Рим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили античку цивилизацију, погледајте чланак Антички Рим.
Рим
итал. Roma

Collage Rome.jpg
колаж

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Лацио
Основан 21. април, 753. п. н. е.
Становништво
Становништво 2.705.603
Агломерација 5.493.308
Густина становништва 2.105,5 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 41°52′00″N 12°28′00″E / 41.883333, 12.483333
Надморска висина 20 м
Површина 1.285 км²
Рим на мапи Италије
{{{alt}}}
Рим
Рим на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Ђовани Алемано
Поштански код 00100; 00121 to 00199
Позивни број 06
Веб-страна comune.roma.it

Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и најбројнији град у Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.

Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница. С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, будући да је био престоница великих светских сила античког доба – Римског краљевства, Римске републике и Римског царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године, када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена престоница. Године 1946. проглашена је Република Италија, те је Рим на неки начин постао једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан - најмања држава на свету, те се Рим често наводи као престоница двају држава.[1]

Захваљујући културној свести папа попут Александра Шестог и Лава Десетог, и њиховој склоности ка лепим уметностима, која је од Рима направила ренесансни и барокни центар Европе[2], овај град се данас налази на листи десет најпосећенијих дестинација света, и три највеће атракције Европске уније (после Париза и Лондона).[3] Познат је још и као Престоница света (Caput mundi), Вечни град (la Città Eterna), Апостолски праг (Limen Apostolorum), Град седам брежуљака (la città dei sette colli) или једноставно Град (l'Urbe).[4][5]

Историја[уреди]

Од оснивања до царства[уреди]

Античка етрурска бронзана капитолинска вучица доји близанце Ромула и Рема.

Према легенди, град Рим су основали браћа Ромул и Рем 21. априла 753. п. н. е, али археолошки налази подржавају теорију да је Рим изникао из сеоских насеља на брду Палатин и на месту будућег римског Форума, који су се сјединили у град у VIII веку п. н. е. Тај град се касније развио у престоницу Римског краљевства (којим је непрекидно управљало седам краљева, што је било у складу са традицијом), Римске републике (од 510. п. н. е, којом је управљао Сенат) и коначно Римског царства (од 31. п. н. е, којим је управљао Цар). Овакав успех је зависио од војних освајања, трговачке надмоћи и селективне асимилације суседних цивилизација, пре свега цивилизације Етрураца и Грка. Римска доминација се проширила на већи део Европе и обале Средоземног мора, тако да је број становника нарастао на изнад милион. Хиљадама година Рим је био политички најзначајнији, најбогатији и највећи град западног света, а то је остао и након пропасти и поделе Царства, чак и када је коначно изгубио свој престонички статус у корист Милана и потом Равене и био надмашен престижом источне престонице Константинопоља.

Пад Царства и средњи век[уреди]

Са успоном раног хришћанства римски епископ је осим религиозног све више добијао и политички значај, поставши папа. Тако је Рим постао центар Католичке цркве. Након Аларихове пљачке Рима 410, Гејсерихове пљачке Рима 455. и пада Римског царства 476. године, у Риму су се смењивале византијска управа и пљачкања од стране германских варвара. У средњем веку број становника је смањен на само 20.000, а град се свео на групу насељених зграда које су се налазиле између великих површина рушевина и вегетације. Рим је номинално остао део Византијског царства све до 752. године када су Лангобарди коначно уништили равенски егзархат који је био центар византијске снаге у Италији. Пипин Мали је 756. године дао папи световну јурисдикцију над Римом и околним областима и на тај начин је основана Папска држава.

