The Jam (muzička grupa)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džem
Džem, 1982. godine
Muzički rad
Aktivni period1972-1982
Mesto osnivanjaVouking, Engleska
ŽanrPank rok Novi talas Mod rivajvl
Izdavačka kućaPolydor
Članovi
Bivši članoviPol Veler
Stiv Brukiz
Rik Bakler
Brus Fokston
Dejv Veler
Ostalo
Povezani članciPol Veler

Džem (engl. The Jam) je bio engleski mod rivajvl/pank rok bend tokom 1970-ih i ranih 1980-ih. Bend je objavio 18 uzastopnih Top 40 singlova u Velikoj Britaniji, od njihovog debija 1977. do raspada u decembru 1982, uključujući četiri hita broj jedan. Njihova dva singla „That's Entertainment” i „Just Who Is the 5 O'Clock Hero?” ostali su najprodavaniji uvozni singlovi svih vremena u Velikoj Britaniji. Džem je izdao jedan album uživo i šest studijskih albuma, od kojih je poslednji, The Gift, došao do broja jedan na UK Album Charts. Kada je Pol Veler raspustio grupu 1982. godine, prvih 15 singlova ponovo je objavljeno i svi su bili u top 100 hitova.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pol Veler je osnovao bend kao srednjoškolac. Članovi benda su se menjali, uglavnom su to bili učenici iste škole koju je Veler pohađao. Sredinom sedamdesetih u bendu se ustalio trio: Pol Veler - vokal i bas, Stiv Brukiz (Steve Brookes) - gitara i vokal i Rik Bakler (Rick Buckler) - bubnjevi.[2] Svirali su obrade pesama izvođača poput Čak Berija i Litl Ričarda. Prekretnica za bend bilo je Velerovo otkriće debi albuma grupe Hu, My Generation. Ovaj događaj doneo je bendu potpuno novi stil, kako muzički, tako i vizuelni. Stiv Brukiz napustio je bend, a na njegovo mesto došao je Brus Fokston (Bruce Foxton). Veler i Fokston zamenili su instrumente, te je Fokston svirao bas, a Pol Veler solo gitaru. U ovoj postavi ostali su do kraja postojanja Džema. Menadžer benda bio je Polov otac, Džon Veler. Sastav Kleš bio je jedan od prvih zagovornika benda, te ih je uzeo kao podršku na turneji 1977. godine.[3]

Džemov prvi singl „In the City” uvrstio ih je u top 40 u Velikoj Britaniji u maju 1977. Svaki naredni singl imao plasman u Top 40. Međutim ulazak u prvih 10 omogućio im je singl na kojem je bila pesma sa političkom konotacijom „The Eton Rifles”, dostigavši 3. mesto u novembru 1979. Velerovi oštri stihovi nasuprot melodičnoj pop muzici bili su spoj koji im je donosio popularnost. Njihov prvi singl koji je došao do vrha Top 40 u Britaniji bio je „Going Underground”, marta 1980.

Džem je, nakon Bitlsa, bio prva grupa koja je u jednoj emisiji Top of the Pops izvela dve pesme sa istog singla. To su uspeli sa singlom na kojem su bile pesme „Town Called Malice” i „Precious” iz 1982. godine. Dva singla gupe Džem našla su se na listi prvih 20 singlova u UK (UK Singles Chart), a da nisu uopšte bila izdata u Velikoj Britaniji. Nemačka i nizozemska izdanja ovih singlova bila su uvožena u Veliku Britaniju i najprodavaniji su uvozni singlovi u UK.[4]

Raspad benda[uredi | uredi izvor]

Iako su imali za sobom 5 uspešnih godina rada, Pol Veler je 1982. godine najavio raspuštanje benda. Ovim su bili iznenađeni ne samo ljubitelji, nego i sami članovi benda. Međutim, Veler je želeo da istražuje i druge stilove muzike i bio uporan u odluci da raspusti bend. Njihov poslednji singl, „Beat Surrender”, postao je četvrti singl na samom vrhu britanske liste, postigavši broj 1 već u prvoj sedmici izdanja. Njihov oproštajni koncert bio je višestruko rasprodat, održali su pet uzastopnih koncerata u Vembli areni. Poslednji pozdravni koncert održan je u Brajton centru, 11. decembra 1982.[5][6]

Nakon raspada[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon raspuštanja Džema, Pol Veler osnovao je novi bend, Stajl kaunsil. Fokston je nekoliko godina nastupao kao solo muzičar, da bi se 1990. pridružio bendu Stiff Little Fingers. Rik Bakler osnovao je novi bend, Time UK.

Fokston i Bakler udružili su snage 2007. godine i osnovali From the Jam. Pored novog materijala, bend izvodi i numere Džema. Iako su se nekoliko puta pojavile glasine o mogućem reujedinjenju tria, i Fokston i Veler su odbacili ovu mogućnost.[7]

Virdžin radio je 2002. godine sproveo među svojim slušaocima anketu o najboljim britanskim muzičarima svih vremena. U ovoj anketi, Džem je zauzeo peto mesto.[8]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  • In the City (1977)
  • This Is the Modern World (1977)
  • All Mod Cons (1978)
  • Setting Sons (1979)
  • Sound Affects (1980)
  • The Gift (1982)

From the Jam[uredi | uredi izvor]

  • Back in the Room (2012)
  • Smash the Clock (2015)

Uživo albumi[uredi | uredi izvor]

  • Dig the New Breed (1982)
  • Live Jam (1993)
  • The Jam at the BBC (2002)
  • Fire and Skill – The Jam Live (2015)
  • Live at the Music Machine (2016)

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

  • Snap! (1983)
  • Greatest Hits (1991)
  • Extras (1992)
  • The Very Best of The Jam (1997)
  • The Sound of the Jam (2002)
  • About the Young Idea: The Very Best of The Jam (2015)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Official Charts: The Jam”. Official Charts. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  2. ^ „The Jam”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 21. 2. 2020. 
  3. ^ That's Entertainment: My Life in The Jam ISBN 978-1-783-05794-8 p. 33
  4. ^ „The Jam”. The Guardian. 3. 12. 2012. Pristupljeno 21. 2. 2020. 
  5. ^ „THE JAM: DECEMBER 11TH 1982 BY SIMON WELLS”. Modculture. Pristupljeno 21. 2. 2020. 
  6. ^ „The Bitterest Pill: The Breakup Announcement The Jam Fans Dreaded”. Udiscover music. Pristupljeno 21. 2. 2020. 
  7. ^ „Weller rules out The Jam reunion”. BBC News. 10. 1. 2006. Pristupljeno 21. 2. 2020. 
  8. ^ „Top 100 Artists”. Virgin Radio. Arhivirano iz originala 03. 11. 2005. g. Pristupljeno 21. 2. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Jam&oldid=25920291”