Helicitet
Helicitet predstavlja projekciju ugaonog momenta na pravac kretanja i može imati vrednosti +1 i -1. Na taj način, razlikuju se čestice desnog i levog heliciteta, u zavisnosti od toga da li se smerovi kretanja i spina poklapaju (+1) ili su suprotno postavljeni (-1).[1] Helicitet se u ovakvom značenju koristi u oblastima koje proučavaju pojedinačni spin čestice u kretanju, kao što je u atomskoj fizici, u fizici elementarnih čestica, u fizici čvrstog stanja, itd.
Helicitet neke čestice se neće promeniti ako ne dođe do interakcije sa drugim česticama i zbog toga se kaže da je helicitet održana veličina slobodne čestice pri kretanju i da je helicitet dobar kvantni broj.
Hiralnost[uredi | uredi izvor]
Kod bezmasenih čestica, helcitet je usko povezana sa hiralnošću. Hiralnost je osobina datog sistema koja određuje da li se taj sistem transformiše po desnoj ili levoj reprezentaciji Poenkareove grupe. Kod bezmasenih čestica pojmovi heliciteta i hiralnosti se poklapaju, zato što se kod bezmasenih čestica smer spina isti, bez obzira gde se nalazi posmatrač. Kod čestica koje imaju masu, pojmovi heliciteta i hiralnosti se razlikuju i nije moguće uspostaviti direktnu povezanost.[2]
Hiralnost je preko reprezentacije Poenkaerove grupe definisana samo u relativističkoj fizici kada se čestice kreću brzinama uporedivim sa brzinama svetlosti. Kada se čestice kreću mnogo manjim brzinama, hiralnost se definiše kao osobina sistema koji nisu jednaki sa svojim likom u ogledalu. Simetrija koja povezuje ova dva sistema je parnost.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Thomson, Mark (2011). „Dirakova jednačina” (PDF).
- ^ „Dirakova jednačina” (PDF). 2015.