Рим је био престоница Папске државе све до његовог припајања Краљевини Италији 1870. Град је постао главно место ходочашћа у Средњем веку и поприште борбе између папе и Светог римског царства коју је започео Карло Велики, који је крунисан као први цар у Риму на Божић, 800. године, од стране папе Леа III. Осим кратких периода независности у току Средњег века, Рим је задржао статус папске престонице и „светог града“ вековима, чак и када је седиште папе краткотрајно измештено у Авињон (1309—1337). Иако град више није имао политичке снаге, што је трагично потврђено пустошењем Рима 1527. године од стране војске Карла V, град је цветао као средиште културне и уметничке активности у току ренесансе и барока, а све то под покровитељством папске управе.

Период од XVII до XIX века[уреди]

Број становника је поново растао и у XVII веку је достигао 100.000 становника. Рим је и наредних векова каскао за осталим европским престоницама с обзиром да је био заузет процесом католичке обнове, како би та црква пружила одговор Лутеровом протестантизму.

Захваћен националистичким метежом у XIX веку, у време два пута остварене краткотрајне независности, Рим је постао средиште наде за италијанско уједињење. Након подстрека од стране Краљевине Италије којом је владао краљ Виктор Емануел II и уклањања француске заштите 1870. године, краљевске трупе су заузеле град. Рим је 1871. године проглашен престоницом нове уједињене Италије.

XX век[уреди]

Након победничког Првог светског рата, Рим је постао сведок успона италијанског фашизма под вођством Бенита Мусолинија који је умарширао у град 1922. године, проглашавајући ново италијанско царство и удружујући Италију са нацистичком Немачком. У овом периоду је нагло растао број становника од 212.000 становника у време уједињења до више од 1.000.000, али је тај тренд прекинуо Други светски рат. За време овог рата, Рим је био разаран и од стране савезника и од стране нацистичког окупатора. Након погубљења Мусолинија и краја рата, референдумом из 1946. године је укинута монархија у корист италијанске републике.

Након рата Рим је значајно нарастао, као једна од сила која је била подстрек „италијанском економском чуду“ који се десио као последица реконструкције и модернизације. Рим је постао помодан град 50-их и раних 60-их, у време „Слатког живота“ (la Dolce Vita), а тренд раста популације се наставио до средине 80-их година XX века када је „комуна” имала више од 2.800.000 становника. Након тога, број становника се постепено смањивао зато што се већи број становника селио у суседна подручја како би побољшали квалитет живота, нарочито због нагомилавања саобраћаја и загађења животне средине.

Географија и клима[уреди]

Положај[уреди]

Сателитски снимак Рима

Рим се налази у региону Лацио у централној Италији на месту где се спајају реке Анијен и Тибар. Центар града се налази унутар копна око 24 километара од Тиренског мора, пружајући се до саме обале, до места где се налази област Остија. Римска „комуна“ покрива површину од 1.285 km², укључујући мноштво зелених површина.

Клима[уреди]

У Риму влада типична средоземна клима која карактерише средоземну, обалу Италије. Најпријатније време је од априла до јуна, и од средине септембра до октобра. Због тога је римски ottobrate (у буквалном преводу „прелеп октобарски дан“) славан и познат као сунчан и топао дан. У августу температура у најтоплијем делу дана често прелази 32 °C, па је традиција да је управо тај месец сезона годишњих одмора, мада тај тренд опада па Рим постаје у потпуности функционалан током целог лета. Просечна највиша температура у децембру је око 14 °C.


Клима Рима
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 20,8 21,6 26,6 29,8 33,1 37,8 39,4 40,6 38,4 30,7 26,5 20,3 40,6
Средњи максимум, °C 11,1 12,6 15,2 18,8 23,4 27,6 30,4 29,8 26,3 21,5 16,1 12,5 20,4
Средњи минимум, °C 4,5 5,4 7,2 9,8 13,3 17,2 19,6 19,4 16,9 12,8 9,3 6,4 11,8
Апсолутни минимум, °C −11 −6,9 −6,5 −2,4 1,8 5,0 9,1 9,3 4,3 0,8 −5,2 −5,6 −11
Количина падавина, mm 80 72 69 70 57 38 15 23 70 118 111 100 823
Извор: Туристический портал, Погода и Климат


