Птолемејиди
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| ДИНАСТИЈЕ ФАРАОНА СТАРОГ ЕГИПТА |
| прединастички Египат |
| протодинастички период |
| рани династички период |
| I ∞ II |
| старо царство |
| III ∞ IV ∞ V ∞ VI |
| први прелазни период |
| VII ∞ VIII ∞ IX ∞ X |
| XI Само Теба |
| средње царство |
| XI Цео Египат |
| XII ∞ XIII ∞ XIV |
| други прелазни период |
| XV ∞ XVI ∞ XVII |
| ново царство |
| XVIII ∞ XIX ∞ XX |
| трећи прелазни период |
| XXI ∞ XXII ∞ XXIII ∞ XXIV ∞ XXV |
| касни период |
| XXVI ∞ XXVII ∞ XXVIII |
| XXIX ∞ XX ∞ XXXI |
| грчко-римски период |
| птолемејска |
Птолемејиди (или Лагиди) су македонска (хеленска) династија, која је владала Египтом од 305. п. н. е. до 30. п. н. е. . Оснивач династије је Птолемеј, један од војсковођа Александра Великог.
После Александрове смрти 323. п. н. е. Птолемеј је именован сатрапом (намесником) Египта. Краљ Египта постаје 305. п. н. е. као краљ Птолемеј I, знан касније као Птолемеј I Сотер („спасилац“).
Египћани брзо прихватају Птолемејиде као наследнике фараона у независном Египту. Птолемејиди владају до 30. п. н. е.. Мушки чланови династије узимају име Птолемеј, а имена краљица су обично била Клеопатре, Арсиноја или Береника. Најпознатија је последња краљица Клеопатра VII, позната по својој улози у римским грађанским ратовима Јулија Цезара и Помпеја, а касније између Октавијана и Марка Антонија. Кад су Римљани окупирали Египат, Клеопатра је извршила самоубиство и тиме је завршена владавина Птолемеја али и доба хеленизма на пољу политичке историје.
Садржај |
Птолемејевићи: краљеви и краљице [уреди]
Датуми у заградама означавају време краљевске власти. Обично би владали заједно са својим супругама, које су им обично биле сестре. Неколико краљица је обављало краљевску дужност, а најпознатија је Клеопатра VII (51. п. н. е.—-30. п. н. е.).
- Птолемеј I Сотер (305. п. н. е.-285. п. н. е.) оженио се (вероватно) Теидом, други пут Артакамом, трећи пут Еуридиком Египатском и коначно Береником I
- Птолемеј II Филаделф (285. п. н. е.-246. п. н. е.) оженио се Арсинојом I Египатском, онда Арсинојом II; владао је заједнички са Птолемејем Сином 267. п. н. е.-259. п. н. е.)
- Птолемеј III Еуергет (246. п. н. е.-222. п. н. е.) оженио се Береником II
- Птолемеј IV Филопатор (222. п. н. е.-204. п. н. е.) оженио се Арсинојом III
- Птолемеј V Епифан (204. п. н. е.-180. п. н. е.) оженио се Клеопатром I
- Птолемеј VI Филометор (180. п. н. е.-164. п. н. е., 163. п. н. е.-145. п. н. е.) оженио се Клеопатром II, кратко владао заједно са Птолемејем Еупатором 152. п. н. е.
- Птолемеј VII (никад није владао)
- Птолемеј VIII Фискон (170. п. н. е.-163. п. н. е., 145. п. н. е.-116. п. н. е.) оженио се Клеопатром II, онда са Клеопатром III ; привремено је протеран из Александрије од стране Клеопатре II између 131. п. н. е. и 127. п. н. е., помирио се с њом 124. п. н. е..
- Клеопатра II (131. п. н. е.-127. п. н. е.), суптостављала се Птолемеју VIII
- Клеопатра III (116. п. н. е.-101. п. н. е.) владала је заједно са Птолемејем IX (116. п. н. е.-107. п. н. е.) и Птолемејем X (107. п. н. е.-101. п. н. е.)
- Птолемеј IX Латир (116. п. н. е.-107. п. н. е., 88. п. н. е.-81. п. н. е. оженио се Клеопатром IV онда Клеопатром Селеном I. Заједно влада са Клеопатром III током прве владавине
- Птолемеј X Александар I (107. п. н. е.-88. п. н. е.) оженио се Клеопатром Селеном, онда са Береником III; заједнички влада са Клеопатром III до 101. п. н. е.
- Береника III Филопатор (81. п. н. е.-80. п. н. е.)
- Птолемеј XI Александар II (80. п. н. е.) оженио се и заједнички владао са Береником III пре него што ју је убио; владао је само 19 дана после тога.
- Птолемеј XII Аулет (80. п. н. е.-58. п. н. е., 55. п. н. е.-51. п. н. е.) оженио се Клеопатром V
- Клеопатра V (58. п. н. е.-57. п. н. е.) владала је заједнички са Береником IV (58. п. н. е.-55. п. н. е.)
- Клеопатра VII (51. п. н. е.-30. п. н. е.) заједнички је владала са Птолемејем XIII (51. п. н. е.-47. п. н. е.), са Птолемејем XIV (47. п. н. е.-44. п. н. е.) и Птолемејем XV Цезарионом (44. п. н. е.-30. п. н. е.)
- Арсиноја IV (48. п. н. е.-47. п. н. е.) неуспешно се сукобљавала са Клеопатром VII
Други чланови Птолемејске династије [уреди]
- Птолемеј Кераун (умро 279. п. н. е. ) - најстарији син Птолемеја I Сотера.
- Птолемеј Апион (умро 96. п. н. е. ) - син Птолемеја VIII. Последњи хеленистички краљ Киренаике (данашње Либије).
- Птолемеј Филаделф (рођен 36. п. н. е. ) - син Марка Антонија и Клеопатре VII
- Птолемеј Мавретански (умро 40.) - унук Клеопатре VII. Краљ Мавретаније и римски савезник.