Šarlota Skot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šarlota Skot
Datum rođenja(1858-06-08)8. jun 1858.
Mesto rođenjaLinkoln
Datum smrti10. novembar 1931.(1931-11-10) (73 god.)
Mesto smrtiKembridž

Šarlota Angas Skot (8. jun 1858, Linkoln, Engleska - 10. novembar 1931, Kembridž, Engleska) je bila Britanski matematičar koja je napravila karijeru u SAD i imala je uticaj na razvoj američke matematike, uključujući matematičku edukaciju žena. Skotova je imala važnu ulogu u menjanju čuvenog završnog ispita na Univerzitetu Kembridž.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Bila je drugo od sedmoro dece Kejleba Skota, ministra Kongregacionalne Crkve, i Elize Eksli Skot[1]. Školovala se na Girton Koledžu, Kembridž, na budžetu od 1876. do 1880. godine, nakon čega je tamo predvala matematiku do 1884. godine. Ona je 1885. postala jedna od prvih britanskih žena sa doktoratom[2]. Svoj doktorski rad je radila sa svojim mentorom Arturom Kejlijem. Na Univerzitetu Kembridž, pošto Kembridž nije izdavao diplome ženama do 1948, Skotova je diplomirala (1882) i doktorirala (1885) na Univerzitetu u Londonu[1] kroz vanredne ispite.

Polaganje ispita[uredi | uredi izvor]

Skotova je 1880. dobila posebnu dozvolu da polaže završne ispite na Kembridžu, posto ženama inače nije bilo dozvoljeno da polažu. Bila je osma od svih studenata na ispitu, ali zbog njenog pola titula "osmog najboljeg" je zvanično dodeljena muškom studentu[1]. Na ceremoniji, nakon što je sedmi bio proglašen, svi studenti u publici su vikali njeno ime.

Pošto nije mogla da prisustvuje ceremoniji dodele nagrada, Skotova je proslavila svoj uspeh na Girton koledžu gde su joj aplaudirali za večerom, takođe je održana specijalna večerna ceremonija, gde su studenti pevali "Vidi osvajačkog heroja kako dolazi", dobila je odu koju je napisao neko od posluge, i bila je krunisana laureatima[1].

Posle ovog događaja ženama je bilo dozboljeno da zvanično polažu ispit i da njihovi rezultati budu prikazani, mada su bili odvojeni od rezultata muških učesnika, pa zato i nisu bili upisani na rang-listi. Žene koje su imale dovoljan broj poena dobijale su poseban sertifikat umesto diplome za osnovne studije.1922, Džejms Harknes rekao je da je njen uspeh obeležio "prekretnicu u Engleskoj od teoretskog feminizma Mila i drugih do praktične edukacije i političkih napredaka sadšnjice"[1].

Posao[uredi | uredi izvor]

Nakon preseljenja u SAD 1885. postala je jedan od osam asistenata za matematiku na Brin-Mar koledžu i profesor od 1888. do 1917. Bila je prvi matematičar na Brin-Mar koledžu i bila je glavna u prvom odboru[2]. U ovom periodu ona je rukovodila doktorskim tezama mnogih ženskih matematičara[3].Od devet žena koje su dobile doktorat u 19. veku, tri su radile sa Skotovom.[1]

Njena specijalnost u matematici bila je proučavanje specifičnih algebarskih krivih stepena većeg od dva[4]. Njena knjiga Uvod u određene moderne ideje i metode u analitičkoj geometriji u ravni. Objavljena je 1884. i ponovo štampana 30 godina kasnije.Skotova je bila jedna od prvih pisaca knjiga na Engleskom jeziku koja je bila "svesna razlike između generalnog principa i određenog primera".Odigrala je važnu ulogu u tranziciji na način dokazivanja apstraktne matematike 20. veka[1].

