Helen Parkherst

Helen Parkherst
Datum rođenja	1887.
Mesto rođenja	Djurand
Datum smrti	4. jun 1973.
Mesto smrti	Milford

Helen Parkherst je rođena 7. marta 1887. godine u Durandu, u američkoj državi Viskonsin (SAD). Njen otac, Džejms Henri Parkherst, posedovao je gostionicu i uzgajao konje, a njena majka Ida Parkherst bila je zaslužna za dobro vaspitanje i obrazovanje dece.Helen Parkherst je pohađala srednju školu „Durand“. Diplomirala je 1904. i položila nastavnički ispit iste godine, a zatim je predavala u jednoj državnoj školi.

Detinjstvo

U svom detinjstvu i mladosti, Helen je samostalno istraživala i razvila razne metode u učenju. U to vreme, deca su bila u obavezi da rade zadatke iz radne sveske. Obavljala se kontrola ishoda učenja, proveravala se njihova sposobnost pamćenja tekstova, a zatim je sledilo odgovaranje na pitanja nastavnika. Uprkos ovom neugodnom školskom iskustvu, Helen Parkherst je ipak izrazila želju da postane nastavnik.

Reforme u školi „Vatervil“

Godine 1904, Helen Parkherst postaje nastavnik u školi „Vatervil“ u američkoj državi Viskonsin,iako nije imala zvaničnu diplomu nastavnika.Nisu bila u pitanju tradicionalna predavanja, jer su učenici različite starosti bili u jednoj učionici.Ona tada započinje ključni eksperiment koji je imao cilj da omogući učenicima lakše razumevanje školskog gradiva.To je omogućio njen metod kooperativnog učenja i prilagođavanje programa svakog učenika njegovim potrebama, interesima i sposobnostima.Prvi pokušaj je bio uspešan i zadržao Parkherst na svom konceptu.

Sarađivanje sa Marijom Montesori

Od 1905. godine, Helen Parkherst je započela redovno obrazovanje kako bi postala nastavnik na jednom fakukltetu u Viskonsinu. Diplomirala je 1907. godine. Do 1913. godine je u radila kao nastavnica u osnovnoj školi, a zatim je postala direktorka didaktičkog odeljenja za osnovne škole na njenom nastavničkom fakultetu. Ubrzo posle stupanja na dužnost, tražila je dozvolu da prisustvuje treningu „Montesori pedagogije“ u Rimu sa Marijom Montesori. To je bio početak intenzivne saradnje između dva reformska profesora. Parkherst započinje obuku nastavnika u saradnji sa Marijom Montesori u SAD i uspostavlja „Demonstracionu školu Montesori“. Tokom 1918. godine, iz nepoznatih razloga se zatvara „Demonstraciona škola Montesori“ i Parkherst samostalno nastavlja svoj rad.

Daltonski plan

Nakon razdvajanja od Marije Montesori, Parkherst započinje svoj rad na takozvanom „Laboratorijskom planu“, s kojim želi ozbiljno da reformira školski sistem Sjedinjenih Država.

Od 1920. godine uspela je da uvede svoj pedagoški plan u jednoj srednjoj školi u Daltonu i tako je njen najpoznatiji projekat dobio poznato ime „Daltonski plan“. Uspeh te pedagogije je privukao veliku pažnju, tako da se Parkherst sve više oslanjala na objavljivanje svojih iskustava. Njen glavni rad „Obrazovanje po Daltonskom planu“ objavljen je 1922. godine. Tako je započela međunarodna distribucija Daltonskog plana. Od tada, Parkherst je praktikovala modifikovanu „Montesori pedagogiju“ zasnovanu na Daltonskom planu u različitim školama, što ih je „daltonizovalo“. Osnovala je „Daltonsku školu“ u Njujorku 1924. godine, koja je aktivno radila do 1942.

Osnovni princip Daltonove edukacije je da je učenik sam odgovoran za svoj rad i napredak. Lekcije se održavaju tako da student razume da je učenje njegova stvar, a ne nastavnikova.Davanje odgovornosti studentu za svoje postupke takođe oblikuje njegovo samopouzdanje i njegovu sposobnost da postane produktivan za sebe.

Pedagoška sloboda

Helen Parkherst ne definiše „pedagošku slobodu“ kao apsolutno samoopredeljenje učenika, već kao samoosnovanu determinaciju učenika u odnosu na zadatak. Uzimajući u obzir razliku između dva značenja slobode - „sloboda za“ i „sloboda od“ - učenje Daltonskog plana obično govori o prvom značenju, „sloboda za“. Ne može se potpuno ignorisati da su ova dva značenja koncepta slobode takođe komplementarna, sloboda izražavanja sopstvenog mišljenja takođe znači slobodu od ugnjetavanja. Međutim, sloboda znači poštovanje slobode drugih ljudi, što znači da je vlastita sloboda ograničena. Helen Parkherst koristi izraz „sloboda“ da naznači slobodu koja predstavlja lični izbor. Ova vrsta slobode uključuje i odgovornost čoveka za druge kada se nešto odlučuje. Dakle, dete mora postepeno naučiti ovu vrstu slobode.

Sloboda koju Helen Parkherst stavlja u centar svoje pedagogije istorijski je i reakcija na takozvanu „obaveznu školu“. Nije zadatak nastavnika da uvek govori detetu šta da radi, već je njegov posao da pomogne detetu u njegovom razvoju.

Druga karijera

Spekulisalo se da su svakodnevne rutine školskih dana doslovno dosadile Helen Parkherst. Zbog toga je tražila zaposlenje pre napuštanja škole za celih petnaest godina.

Od 1942. Helen Parkherst se posvetila istraživanju iskustava adolescenata. Ona je kreirala radio emisije i objavljivala eseje i knjige o ovoj temi. Njen cilj je bio da objavi obrazovni vodič za vaspitače.

Tokom 1957. godine je krenula na poslednje putovanje u inostranstvo i posetila postojeće „Daltonske škole“ u Evropi. U Holandiji je dobila medalju od kralja Julijana za njene usluge holandskom školskom sistemu.

Povlačenje Helen Parkherst

Do 1970. godine održavala je seminare u vezi sa Daltonskim planom na Univerzitetu u Viskonsinu i posvetila se obrazovnim istraživanjima. Helen Parkherst je provela svoje penzionerske dane u Starbridžu, gde je napisala knjigu o Mariji Montesori i autobiografiju. Oba projekta su ostala nedovršena, jer se Helen penzionisala maja 1973. godine zbog pada usled koga je zadobila frakturu kuka. Nakon šestogodišnjeg boravka u bolnici, Helen Parkherst umire 4. juna 1973. u Nju Milfordu. Svetska javnost nije primetila njenu smrt, pa je Daltonski plan zaboravljen.