Архитектура[уреди]

Антички Рим[уреди]

Један од симбола Рима је Колосеум (70-80), највећи амфитеатар икада изграђен у Римском царству. Овај објекат је имао капацитет од 50.000 посетилаца и користио се за борбе гладијатора. Листа веома значајних споменика античког Рима укључује Форум, Златну кућу (Domus Aurea), Пантеон, Трајанове стубове, Трајанову тржницу, Римске катакомбе, Циркус Максимус (Circus Maximus), каракаланска купатила, Константинову капију, Цестијусова пирамида, Уста истине (Bocca della Verità).

Ренесанса и Барок[уреди]

Рим је био светски центар Ренесансе, која је оставила дубок траг на сам град. Најимпресивнији примерак ренесансне архитектуре у Риму је Микеланђелов Трг Кампидољо (Piazza del Campidoglio) са Палатом Сенаторио (Palazzo Senatorio) која је седиште градске владе. Током овог периода велике аристократске породице Рима су градиле раскошне грађевине као што је Квиринал (Palazzo del Quirinale), која је сада седиште председника италијанске републике, Палата Венеција (Palazzo Venezia), Палата Фарнезе (Palazzo Farnese), Барберини (Palazzo Barberini), Киђи (Palazzo Chigi), седиште италијанског премијера, Палата Спада (Palazzo Spada), Палата дела Канчелерија Palazzo della Cancelleria, Вила Фарнезина Villa Farnesina. Рим је познат и по великим и величанственим трговима, који обично у центру имају обелиск, а углавном су изграђени у XVII веку. Главни тргови су Трг Навона (Piazza Navona), Шпански трг (Piazza di Spagna), Трг цвећа (Campo de' Fiori), Трг Венеција (Piazza Venezia), Трг Фарнезе (Piazza Farnese) и Минервин трг (Piazza della Minerva).

Најизразитији представник барокне уметности је Фонтана ди Треви (Fontana di Trevi) архитекте Николе Салвија. Остала значајна места барока из седамнаестог века су Палата Мадама Palazzo Madama}-, седиште италијанског Сената и Монтечиторио Palazzo Montecitorio, седиште Посланичких клубова Италије.

Неокласицизам[уреди]

Рим је 1870. године постао престоница нове Краљевине Италије. Од тих година доминантан стил градње постаје неокласицизам који је своје узоре налазио у Антици. У овом периоду су изграђене многе палате које су угостиле министре, амбасадоре и друге владине агенције. Један од најпознатијих споменика неокласистичког стила у Риму је споменик Виктору Емануелу II познат као „Олтар отаџбине“ у коме се налази гроб Незнаног Јунака као симбол 650.000 Италијана који су погинули у Другом светском рату.

Архитектура у доба фашизма[уреди]

Фашистички режим, који је управљао Италијом између 1922. и 1943. године, развио је оригиналан архитектонски стил, који је настао истраживањем веза са античком римском архитектуром. Најпознатији споменик из тог периода је округ Универзална римска изложба (Esposizione Universale Roma), изграђен 1935. године, и оригинално намењен за приказивање на Светској изложби 1942. године. Како је Италија 1940. године ушла у Други светски рат, планирана Светска изложба никада није одржана. Најрепрезентативнија зграда овог стила је Палата италијанског народа (Palazzo della Civiltà Italiana, 1938 — 1943), иконични дизајн обележен коцкама или четвороугловима. Након Другог светског рата римске власти су схватиле да поседују драгуљ - пословни део изграђен ван центра града, нешто што су друге европске престонице тек планирале да изграде (нпр. у Лондону Docklands или у Паризу La Defense). Палата Фарнезина, актуелно седиште италијанског министарства спољних послова, изграђена је 1935. у фашистичком стилу.

Вила Боргезе

Виле и баште[уреди]

Центар Рима је окружен великим зеленим површинама и раскошним античким вилама, које су остаци круне вила које су окруживале папски град. Многе од њих су значајно разорене кроз шпекулације са некретнинама крајем 19. века. Од преосталих је назначајнија Вила Боргезе „Villa Borghese“, са великом пејзажном баштом која је изграђена у натуралистичком енглеском стилу из 19. века. Та башта садржи бројне зграде, музеје (Галерија Боргезе) и атракције. Остале значајне су Вила Алда „Villa Ada“ највећи јавни панорамски парк у Риму, Вила Дорија Памфили „Villa Doria Pamphili“, друга по величини са површином од 1.8 km², Вила Торлонија „Villa Torlonia“, блистави пример Арс нове, која је била римска резиденција диктатора Бенита Мусолинија, Вила Албани „Villa Albani“ у коју је Алесандро Кардинал Албани сместио своју колекцију антиквитета и римских скулптура.

Управа[уреди]

Палата Квиринал, седиште председника италијанске републике.

Статус престонице[уреди]

Рим је престоница Италије и седиште председника републике, који има официјелну резиденцију у палати Квиринал. Рим је, осим тога, седиште парламента, председника владе и свих министарстава. Градоначелник Рима је Ђовани Алемано који је изабран 2008. године. Политичка дебата у Италији се фокусира на могућност да град са „посебним моћима“ у локалној јурисдикцији („Roma Capitale“ директиве), [6] постане општина за себе или „престонички дистрикт“ [7] независан од региона Лацио, по моделу осталих престоничких градова у Европи.

Мапа 19 римских општина

Територијалне јединице[уреди]

Територија општине Рим је подељена на 19 „Municipi“ (територијалних јединица).[8] Раније је град био подељен на 20 територијалних јединица, али је у 14. веку изгласано да Општина Фјумичино постане независна територијална јединица у односу на град Рим.

Остали суверени ентитети[уреди]

Рим је јединствен град у свету по томе што садржи и два суверена ентитета. Једно од тих ентитета је Света столица која је политички и религијски ентитет који управља подручјем Ватиканског града („де факто“ енклава од 1870, а службено је тако признат од 1929), и која има вантериторијална права над неким палатама и црквама, већином у средишту града. У граду Риму налазе се амбасаде и за Италију и за Свету столицу.

Други ентитет чини Малтешки ред (итал. Sovrano Militare Ordine di Malta) који се склонио у Рим након што је Наполеон освојио Малту 1798. Овај ентитет нема своју посебну територију (што је често предмет расправа око његовог суверенитета), али има неколико вантериторијалних палата у средишту Рима.

Међународни односи[уреди]

Рим је важан град у погледу европске политичке и економске интеграције. Године 1957. овде су потписани Римски уговори којима су основани Европска економска заједница (ЕЕЗ) која је претходница данашње Европске уније и Европска заједница за атомску енергију (Еуратом). Овде је потписан и договор о европском уставу у јулу 2004. Рим је такође и седиште важних међународних институција, као што је Организација за прехрану и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација, а овде је формулиран и Римски статут међународног казненог суда.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 2.761.477 становника.[9]

Кретање броја становника
330. 410. 530. 650. 1000. 1750. 1800. 1820. 1850. 1853. 1858. 1861.
1.000.000 400.000 100.000 20.000 20.000 156.000 163.000 139.900 175.000 175.800 182.600 194.500
1871. 1881. 1901. 1911. 1921. 1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991.
212.432 273.952 422.411 518.917 660.235 930.926 1.150.589 1.651.754 2.188.160 2.781.993 2.840.259 2.775.250
2001.
2.546.804

Наведени подаци су процене све до 1858. Од 1861. до 2001. наведени су подаци из пописа становништва.

