва или Југозападна острва: Имају суптропску климу са топлим зимама и врућим летима. Падавине су обилне, посебно у кишној сезони. Чести су тајфуни; у 2004. години до острва је дошло рекордних 10 тајфуна. На климу утичу и морске струје, топла курошио и хладна ојашио.

Становништво[уреди]

Мапа Јапана са највећим градовима

Број становника у Јапану расте врло брзо, повећава се удео становништва старијег од 65 година, па су већ сада видљиве економске и социјалне последице таквог привредног раста. Етнички састав Јапана је: 99,2% Јапанци, 0,6% Корејци, 0,2% остали.

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Јапану
Токио
Токио
Јокохама
Јокохама
Осака
Осака
Нагоја
Нагоја
Поредак Град Префектура Број становника Сапоро
Сапоро
Кобе
Кобе
Кјото
Кјото
Фукуока
Фукуока
1 Токио Токио 8.949.447
2 Јокохама Канагава 3.689.603
3 Осака Осака 2.666.371
4 Нагоја Аичи 2.263.907
5 Сапоро Хокаидо 1.914.434
6 Кобе Хјого 1.544.873
7 Кјото Кјото 1.474.473
8 Фукуока Фукуока 1.463.826
9 Кавасаки Канагава 1.425.678
10 Саитама Саитама 1.222.910
11 Хирошима Хирошима 1.174.209
12 Сендај Мијаги 1.045.903
13 Китакјушу Фукуока 977.288
14 Чиба Чиба 962.130
15 Сакај Осака 842.134
16 Нигата Нигата 812.192
17 Хамамацу Шизуока 800.912
18 Кумамото Кумамото 734.294
19 Сагамихара Канагава 717.561
20 Шизуока Шизуока 716.328
2010 Census[3]


Територијални спорови[уреди]

Јапан има нерешене територијалне спорове око четири јужна острва Курилског архипелага (која су под влашћу Русије), као и Острва Лијанкур™ (корејски Докдо, јапански Такешима), под влашћу Јужне Кореје, и острва Сенкаку (кинески Diaoyutai), на ког право полажу и Кина и Тајван.

Привреда Јапана[уреди]

Сарадња владе и индустрије, након Другог светског рата, помогле су Јапану да напредује невероватном брзином тако да су постали једна од највећих привредних сила у свету заједно са САД и Европском унијом. Три деценије целокупни привредни раст је необичан: 10 % у 1960., 5 % у 1970. и 4 % у 1980. години.

Раст Јапана битно је успорен након 1990. и пуцања балона са надуваним ценама некретнина. Често се период од 1990. до 2010. назива изгубљене две декаде, јер се јапанска економија не опоравља пуних 20 година након великога економскога слома на тржишту некретнина. Шпекулације на тржишту некретнина достигле су такав ниво да је цена квадратнога метра на најскупљој локацији достигла 1989. вредност од чак 215.000 долара.

Раст јапанскога бруто националнога производа од 1956 до 2008

Напреци владе да оживе економски раст имају мали успех. Препознатљиве карактеристике Јапанске привреде осим рада произвођача, добављача, дистрибутера и банке су групе зване: Кеирецу; моћна унија предузетништва и Шунто; угодна веза са владиним бирократама, гаранција доживотног запослења (шушин коџо) у великим корпорацијама и високо неоинизиране фирме. Недавно су Јапанске компаније почеле напуштати те норме ради већег профита. Влада Јуниђироа Коизумиа је одредила или покушава велику приватизацију и иностране инвестиције ради подстицања Јапанске „успаване“ привреде.

Екологија[уреди]

Јапан је био домаћин Конференције у Кјото-у 1997. године на којој је усвојена Конвенција, и један је од потписника Кјото протокола; посвећен је развоју проеколошке технологије.

Пољопривреда[уреди]

Јапански пољопривредни сектор је јако заштићен, влада регулише услуге мале култивизације уместо велике култивизације пољопривреде као што је обичај Северне Америке. Увоз пиринча је заштићен екстремно високом царинском стопом од 490%, а поред тога ограничен је и нормом од само 3% тоталне трговине пиринча.

Јапан производи довољно пиринча за властите потребе (осим за потребе прављења хране од пиринча). Држава мора увозити до 50% других житарица и хране за стоку. Ослањају се на увоз меса. У Јапану је највећа рибарска флота (15% светског улова). По неким теоријама, јапанско рибарење ће довести до осиромашења рибљих залиха туне.

Индустријски сектор[уреди]

Индустрија чини трећину јапанског БДП-а, зависи од увоза сировина и горива. Јапан је најбољи у аутомобилској и електронској индустрији (нпр. рачунари, мобилни телефони...). Јапан је „дом“ великих произвођача као што су : Тојота, Хонда, Мацушита, Сони, Нисан и Тошиба. Јапан држи велики удео на тржишту високе технологије као што су: полупроводници, индустријске хемикалије, делови машина. Грађевина је дуго била једна од највећих индустрија Јапана уз помоћ владиних уговора у грађевинском сектору. Роботика је велика економска снага, Јапан поседује 410.000 од светских 720.000 „радећих робота“.

Сумо рвање је традиционална јапанска борилачка вештина.

Услужни сектор[уреди]

Услужни сектор броји до две трећине тоталног економског добитка. Банкарство, осигурање, поседи, некретнине, превоз и телекомуникације су све главне индустрије. Коизумијева влада покушава приватизовати Јапан Пост, једну од највећих приватних банкарских и услуга осигурања до 2007. год.

Култура[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :