Customer Premises Equipment

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U telekomunikacijama, CPE  (eng. Customer Premisses Equipment ili Customer-Provided Equipment) podrazumeva svaki terminal i pripadajuću opremu koja se nalazi u prostorijama pretplatnika i povezana je sa telekomunikacionim krugom operatera na tački razgraničenja (eng. demarc). Razgraničenje je tačka uspostavljena u zgradi ili kompleksu  za odvajanje opreme korisnika od opreme koja se nalazi u distributivnoj infrastrukturi ili u centralnoj kancelariji provajdera komunikacionih usluga.

CPE se obično odnosi na uređaje poput telefona, rutera, mrežnih svičeva, kućnih pristupnika (eng. Residental Gateway), set-top boks risivera, adaptera za kućno umrežavanje i pristupnika koji potrošačima omogućavaju pristup uslugama provajdera i distribuciju u domaćinstvu ili preduzeću sa lokalnom mrežom (LAN).

CPE može biti aktivna oprema, kao ona iznad pomenuta, ili pasivna oprema kao što su analogni telefonski adapteri (ATA) ili xDSL razdelnici. U kategoriju CPE uređaja ne spadaju telefonske govornice kao ni  zaštitna oprema od prevelikog napona. Dodatne vrste materijala  koje su neophodne za uspostavljanje telekomunikacijske usluge, ali nisu definisane kao oprema, kao što su  kablovski paketi i adapteri nazivaju se CPE  perifernim uređajima.

CPE se može odnositi na uređaje koje je kupio pretplatnik ili na one koje pruža operater ili provajder usluga.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pod monopolom kompanije Bell System  u Sjedinjenim Američkim Državama (pod zakonom o komunikacijama iz 1934. godine), Bell System je posedovao sve telefone i nije bilo moguće povezati privatne uređaje  na mrežu ili stanični uređaj. Telefoni su bili smešteni u prostorijama kupaca, i odatle sama  fraza oprema u prostorijama kupca. U američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije (eng.  Federal Communications Commission FCC) donosi se odluka da telekomunikacijski operateri više ne mogu vezati CPE sa telekomunikacijskom uslugom, razdvajajući tržišnu snagu telekomunikacijskih usluga  od  CPE tržišta, što je dovelo do stvaranja konkurentnog CPE tržišta.[1]

Postepenim raspadom Bell -ovog monopola, dolazi se do trenutka kada oprema koja nije u vlasništvu Bell-a biva povezana na mrežu, i oprema u prostorijama kupaca postaje sve više i više u vlasništvu kupaca. Kasnije, pretplatnicima je bila dopuštena kupovina telefona - dakle, dolazi se do opreme koju obezbeđuje kupac.

U televizijskoj industriji mnogi operateri i provajderi usluga  nude pretplatnicima set-top boks uređaje sa kojima će dobijati  video usluge, uz mesečnu nadoknadu. Kako su  se ponude razvijale tako su one uključivale više usluga i operateri su sve više pružali potrošačima mogućnost iznajmljivanja ili kupovinu dodatnih uređaja poput modema, internet pristupnika  i video ekstendera koji im omogućavaju  pristup većem broju usluga.

Razvoj tehnologije[uredi | uredi izvor]

Hibridni uređaji[uredi | uredi izvor]

Rastom broja operatera koji nude višestruki broj usluga, nudeći usluge trostrukog ili četvorostrukog reprodukovanja, zahtevan  je razvoj hibridnog CPE-a kako bi pretplatnicima olakšao pristup glasovnim, video i podatkovnim uslugama. Razvoj ove tehnologije predvodili su operateri Pay TV-a tražeći način za isporuku video usluga putem tradicionalnih emitiranih i broadband  IP  mreža. Španska Telefonica prvi je operater  koji je  2003. pokrenuo uslugu hibridnog broadcast-a i broadband televizije sa svojom Movistar TV DTT / IPTV  ponudom,[2] dok je poljski satelitski operater 'n' bio prvi koji je svojim pretplatnicima ponudio uslugu emitiranja three-way hybrid broadcast  i broadband TV usluge,[3] koja je pokrenuta 2009. godine


Set-back box


Pojam Set-back box koristi se u industriji digitalne televizije za opis dela potrošačkog hardvera koji im omogućuje pristup linearnom broadcast-u i  video sadržajima na internetu, plus raspon interaktivnih usluga poput Elektronski programski vodiči (eng. Electronic program guide EPG), Plaćanje po pregledu (eng. Pay Per View PPV) i video na zahtev (eng. Video on demand VOD), kao i pretraživanje na internetu. Za razliku od standardnih set-top boks uređaja, koji se nalaze na vrhu ili ispod TV-a,  Set-back box je manjeg oblika i  omogućava njegovo postavljanje na pozadinski deo televizora sa ravnim ekranom, sakrivajući ga.