Прича о Риму као насељеном месту почиње око 800. п. н. е. удруживањем неколико мањих села чија је укупна насељеност била неколико стотина становника. Од тада је Рим у идућим вековима нарастао до милионског града, па је највероватније био највећи град на свету који је икад изграђен све до 19. века. Процене о броју становништва варирају, али се процењује да је град у врхунцу своје насељености имао од 450.000 па све до 3,5 милиона становника, а најреалније процене с којима се слажу већина историчара говоре о око један до два милина становника. Након пребацивања најважнијих функција царства у Цариград у 4. веку, и након пропасти Западног царства у 5. веку, број становника се континуирано смањивао, да би град 530. године имао око 100.000 становника.

У раном средњем веку Рим је у поређењу с данашњим временом са 20.000 становника био мањи град. Становништво града је стагнирало на око 50.000 или се чак смањивало све до ренесансе, и тако је град у 17. веку поновно досегао број од 100.000 становника. Када је Италијанско краљевство анексирало град 1870, он је имао већ око 200.000 становника.

За време фашистичке власти, режим је покушавао ограничити раст града, али је број становника свеједно досегао милион 1931. Након рата град се наставио ширити због индустријског развоја, па су 1950-их и 1960-их створене нове четврти и предграђа.

Процењује се да град данас има око 2,7 милиона становника, а да заједно са ширим подручјем града овде живи око четири милиона становника. По попису у општини живи 156.833 странаца, што је 6,2% становништва[10].

Економија[уреди]

Због своје управне важности (државне, регионалне, покрајинске и општинске) и због развијености технологије, комуникација и услужног сектора, Рим је економски најзначајнији град у Италији. Производи око 6,7 % националног БДП-а (што је више од било ког града у земљи), а због економског раста од 4,4% тај удео се повећава, и Рим има највећи раст од било ког града у земљи. Тек након Другог светског рата град економски почиње премашивати остале економски снажне градове у Италији, као што су Напуљ и Милано. Економска најважнија делатност у Риму је туризам, паје град у том погледу један од најзанимљивијих у Европи. У том подручју се такође бележи снажан раст; 2005. године град је посетило 19,5 милиона туриста, што је пораст од 22,8% наспрам 2001. године.

Од индустријских производа у граду се производи текстил и сувенири за туристе, а у новије време развијене су и прехрамбена, фармацеутска, машинска, папирна и метална индустрија. Значајно је и банкарство, као и електронска и ваздушна индустрија. Због историјско важних локација, град је важан и у светској филмској индустрији, па је тиме и национално филмско средиште. Бројна међународна компанијска седишта, конференцијски центри и сл. налазе се у пословним деловима града.

Друштво[уреди]

Религија[уреди]

Трг св. Петра ујутро

У старом Риму најзаступљенија религија била је римска религија (итал. Religio Romana), заједно са римском митологијом који су се поштовали у разним култовима. Због вишекултурног карактера града, јављале су се и друге религије као митраизам и разни мистични култови. За време Римске републике јавља се и јудаизам, чији су следбеници често кроз историју затварани у римски гето. Слична судбина пратила је и следбенике хришћанства, чија се заједница врло рано јавља у граду, који су често били прогоњени.

Упркос прогонима, хришћанство је до 4. века постало толико раширено, да га је на крају цар Константин I Велики легализовао 313. године, а 380. године цар Теодосије I Велики прогласио је хришћанство службеном религијом царства. Нешто касније, све остале религије су забрањене, па је тако и римска религија изумрла.

Рим је постао једно од средишта хришћанства (уз Антиохију, Александрију, Цариград и Јерусалим), а римски бискуп (папа) постао је надређени свим хришћанским бискупијама и вођа хришћана, сматрајући се наследником св. Петра који је, уз св. Павла мученички умро у Риму у 1. веку. Од легализације хришћанства 313. године, бројни римски цареви и патрицији значајним донацијама помагали су Цркву, чиме је она кроз време добила знатну политичку моћ.

