Ugovorna kazna

Ugovorna kazna (lat. stipulatio poena) predstavlja lično sredstvo obezbeđenja ugovora.

Ugovorna kazna je ugovor ili odredba u ugovoru kojom se dužnik obavezuje da će platiti poveriocu određeni novčani iznos ili neku drugu imovinsku vredsnost ako ne ispuni svoju nenovčanu obavezu prema njemu ili ako zadocni s ispunjenjem obaveze. Treba odmah napomenuti da se ugovorna kazna nikako ne može primeniti kod novčanih obaveza, jer se kod njih primenjuje zatezna kamata.

ZOO:

Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem.

Ugovorna kazna je jedna vrsta ličnog obezbeđenja čiji je smisao da se pojača odgovornost dužnika ali je to istovremeno i njena slabost. Ako dužnik ne ispuni svoju glavnu obavezu a ugovorena je kaluzula o ugovornoj kazni može se desiti da on nije u stanju ni nju da ispuni. Tako da ona ne pojačava obezbeđenje spolja kao što je to slučaj sa jemstvom. Jemstvo je jače obezbeđenje, jer se kod jemstva pored glavnog dužnika pojavljuje još jedan dužnik.

Ugovorna kazna je vrednost koju unapred određuju strane - ugovornu kaznu ne određuje sud. Ugovorna kazna se može odrediti na više načina - u ukupnom iznosu, u određenom procentu od glavnog potraživanja, za svaki dan zadocnjenja ili na koji drugi način. Ugovornu kaznu poverilac ima pravo da zahteva od dužnika u dva slučaja:

1. ako dužnik ne ispuni svoju obavezu
2. ako zadocni sa njenim ispunjenjem.

O kojoj je vrsti ugovorne kazne je u konkretnom slučaju reč može se saznati iz samog glavnog ugovora. Međutim, ako ugovornici nisu ništa izričito predvideli samim ugovorom, pretpostavlja se da je u pitanju ugovorna kazna zbog zadocnjenja. Ovi slučajevi se međusobno razlikuju u sledećem:

1 - Ako je ugovorna kazna predviđena za slučaj neispunjenja, ona je ona alternativnog karaktera, poverilac ima pravo da zahteva ili ugovornu kaznu ili ispunjenje. Pošto o svom izboru na siguran način izvesti dužnika od više ne može da optira za drugu mogućnost. Može se ugovoriti i da ovo pravo izbora pripadne dužniku. Ipak, ugovorna kazna po pravilu nema karakter odustanice tj. ne daje pravo dužniku da isplati kaznu i odustane od ugovora, osim ako je to bila namera ugovornika kad su kaznu ugovorili.

ZOO:

Ako poverilac koji primi obavezu uz zadocnjenje ne saopšti odmah dužniku da zadržava pravo na ugovornu kaznu on to pravo gubi.

2 - U drugom slučaju je predviđena za slučaj zadocnjenja. Ako dužnik ipak zapadne u docnju sa izvršenjem glavne obaveze poverilac neće morati da bira između glavnog potraživanja i potraživanja po osnovu ugovorne kazne već se mogu zahtevati kumulativno.

Ugovorna kazna je sporedna obaveza - sporazum o ugovornoj kazni prati sudbinu glavne obaveze iz ugovora (akcesornost).

1. Ako je glavna obaveza nastala iz ništavog ugovora ili iz rušljivog ugovora koji je poništen, ne plaća se ni ugovorna kazna.
2. Ako je do zadocnjenja u ispunjenju došlo iz razloga za koje dužnik ne odgovara nije dužan da plati ni ugovornu kaznu.
3. Ustupanjem glavnog potraživanja, na prijemnika prelazi i pravo na ugovornu kaznu.
4. Ako se glavna obaveza ugasi na bilo koji način, gasi se i sporazum o ugovornoj kazni.

Inače, sporazum o ugovornoj kazni mora biti propisan u formi koja je propisna za ugovor iz kojeg je nastala obaveza na čije se ispunjenje ugovorna kazna odnosi.

Poverilac ima pravo na ugovornu kaznu i ako štetu nije pretrpeo i ako je manja od ugovorne kazne. Kroz ovo pravilo se ispoljava obeležje ugovorne kazne da je sredstvo pritiska na dužnika. Jer ako dužnik želi da izbegne primenu ugovorne kazne mora na vreme izvršiti svoju obavezu.

Ako je šteta koju poverilac pretrpi veća od ugovorne kazne poverilac ima pravo da traži razliku između iznosa ugovorne kazne i visine štete kroz naknadu štete. Ipak, to nije dobra situacija za poverioca, jer kad je reč o ugovornoj kazni on ne mora da dokazuje da je pretrpeo štetu, ni koliki je njen iznos, već samo treba da dokaže da je dužnik zadocnio sa ispunjenjem ili obavezu uopšte nije ispunio. Ugovorna kazna olakšava položaj poverioca kad je reč o dokazivanju. Ako je ugovorna kazna nesrazmerno veća od iznosa štete, onda dužnik ima pravo na smanjenje ugovorne kazne.

Postoji određena sličnost ugovorne kazne koja je lično obezbeđenje i kapare koja je stvarno obezbeđenje. Naravno, postoje i bitne razlike:

1 - Kapara se daje a ugovorna kazna se obećava u ugovoru.

2 - Kaparu poverilac dobija u ruke (u državinu), dok je ugovorna kazna samo još jedna obaveza, koja je akcesorna, uz glavnu obavezu koju obezbeđuje.

Literatura

• Jakov Radišić: Obligaciono pravo, Beograd 2004
• Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982