Јан Амос Коменски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јан Амос Коменски

Johann Amos Comenius.jpg
Јан Амос Коменски

Општи подаци
Датум рођења 28. март 1592.
Место рођења Нивнице
Датум смрти 15. новембар 1670.
Место смрти Амстердам
Рад
Рембрантова слика „Старац“ вероватно приказује Јана Амоса Коменског

Јан Амос Коменски (лат. Comenius), рођен 28. марта 1592, у Нивницама, у Чешкој, преминуо 15. новембра 1670. у Амстердаму, у Холандији) је био чешки (присвајају га и Мађари, Словаци, Немци идр.) педагог, лингвиста, природњак, хуманиста, филозоф и политичар.

Биографија[уреди]

Јан Амос Коменски је имао словачке претке. Његово презиме вероватно потиче од имена општине Комња у срезу Угарско Градиште. Сматра се најзначајнијим реформатором у историји образовања попут увођења предметно-часовно-разредног школског система, који и служи као основни и претежни облик савремене наставе.

Завршио је теологију и постао је свештеник Јединства братског. Ова црква је припадала протестантским црквама у Чешкој и јављала се ка хусистичким традицијама.

После пораза чешких принципа на Белој гори Коменски се морао сакривати од царске војске. У то време му је од тифуса умрла супруга и двоје деце. Излаз из ове ситуације је тражио у раду. Тада је почео да ради на својој књизи „Лавиринт света и рај срца“.

Године 1628. напустио је своју родну Моравску и пошао на пут по Европи. Финансијски су га при томе помагале богататаши које су поштовали његов рад. Утврдио је нове начине поласка у школе. Сматрао је да полазак у школу мора бити обавезан за свако дете без обзира на материјално стање и памет. Прославио се за своје доба револуционарним мислима „понављање је мајка мудрости“ и „школа је игра“.

Његова филозофија се назива „пансофија“. Главна филозофска мисао Јана Амоса Коменског је мисао о једној хармонији која влада целим космосом. Његова филозофска питања се усредсређују на сувишност чула свеопштег битисања.

Тако како је за приступ Франсис Бекона ка свету присутна индукција, за Ренеа Декарта евидентна дедукција, тако је за Коменског типичан поступак синкритичком методом.

Цитат[уреди]

По Коменском дете је предмет и узор праве обнове. „Ево ми доспели, који само себе сматрамо за људе, вас децу за мале мајмуне, само себе за паметне, вас за неразумне, само себе за речите, вас за немуште смо отказани за ваше школе! Ви сте нам дани за учитеље ваше чини нашим за идеал и узор!“

Дела[уреди]

  • Linguae Bohemicae thesaurus, hoc est lexicon plenissimum, grammatica accurata, idiotismorum elegantiae et emphases adagiaque (Благо чешког језика), 1612.-1656.
  • Problemata miscellanea, 1612.
  • Sylloge quaestionum controversarum, 1613.
  • Grammaticae facilioris praecepta, 1614.-1616.
  • О анђелима (O andělích), 1615.
  • Theatrum universitatis rerum, 1616.-1627.
  • Говор против Анцикриста и његовом свођењу (Retuňk proti Antikristu a svodům jeho), 1617.
  • О старинама Мораве (O starožitnostech Moravy), 1618.-1621.
  • Спис о роду Жеротина (Spis o rodu Žerotínů), 1618.-1621.
  • Мапе Мораве (Moraviae nova et post omnes priores accuratissima delineatio autore J. A. Comenio), 1618.-1627.
  • Писма у небо (Listové do nebe), 1619.
  • Мануалник или језгро целе библије (Manuálník aneb jádro celé biblí svaté), 1620.-1623.
  • Премишљање о савршености хришћанства (Pŕemyšlování o dokonalosti kŕesťanské), 1622.
  • Неосвојиви град име Христово (Nedobytedlný hrad jméno Hospodinovo), 1622.
  • Трули део први (Truchlivý, díl první), 1623.
  • Лабиринт света и лустхаус срца (Labyrint světa a lusthaus srdce), 1623.
  • О поезији чешкој (O poezí české), 1623.-1626.
  • Трули део други (Truchlivý, díl druhý), 1624.
  • Centrum securitatis, 1625.
  • Виђења и јављања Криштофа Котера (Vidění a zjevení Kryštofa Kottera), 1625
  • Превод неких жалмова (Pŕeklad někkterých žalmů), 1626.
  • Дидактика чешка (Didaktika česká), 1628.-1630.
  • Didactica magna, 1633.-1638.
  • Schola pansophica, 1650.-1651.
  • Primitiae laborum scholasticorum, 1650.-1651.
  • Opera didactica omnia, 1657.
  • De bono unitatis et ordinis, 1660.
  • De rerum humanarum emendatione consultatio catholica

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]