Након пада Западног царства 476. године, црква је мала све већи и већи политички утицај и власт над цивилним становништвом у Риму и околним подручјима. Временом, Рим је постао средиште Католичке Цркве и главни град папских држава. У периоду ренесансе у граду су изграђене бројне значајне цркве, укључујући базилику св. Петра на ватиканском брежуљку.

Папинство се прво налазило у Латеранској палати, а касније је премештено у Квириналску палату. Након што је Рим припојен Италијанском краљевству 1870, папа Пије IX повукао се у Ватикан и прогласио се заробљеником Савојске династије, што је изазвало дуготрајни сукоб између Католичке Цркве и Италије.

Унутрашњост римске џамије

Овај сукоб решен је 1929. Латеранским споразумима којим је Света Столица добила право управљања над Државом Ватиканског Града као самосталном државом.

Због великих миграција из афричких држава и држава Блиског истока, у граду се, задњих година, значајно увећала исламска заједница. Због ове чињенице у граду је подигнута муслиманска богомоља која је тренутно највећа џамија у Европи.

Језик[уреди]

Рекламна порука на римском дијалекту на станици подземне железнице у Риму

Изворни језик Рима био је латински језик, из којег се у средњем веку развио италијански језик. Ова развијање језика догодила се под утицајем разних регионалних дијалеката, а најзначајнији је био тоскански дијалект. У Риму се развила посебна врста римског дијалекта (итал. romanesco). Старији облик римског дијалекта који се употребљавао у средњем веку био је јужноиталијански дијалект, који је био врло сличан напуљском дијалекту. Утицај фирентинске културе за време ренесансе, и пресељавање многих Фирентинаца у Рим (укључујући и папе из породице Медичи, Лава X и Клемента VII) узроковали су многе промене у дијалекту, који је више почео сличити тосканским језичним верзијама. Овај дијалект већином се употребљавао само у Риму све до 19. века, али се од 20. века проширио на остала подручја Лација захваљујући расту римског становништва и бољој саобраћајној повезаности. Овај дијалект одржавају и бројна књижевна дела која су на њему написана. Познатији аутори који су писали на овом дијалекту су Ђузепе Ђоакино Бели, Трилуса и Чезаре Паскарела. Модернији римски дијалект умногоме промовишу филмски глумци као што су Алдо Фабрици, Алберто Сорди, Нино Манфреди, Ана Мањани, Ђиђи Пројети, Енрико Монтесано и Карло Вердоне.

Култура[уреди]

Образовање[уреди]

Рим је велико средиште за високо образовање. Први универзитет у граду је универзитет „Ла Сапијенца” (Università degli Studi di Roma "La Sapienza") основано 1303, који је највећи европски универзитет којег похађа око 150.000 студената. Остала два градска универзитета су Тор Вергата (Università degli Studi di Roma Tor Vergata) који је основан 1982. и Трећи римски универзитет (Università degli Studi Roma Tre) који је основан 1992. године.

У граду се налази и велики број папинских универзитета укључујући Универзитет св. Томе Аквинског и Грегоријански универзитет (најстарији исусовачки универзитет на свету из 1551).

Овде се такође налазе бројни приватни универзитети као ЛУМСА, Католички универзитет Светог Срца, ЛУИСС, Европски институт за дизајн, Универзитет Ђованија Кабота, ИУСМ, Амерички универзитет у Риму и многи други универзитети.

Музика[уреди]

Рим је важан музички центар. У њему се налази Национална академија Санта Чечилија (основана 1585.) за коју су изграђене нове концертне дворане у Парку музике („Parco della Musica“). У Риму се налази и опера Teatro dell'Opera di Roma, и више мањих музичких институција. Рим је био град домаћин Песме Евровизије 1991. и МТВ европских музичких награда 2004.

Филм[уреди]

Снимање филма „Банде Њујорка“ у студијима ЧинеЧита у Риму

У Риму се налазе филмски студио Чинечита који је средиште италијанске кинематографије и у којем су снимани многи познати филмови.

