Спин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Спин је основна особина елементарне честице, попут масе и наелектрисања. Пошто је квантно-механичке природе не може се описати макроскопски. Најприближније се може схватити као механички момент, тј, као да се честица понаша као мала чигра.

Спин има димензије дејства, а изражава се као умножак редуковане Планкове константе (такође се назива и Диракова константа) \hbar и спинског квантног броја.

Поред елементарних честица, спин могу поседовати и њихове комбинације, рецимо, атомска језгра, па се онда говори о нуклеарном спину. Нуклеарни спин је комбинација спинова протона и неутрона од којих је језгро начињено.

Честице са целобројним спинским квантним бројем су бозони, а са полуцелим фермиони.


Литература[уреди]

С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004. стр. 144.