Tradicionalna nastava
Tradicionalna nastava je oblik nastave koji zahteva od učenika reprodukciju znanja, a ne aktivnu izgradnju znanja.[1]
Nastava "jedan na jedan"[uredi | uredi izvor]
Prva nastava je bila organizovana "jedan na jedan" što je značilo da je svaki učenik imao svog ličnog učitelja. Obakav oblik nastave je nazvan individualna nastava. Nastave su se retko odvijale u manjim grupama. Nastava je imala prednost što je učenik mogao brže i lakše da napreduje. Može se reći sledeće:
"Uspeh u individualnoj, kao i u grupnoj, nastavi bio je toliko dobar koliko je bio dobar i učitelj. No svakako, da je dobar učitelj mogao mnogo više postići u radu sa pojedincem nego sa grupom".[2]
Razredno-predmetni-časovni sistem[uredi | uredi izvor]
Kako su rasle društvene potrebe za radnom snagom tako je rasla i potreba za drugačijim obrazovanjem. Jan Amos Komenski je sagledao slabosti obrazovanja. Zato je napravio novi revolucionalni pregled pedagoške koncepcije. Obrazovanje je postalo dostupno i najnižim društvenim slojevima. Obrazovni sadržaji su podeljeni na predmete i uveden je nastavno-časovni sistem sa svojim poznatim odlikama.[3]
Slabosti tradicionalne nastave[uredi | uredi izvor]
Da ni ovaj oblik nastave nije savršen govore nam mišljenja mnogih autora koji kritikuju tradicionalnu nastavu. Prema Hajnrihu Pestalociju i Fridrihu Herbartu neophodno je da se nastavni čas postavi na naučne osnove, da se iz njega otklone improvizacije, da se uvedu više sistematičnosti i organizovanosti u nastavni rad. Prema Visentu Okonju slabosti škole koje su proizvog pedagoške teorije Komenskog su enciklopedizam čime se učenici opterećuju nepotrebnim informacijama a umesto da se pripreme za rad, obrazovanje ne otvara puteve za dalje obrazovanje, nastavnik i nastava su autoritarni, primenjuje se prinuda umesto da se učenik priprema za život. Prema Džonu Djuiju, nastavnik u tradicionalnoj nastavi je aktivan, a učenici pasivni samo pamte činjenice koje je nastavnik izložio. U nastavi se ne koristi iskustvo učenika. Prema zastupnicima radne škole, škola zapostavlja praktične životne potrebe pa su tražili da škola bude radnog karaktera.[4]
Treba istaknuti da se koncepcija Komenskog idalje koristi iako je njegova pedagoška koncepcija nastala pre četiri veka. Danas, možemo utvrditi da su slabosti tradicionalne nastave sledeće:
- Predmetna podela sadržaja jeste uvela red i sistematičnost u nastavi, ali je ujedno i prepreka da učenici uvide celovitost da shvate život u okruženju. da bi se izbegla slabost predmetne podele uvela se integrativnost predmeta u prva četiri razreda.
- Nastavnik je jedini izvor informacija. Oni prenose činjenice i zaključke učenika. Nastavnik je aktivan, a učenici pasivni.
- Frontalnim oblikom rada se pruža svim učenicima ista znanja iako su svi učenici različiti.
- U tradicionalnoj nastavi je retka povratna informacija. Na kraju časa nastavnik ne zna da li je ostvario zadatke, a učenici šta su naučili.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Tradicionalna nastava”. wix. Pristupljeno 25. 01. 2020.
- ^ Vilotijević, Mladen (1999). Od tradicionalne ka informatičkoj didaktici. Beograd: Pedagoško društvo Srbije. str. 5.
- ^ „Razredno-predmetno-časovni sistem”. Pristupljeno 25. 01. 2020.
- ^ Vilotijević, Mladen; Mandić, Danimir (2016). Upravljanje razvojnim promenama u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Beograd: Učiteljski fakultet. str. 43.
- ^ Vilotijević, Mladen (2000). Didaktika-organizacija nastave. Beograd: Učiteljski fakultet. str. 305.