Студио је 1937. основао фашистички диктатор Бенито Мусолини, а савезници су га бомбардовали током Другог светског рата. Многи светски познати филмови су овде снимљени од 1950-их (нпр. Бен Хур), а сам студио се од тог времена највише повезује са редитељем Федериком Фелинијем.

Током 1980-их студио је приватизован. И у новије време овде су снимани познати филмови и серије, као Банде Њујорка и серијал Рим.

Музеји[уреди]

Најстарији музеји у Риму су Капитолски музеји из 1471. који се налазе на Капитолу, и који уз Ватиканске музеје садрже највеће и најважније уметничке колекције у граду.

У Вили Ђулији, ладањској кући папе Јулија II која је изграђена средином 16. века, налази се значајна колекција етрушчанске и античке римске уметности. У близини се налази и Вила Боргезе у којој се налази знаменита галерија у којој се налази већина уметнина из колекције породице Боргезе.

У Националном музеју у Риму којег је пројектовао Микеланђело налазе се важне грчке и римске уметнине. Важне галерије слика налазе се у палатама Дорија Пампили, Колона и Барберини, а у Венецијанској палати налази се велики број уметнина од ранохришћанског раздобља до ренесансе.

Медији[уреди]

Дневне новине Недељници Телевизија Радио

Превоз[уреди]

Ваздушни превоз[уреди]

Рим има три аеродрома. Два од њих су у власништву друштва Аеропорти ди Рома (АДР). Аеродроми су:

Аеродром Ченточеле у источном делу града се више не користи у ваздухопловном саобраћају, па је највећим делом претворена у јавни парк.

Железнички превоз[уреди]

Рим је важно седиште италијанских железница. Прва железница у Риму, а друга у Италији била је пруга Рим-Фраскати која је отворена 14. јула 1856. Главне железнички правци су: тиренски (Рим-Ђенова, уз пут Аурелија), северни (Рим-Фиренца-Болоња), јадрански (Рим-Пескара, уз пут Тибуртина, и Рим-Анкона) и јужни (Рим-Напуљ, уз пут Апија). Године 2006. отворена је нова брза пруга између Рима и Напуља на којој возови могу постићи брзину и до 300 km на сат.

Главна римска станица је Рома Термини која је отворена 1863. Ово је најпрометнија станица у Италији са око 600.000 путника дневно. У склопу станице налази се велики трговачки центар „Форум Термини”. Друга по величини станица је Рома Тибуртина који служи за брзе возове.[11] Остале веће станице су Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана.

Јавни превоз[уреди]

Метро[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Римски метро
Вагон једног воза линије А

Рим има две линије метроа које су отворене 1955. (линија Б, тј. плава) и 1980. (линија А, тј. наранчаста) које саобраћају смером северозапад-југоисток (линија А) и североисток-југ (линија Б). Укупна дужина система је 38 km. Ове две линије секу се само на једном месту, на станици Рома Термини. Три станице линије Б (Пирамиде, Базилика ди Сан Паоло и ЕУР Маљана) заједничке су са станицама железнице Рим-Лидо. Наставак линије Б (линија Б1) се гради и сматра се да ће се отворити 2010. Ова линија од пет километара и пет станица саобраћати ће на подручју на којем живи око пола милиона људи, па ће се са линијом Б спајати на Болоњском тргу. Тренутно се гради и нова линија Ц која ће саобраћати у правцу исток-северозапад и која ће бити дугачка 34 km и имати 39 станица. У плановима је тренутно и линија Д која би требала саобраћати у правцу север-југ.

Железница[уреди]

Римски трамвај на Ларго ди Торре Арђентина

Систем јавног превоза градске надземне железнице састоји се од 40-так железничких станица. Највеће су Рома Тибуртина, Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана. На неким станицама саобраћају и регионални возови. За градску железничку мрежу вреди иста карта као и за метро и АТАК-ову саобраћајну мрежу. Од станице Рома Термини железница вози до аеродрома Фјумичино („Леонардо Експрес”).

