Hram u Kom Ombu

Dvostruki hram u Kom Ombu
	Hram viđen sa reke Nil
	Prikaz na mapi Egipta
Mesto	Egipat
Koordinate	24° 27′ 07″ S; 32° 55′ 42″ I / 24.451944° S; 32.928333° I
Istorija
Graditelj	Ptolemej VI; Ptolemej XIII
Period	Ptolemejidi

Danas vidljivi delovi Hrama u Kom Ombu građeni su u eri Ptolemeja^[1], a manjim delom u doba rimske vladavine u Egiptu. Građevina je jedinstvena po svojoj dvostrukoj arhitekturi, t. j. sva dvorišta, sale, svetilišta i sobe su u potpunoj simetriji duplirana za dva božanstva.^[2] Južni deo hrama je posvećen bogu krokodilu Sobeku, bogu plodnosti i, uz Hator i Honsu, stvaraocu sveta.^[2] Severni deo hrama bio je posvećen bogu sokolu Haroerisu, koji je poznatiji kao Horus (stariji). Građevine u kompleksu hrama su znatno oštećene dugotrajnim delovanjem poplava i erozijom.

Sobek je sin vodene boginje Neit, pa je stoga bog vode i poplava. Njegov kult je bio jak svuda u dolini Nila, a najviše u njegovom glavnom svetilištu, Hramu u Kom Ombu. Gospodar voda, bog koji navodnjava, bio je logično povezivan sa plodnošću. Prisustvo krokodila bilo je za stare Egipćane pretskazanje dobre žetve. Otuda se u blizini ovog hrama, kao i u blizini drugih Sobekovih svetilišta, nalazi nekropola sa mumificiranim krokodilima.

Haroeris je grčko ime egipatskog boga, koji je verovatno starija forma Horusa. On ima atribute Sunca i Meseca, jer se verovalo da on reguliše njihovo skladno smenjivanje. Praznik ovoga boga je bio onih dana kada su Sunce i Mesec u konjukciji. Haroeris je sin boga Ra ili Geba, i brat Seta. Haroeris i Set su simboli dobra i zla. Verovalo se da je Haroeris trijumfovao nad Setom („Hor nubti“, pobednički Hor). Predstavljan je kao čovek sa glavom sokola, krunisan Sunčevim diskom i atef ili heđet krunom.