Kućni pristupnik[uredi | uredi izvor]

Kućni pristupnik (eng. Residential Gateway) je mrežni uređaj koji se koristi za povezivanje uređaja u kući sa internetom ili WAN -om(Wide Area Network). To je izraz koji se koristi za pokrivanje višenamenskih mrežnih uređaja  koji se koriste u kućama, a koji mogu kombinovati DSL modem ili kablovski modem, mrežni svič, ruter i bežičnu pristupnu tačku. U prošlosti su takve funkcije pružali zasebni uređaji, ali poslednjih godina tehnološka konvergencija omogućila je spajanje više funkcija u jedan uređaj.

Telecom Italia odabrao je jedan od prvih kućnih pristupnih uređaja koji je pokrenut kako bi omogućio operateru da nudi usluge trostruke igre 2002. godine. Zajedno sa SIP VoIP slušalicom za upućivanje glasovnih poziva, pretplatnicima je omogućio pristup glasovnim, video i podatkovnim uslugama putem simetrične veze ADSL fiber od 10 MB.

Virtuelni pristupnik[uredi | uredi izvor]

Koncept virtuelnog pristupnog uređaja (eng. Virtual Gateway) omogućuje potrošačima pristup video i podatkovnim uslugama i njihovu distribuciju po kućama pomoću softvera, a ne hardvera. Prvi virtualni pristupnik predstavljen  je 2010. Godine od strane  Advanced Digital Broadcast  kompanije na izložbi IBC u Amsterdamu. [4][5][6]ADB-ov virtuelni pristupnik koristi softver koji je zasnovan  na otvorenim standardima, uključujući DLNA kućno umrežavanje i DTCP-IP standard, kako bi osigurao da svom sadržaju mogu pristupiti samo sigurni CE uređaji.[7]

Širokopojasne mreže[uredi | uredi izvor]

Pretplatnička jedinica ili SU je širokopojasna mreža (eng. broadband) koja se koristi u poslovnom ili stambenom mestu za povezivanje sa pristupnom tačkom za slanje/primanje podataka velike brzine ožičenim ili bežičnim putem. Uređaji koji se obično nazivaju pretplatničkom jedinicom uključuju modeme, adaptere za kućnu mrežu,  mobilne telefone i drugo.

WAN[uredi | uredi izvor]

CPE se takođe može odnositi na bilo koje  uređaje koji završavaju WAN krug, kao što je ISDN, E-nosač / T-nosač, DSL ili MAN Ethernet . To uključuje i   bilo koji hardver u vlasništvu kupca na veb strani kupca: ruter, firewall, mrežni svič, PBXs, VoIP pristupnik, ponekad CSU / DSU i modem.

Područja primene

  •       Fiksno-mobilna konvergencija [FMC]

Ostale namene[uredi | uredi izvor]

  • Stanični operateri se ponekad mogu interno odnositi na mobilne telefone koje je kupac kupio bez subvencije ili od treće strane kao " oprema koju obezbeđuje kupac".
  • Takođe je primetno da potpuno ime domena i PTR zapis DSL-a i kablovskih vodova povezanih sa kućom često sadrže ' cpe '.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cybertelecom :: CPE :: Hush a Phone :: Carterfone ::”. www.cybertelecom.org. 
  2. ^ About Arhivirano 6 jun 2013 na sajtu Wayback Machine. DVB. Retrieved on 2014-03-12.[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2013)
  3. ^ ADB takes ‘n’ hybrid. Broadbandtvnews.com (12 September 2009). Retrieved on 2014-03-12.
  4. ^ >> News >> Electronics. ResearchInChina (16 September 2010). Retrieved on 2014-03-12.
  5. ^ „internettvreporter.com”. ww12.internettvreporter.com. Arhivirano iz originala 21. 03. 2020. g. Pristupljeno 25. 08. 2021. 
  6. ^ News tagged ADB at DIGITIMES. Digitimes.com (16 September 2010). Retrieved on 2014-03-12.
  7. ^ Newswires | VideoNet Archived 26 December 2010 at the Wayback Machine. V-net.tv. Retrieved on 2014-03-12.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Customer_Premises_Equipment&oldid=26737080”