Аутобус и трамвај[уреди]

Систем јавног градског превоза састоји се и од мреже аутобуса, трамваја и тролејбуса (враћен у употребу 2005.) којима управља АТАК. Општинско друштво за јавни превоз основано је 1929. као „Azienda Tramvie ed Autobus del Governatorato (А. Т. А. Г.)”, и деценијама је било једино друштво које је управљало јавним превозом града и које је апсорбовало остала мања приватна предузећа. Временом су трошкови управљања нарасли због ширења града, па је ово друштво 2000. претворено у дионичарско друштво. Данас АТАК управља са 339 линија са 2.760 возила на подручју од 2.152 km, а годишње аутобусима превезе 932 милиона путника.

Зоне ограниченог саобраћаја[уреди]

Због саобраћајних загушења које су узроковали аутомобили у центру града је уведена забрана вожње током радног дана од 6 до 18 сати. Ово подручје зове се Зона ограниченог саобраћаја (Zona a Traffico Limitato). Велике ноћне гужви викендима изазване бурним ноћним животом града имале су за последицу стварање нових ноћних зона ограниченог саобраћаја у неким деловима града. Након изградње подземних гаража, на већини градских улица паркирање се наплаћује.

Градови побратими[уреди]

Ово је списак градова са којима Рим има потписан неки облик сарадње.

  • Париз, Застава Француске Француска (1956.). Париз је једини побратимљени град Рима по начелу Само је Париз вредан Рима; само је Рим вредан Париза (фр. Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris / итал. Solo Parigi è degna di Roma; solo Roma è degna di Parigi).[12][13][14]

Рим има потписане партнерске споразуме са следећим градовима:

Референце[уреди]

  1. ^ „discorso“ Приступљено 6. 8. 2013.. 
  2. ^ „Eurostat - Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table“ Приступљено 6. 8. 2013.. 
  3. ^ „City Mayors: European city brands“ Приступљено 6. 8. 2013.. 
  4. ^ s.v. "Urbe", De Mauro Paravia.
  5. ^ http://whc.unesco.org/en/list/91}- - О Риму на званичном сајту Светске баштине УНЕСКО
  6. ^ http://www.infrastrutturetrasporti.it/page/standard/site.php?p=cm&o=vh&id=146 - Roma Capitale on the official website of the Italian Ministry for Infrastructures and Transportation
  7. ^ http://www.camera.it/_dati/leg14/lavori/stampati/sk4000/articola/3885.htm - Proposal of Constitutional Law on the official website of the Camera dei Deputati
  8. ^ http://www.comune.roma.it/was/wps/portal/!ut/p/_s.7_0_A/7_0_21L?menuPage=/Area_di_navigazione/Sezioni_del_portale/Municipi/ -List of Municipi and definition of their territories on the official website of the Comune di Roma
  9. ^ „Istat demographic balance 2010“. Demo.istat.it Приступљено 13. 10. 2012.. 
  10. ^ становништво http://demo.istat.it/strasa2006/index.html
  11. ^ http://eurostar-av.trenitalia.com/it/progetto/stazioni_rinnovate/roma_tiburtina.html - Entry on Roma Tiburtina station on the official website of the Italian high-speed rail service ((it))
  12. ^ „Twinning with Rome“ Приступљено 27. 5. 2010.. 
  13. ^ „Les pactes d'amitié et de coopération“. Mairie de Paris Приступљено 14. 10. 2007.. 
  14. ^ „International relations: special partners“. Mairie de Paris Приступљено 14. 10. 2007.. [мртва веза од 08. 2010.]
  15. ^ http://www.liberazione.it/giornale/051129/LB12D6D0.asp - Short newspaper article on the Rome / Achacachi twinning

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 41° 53' С 12° 29' И

Спорт у Риму


Добар чланак Чланак Рим је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.