Ona je 1894. postala prva žena koja se učlanila u Njujorško Matematičko Društvo, koje je kasnije postalo Američko Matematičko Društvo[3]. Bila je prva žena na prvom veću Američkog Matematičkog Društva 1894, i dobila je acclaimed review od Društva 1896[2]. Takođe joj se pripisuje da je napisala prvo matematičko istraživanje u SAD koje je bilo prepoznato u Evropi, ”Dokaz Neterove osnovne teoreme”[2][5]. Bila je jedna od četiri žene koja je prisustvovala prvom Međunarodnom kongresu matematičara u Cirihu 1897, ostale tri bile su Iginija Masarini, Vera von Šif i Šarlota Vedel[6]. 1906. godine Skotova je postala potpredsednica Američkog Matematičkog Društva.

Žene u matematici[uredi | uredi izvor]

Skotova je održavala mišljenje da je lični konzervatizam obavezan za promociju edukacije žena i političke jednakosti. Ona se protivila pušenju i šminkanju, iako je skraćivala kosu pre odlaska na Brin-Mar (Kratka kosa je bila kontroverzna čak i u 1920-im). Ovakav pogled je takođe imalo društvo na ranom Girtom Koledžu, jer bi žene bez pratnje na Kembridžu bile ubačene u Spinning House, poseban zatvor za prostitutke i one za koje se sumnja da se bave prostitucijom.[1]

Podržavala je rigoroznost u ženskim odeljenjima, napisavši i pismo predsedniku Brin-Mara Marti Kejri Tomas.

Prepoznavanje[uredi | uredi izvor]

Veće Univerziteta Kembridž dozvolilo je upotrebu njenog imena za obeležavanje fizičkog svojstva u Severozapadnom Kembridžu 2016. godine.[7]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Skotova je obolela od akutnog reumatodinog artritisa 1906. godine, koji je zajedno sa njenim oslabljenim sluhom, ometao njen rad. Nakon savetovanja sa lekarom, koji ju je savetovao da radi vežbe napolju. Skotova počinje sa baštovanstvom i otkriva novu vrstu hrizantema. Prestala je sa radom 1924. ali je ostala još jednu godinu u Brin-Maru da pomogne svom osmom studentu da završi svoju doktorsku disertaciju pre nego sto je otišla u Kembridž.[1]

Umrla je 10. novembra 1931. i sahranjena je na Asenšn Periš groblju na Kembridžu u grobu svoje rođake Elize Nevin.[8]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Scott, Charlotte A. (1894) An Introductory Account of Certain Modern Ideas and Methods in Plane Analytical Geometry Macmillan.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z Patriša Klark Kenšaft (1987). "Charlotte Angas Scott (1858–1931)" in Women of Mathematics: A Biobibliographic Sourcebook. New York: Greenwood Press. str. 193–203. ISBN 978-0-313-24849-8. 
  2. ^ a b v g Čaplin, Stefani (1997). „Biographies of Women Mathematicians: Charlotte Angas Scott”. Agnes Skot Koledž. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  3. ^ a b Duren, Piter L.; Eski, Ričard; Mercbah, Juta C. (1992). A Century of Mathematics in America. Američko matematičko društvo. str. 382. ISBN 9780821801383. 
  4. ^ Kenšaft, Patriša (1977). „Charlotte Angas Scott” (PDF). AWM Newsletter. 7 (6): 11—12. 
  5. ^ Skot, Šarlota Agnes (1. 12. 1899). „A proof of Noether's fundamental theorem”. Mathematische Annalen. 52 (4): 593—597. doi:10.1007/BF01453778. 
  6. ^ Karbera, Giljermo (2009), Mathematicians of the World, Unite!: The International Congress of Mathematicians--A Human Endeavor, CRC Press, str. 16, ISBN 9781439865125 
  7. ^ Administrator (29. 1. 2015). „Street Naming”. www.nwcambridge.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  8. ^ Goldi, Mark (2009). A Guide to Churchill College, Cambridge. str. 62—63. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарлота_Скот&oldid=27051436”