Heterogynis zikici
| Heterogynis zikici | |
|---|---|
| |
| H. zikici, krilati mužjak | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Natporodica: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. zikici
|
| Binomno ime | |
| Heterogynis zikici | |
Heterogynis zikici je vrsta insekta iz reda leptira. Pripada monotipskoj porodici Heterogynidae,[1] a prvi put je opisana 2018. godine, zahvaljujući pronalascima jedinki na području Vlasinske visoravni[2]. Sve pripadnike ove porodice odlikuje zapadno-palearktičko rasptrostranjenje i jedinstven životni ciklus.[3]
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Vrste iz roda Heterogynis[1] dele mnoštvo osobina, naročito larvalnih, sa ostalim pripadnicima natoporodice Zygenoidaea, ali se u dosadašnjim studijama može zapaziti i pokušaj svrstavanja u natporodicu Тineoidea.[4] Iako pokazuju morfološku sličnost sa adultima iz porodice Psychidae,[5] kao i izvestan broj zajedničkih ekoloških preferencija, ovi karakteri pokazali su se kao nesrodnički. Rod obuhvata petnaestak vrsta, pri čemu se danas najistraženija, H. pennella,[6] posmatra kao kompleks vrsta čija je geografska izolovanost dovela do dalje diverzifikacije.[7] Vrsta H. zikici izdvojena je i opisana nakon izvršenih morfoloških i molekularnih analiza.[2]
Opis insekta[uredi | uredi izvor]
Gusenica[uredi | uredi izvor]
Kao i ostale gusenice iz natporoice Zygenoidaea, vrstu H. zikici odlikuje tipičnan eruciformni plan građe tela i ukupno pet pari lažnih nožica od kojih se četiri nalaze na abdominalnim i jedan na analnom segmentu. Kutikula je naborana i prekrivena kratkim setama koje u toku razvoja sklerotizuju u različitoj meri. Obojenje predstavlja kombinaciju smeđe do crne i žute boje, a markacije su jasno vidljive od prvog presvlačenja do ulutkavanja. Predstavljene su longitudalnim linijama: jedna mediodorzalna, jedna medioventralna, par spirakularnih do supraspirakularnih, kao i jedan par lateroventralnih. Glava je sjajna, smeđe do crne boje, najčešće pozicionirana blago podvučeno pod prvi torakalni segment.[7] Gusenice ženki su do 2,5 puta krupnije od gusenica mužjaka.[8]
Adult[uredi | uredi izvor]
Sve pripadnike porodice Heterogynidae odlikuje izuzetno izražen polni dimorfizam:
- Mužjak pokazuje građu tipičnu za red, a kako čitav ovaj stadijum koristi za razmnožavanje, ne poseduje razvijene strukture za hranjenje. Obojenje je crno, bez naznaka kriptičnosti ili aposematizma. Pozicija krila u stanju odmaranja je krovasta. Iako dnevni letač, nije u mogućnosti da preleti značajne razdaljine, te se ova osobina, zajedno sa osobinama gusenica i ženki smatra jednom od odgovornih za izolaciju populacija.
- Telo ženke je veoma slično larvenom. Apterna je i sedentarna, a čitav fenomen u nauci nosi naziv katametabolija. Za razliku od neotenije ili progenije, pri kojima se seksualno sazrevanje vrši pre kompletnog somtskog razvoja, u ovom slučaju ženka prolazi kroz veoma regresivnu metamorfozu, što znači da je somatska organizacija tela još uprošćenija od larvalne. Telo je globularno, a ekstremiteti i antene svedeni na kvržice. Na mestu nekadašnjih larvenih lažnih nožica, vidljiva su samo ventralna depigmentisana polja.[8]
.jpg)
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Životni ciklus podrazumeva sled događaja svojstven svim vrstama ovog roda. Gusenice se ulutkavaju u prethodno ispredenom zaštitnom kokonu, zahvaljujući sericigenoj aktivnosti svojih žlezdi. Kokon je pričvršćen za biljku hraniteljku, koja je u slučaju H. zikici, Chamaecytisus hauffelli[9] iz porodice mahunarki (Fabaceae, leguminoze) što je ujedno i jedini podatak u literaturi koji ukazuje na mogućnost nanošenja veće štete biljci hraniteljki.[3] Ženski kokoni su pozicionirani znatno više od muških, koji pokazuju tendenciju formiranja kokona pri samom tlu i neposredno iznad. Muški kokon je vretenast, a ženski poseduje zaokrugljeno dno. Pupacija je višestruko duža u slučaju mužjaka, ali je eklozija sinhronizovana različitom dužinom trajanja ostalih razvojnih stadijuma. Iz muškog kokona razviće se krilati adult, koji odmah po ekloziji i sušenju krila pristupa potrazi za adekvatnom ženkom. Iz ženskog kokona razvija se sedentarna, apterna ženka, koja nikada u potpunosti ne napušta pupinu kutikulu. U toku nekoliko uzastopnih dana, izviruje iz kokona, pritom zadržavajući glavu i sternalni deo unutra, kako bi sprečila eventualno ispadanje i fizičku nemogućnost vraćanja. Nakon sparivanja adekvatnih parnera, koje je dirigovano hemijskim i senzornim signalima, dolazi do kopulacije, a potom ženka, zahvaljujući glatkom telu, klizi nazad u kokon i u njemu polaže jaja. Do njihovog izleganja, 7-12 dana, ženka živi u subvitalnim uslovima. Mlade gusenice, neposredno po izleganju, u potpunosti proždiru majku, što je omogućeno samom njenom građom (nema nesvarljivog sklerotina). Potom napuštaju kokon, obavljaju prvo presvlačenje, i nastavljaju herbivornu ishranu. Sledeći događaji uključuju faze estivacije i hibernacije. Sudeći po studiji koja poredi rezultate merenja mase gusenica pre ulaska u estivaciju i nakon izlaska iz hibernacije, u pitanju je direktan prelazak iz jednog u drugo stanje mirovanja. Za to vreme, gusenice se nalaze u individualnim zaštitnim omotačima na tlu ili pod kamenjem, koju ispredaju zahvaljujući rano uspostavljenoj sericigenoj aktivnosti. Sa dolaskom proleća i olistavanjem, gusenice nastavljaju hranjenje. Po završenoj metamorfozi od četiri presvlačenja, prelaze u prepupalno stanje i ciklus se ponavlja. Daju jednu generaciju godišnje.[8]
.jpg)
.jpg)
Matrivorija i apternost[uredi | uredi izvor]
Fenomen proždiranja majke u redu Lepidoptera redak je i dugo je opisivan kao kanibalizam. Međutim, novija posmatranja ukazuju na specifičan tip presocijalnog ponašanja, roditeljsku brigu za potomstvo u formi jednokratne investicije. Mužjak prilikom kopulacije, zajedno sa jednom spermatoforom, ubacuje u ženku određenu količinu nutritivnih supstanci. Čitavo telo ženke sadrži lipidne depoe, pa matrivorija osigurava bogatu energetsku injekciju za potomstvo. Ovakva prezervacija energije od velikog je značaja za vrstu koja zauzima veoma definisan geografski prostor, i čiji je svaki razvojni stadijum bar u izvesnoj meri ograničen po pitanju kretanja. Uzročno-posledična evolucija fenomena beskrilnosti i matrivorije nisu sasvim razjašnjeni. Valter Hakman u svojim radovima daje dva podtipa apternih ženki lepidoptera: vitka ženka sa mogućnošću hodanja i zdepasta, sedentarna ženka[10]. Potencijalni uzroci redukcije krila dati su u Nojman-Eger-Daunsovoj hipotezi: povećan broj zrelih oocita odmah po ekloziji, prednosti koje donosi brza ovipozicija, habitat u kome vladuju stresni uslovi[11]. Razmatrajući slične pojave kod ostalih grupa iz reda, javljaju se nesaglasja, te Zili u svojim radovima[8] zaključuje da treba imati u vidu da se u slučaju roda Heterogynis krila nisu redukovala, već nikad i nisu bila razvijena, te da oba fenomena treba posmatrati kroz prizmu intraspecijske koevolucije.
Druge biološke i ekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Žuta boja, prisutna kod gusenica i adultnih ženki, se kod većine autora interpretira kao aposematizam. Pojedina nesaglasja javljaju se zbog činjenice da je tamna boja epidermalnog porekla, a žuta ne predstavlja pigment već boju telesne tečnosti vidljive kroz integument. Studije su pokazale da kutikularne šupljine gusenica sadrže hidrocijaničnu kiselinu, što je istaknuta karakteristika svih taksona natporodice Zygenoidaea. Heterogynis pokazuje rezistenciju na cijanogena isparenja. Kada predator bude izložen nejestivoj, aposematski obojenoj vrsti jednom, stvara se šablon izbegavanja, i takva pomoć ostatku pripadnika vrste smatra se presocijalnim ponašanjem. Gusenice odlikuje i mogućnost ulaska u stanje tanatoze prilikom ponovljenog uznemirivanja. Ženke, veoma eksponirane i ranjive, zadržavaju larvalne markacije na taj način koristeći već uspostavljeni princip zaštite od predatora. Visoko pozicionirani kokon ženki nosi brojne prednosti, ali i prepreke u ispunjavanju životnog ciklusa, pa je u istraživanjima posmatran kroz intraspecijsku seksualnu selekciju.[7][8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Heterogynis
- ^ a b de Freina JJ. Faunistische Studie zur Heterogynis penella (Hubner, 1818-1819) Artengruppe auf der Balkanhalbi - nsel mit der Beschreibung von Heterogynis zikici nov. sp. (Lepidoptera: Zygaenoidea, Heterogynidae). Entomofauna. 2018;39(1):59-71
- ^ a b Žikić, Vladimir & Stanković, Saša & Tschorsnig, Hans-Peter & Monasterio, Yeray & de Freina, Josef. (2018). Parasitoids of Heterogynis Rambur (Lepidoptera: Zygaenoidea, Heterogynidae). Archives of Biological Sciences. 70. 39-39. 10.2298/ABS180709039Z.
- ^ Tineoidea
- ^ Psychidae
- ^ H. pennella
- ^ a b v Vegliante, F. (2005-10-20). „Larval head anatomy of Heterogynis penella (Zygaenoidea, Heterogynidae), and a general discussion of caterpillar head structure (Insecta, Lepidoptera)”. Acta Zoologica. 86 (3): 167—194. ISSN 0001-7272. doi:10.1111/j.1463-6395.2005.00198.x.
- ^ a b v g d Zilli, Alberto & Racheli, Tommaso. (1992). Gregariousness, apterism, matrivory, and the natural history of a moth (Lepidoptera, Heterogynidae). Animal & Human Biology. 2. 7-40, 1 pl.
- ^ Chamaecytisus hauffelli
- ^ Helsingin Hyönteistieteellinen Yhdistys. Notulae entomologicae. OCLC 220753839.
- ^ Naumann, Clas M. (1988). „The internal female genitalia of some Zygaenidae (Insecta, Lepidoptera): their morphology and remarks on their phylogenetie significance*”. Systematic Entomology (na jeziku: engleski). 13 (1): 85—99. ISSN 1365-3113. doi:10.1111/j.1365-3113.1988.tb00231.x.