Дио за пренос порука

С Википедије, слободне енциклопедије
SS7 скуп протокола
SS7 протокол према OSI слоју
АпликациониINAP, MAP, IS-41...
TCAP, CAP, ISUP, ...
МрежниMTP ниво 3 + SCCP
ВезниMTP ниво 2
ФизичкиMTP ниво 1

Дио за пренос порука (енгл. Message Transfer Part–MTP)[1][2] је дио Систем сигнализације број 7 (SS7) кориштен за комуникацију у Јавним комутираним телефонским мрежама. MTP је одговоран за поуздану, не-дуплициран и секвентном превозу SS7 порука између комуникационих партнера.

MTP је форманло дефинисан у ITU-T Препорукама

Испити за MTP су прописани у ITU-T Препорукама

  • Q.781 за MTP2 и у
  • Q.782 за MTP3. Ови испити се користе да овере исправно извршавање MTP протокола.

Различите земље користе различите варијанте MTP протокола. У Северној Америци, формални стандард који се следи је ANSI T1.111. Регионалне Бел телефонске компаније (енгл. Regional Bell Operating Companies, RBOC) најчешће прате Telcordia Technologies (пријашњи Bellcore) документ GR-246-CORE. У Европи, национални MTP протоколи су на основи ETSI-a.

Функционални нивои[уреди | уреди извор]

Стек Сигнализацијски систем 7 може се разделити у четири функционална нивоа:[3]

  • Ниво 1 је Функцианолни ниво сигнализационог вода података енгл. Signalling Data Link Functional Level (Ниво податковне везе).
  • Ниво 2 је Функцианолни ниво сигнализационог вода енгл. Signalling Link Functional Level (Ниво везе).
  • Ниво 3 је Функцианолни ниво сигнализационе мреже енгл. Signalling Network Functional Level (Ниво мреже).
  • Ниво 4 је MTP Корисник и састављен је од SCCP-а, ISDN-а, TUP-а, или било којег другог MTP Корисника.

Ниво 1 до Ниво 3 обухвата MTP, и Ниво 4 MTP Корисник. MTP Ниво 3 се понекад скраћава на MTP3; MTP Ниво 2: MTP2.[4] MTP и SCCP се заједно односе као Мрежни служни дио (NSP).[5]

Не постоји један-према-један однос MTP Нивоа 1 кроз 3 на ОСИ модел.[6] Умјесто тога, MTP обезбеђује функције Слојева 1, 2 и дио Слоја 3 у ОСИ моделу.[7] Дио Слоја 3 ОСИ модела које MTP не обезбеђује, је обезбеђено SCCP-ом или другим деловима Слоја 4 (MTP корисници).[8][9]

Функцианолни ниво сигнализационог вода података[уреди | уреди извор]

MTP Ниво 1 је описан у ITU-T Препорука Q.702, и обезбеђује Сигналну податковну везу функцианолни ниво за ускопојасне сигналне спојеве. За широкопојасне сигналне спојеве, ITU-T Препорука Q.2110 или

  • Q.2111 описује сигналну функцију вода података.

MTP1 заступа физички слој. То јест, слој који је одговоран за повезаност SS7 Сигналних тачки у превозној мрежи преко које они комуницирају са једним са другим. Првентствено, ово обухвата претварање поруке у електричне сигнале и одржавање физичких спојева кроз које ове пролазе. На овај начин, ово је слично Слоју 1 ИСДНу или друге, можда више познате, протоколе.

MTP1 нормално користи један временски дио у једном E-carrier или T-carrier.

Функцианолни ниво сигнализационог вода[уреди | уреди извор]

MTP Ниво 2 је описан у ITU-T Препорука Q.703, и обезбеђује Функциалног нивоа Сигнализационог вода за ускопојасне сигналне спојеве. За широкопојасне сигналне спојеве, ITU-T Препорука Q.2140 и

  • Q.2210 описују функцију сигнализационог вода које се односи као MTP3b. Функцианолни ниво сигнализационог вода може такође бити снабдевен користећи SIGTRAN протокол M2PA описан у RFC 4165.

MTP обезбеђује откривање грешака и провере секвенце, и реемитује неодговорене поруке. MTP2 користи пакете које се зову сигналне јединице да преносе SS7 поруке. Постоје три врсте сигналне јединице:[10]

  • Сигнална јединица за надопуњавање (енгл. Fill-in Signal Unit, FISU)
  • Сигнална јединица за стање веза (енгл. Link Status Signal Unit, LSSU)
  • Сигнална јединица за поруке (енгл. Message Signal Unit, MSU)

Приступ сервисног интерфејса Функцианолног нивоа сигнализационог вода може бити обезбеђен преко SCTP са SIGTRAN протоколом M2UA, описан у RFC 3331.

MTP Ниво 2 се испитује користећи протоконлог испитача и спецификацијама описане у

Функцианолни ниво сигнализационе мреже[уреди | уреди извор]

MTP Ниво 3 је описан у ITU-T Препоруци Q.704, и обезбеђује функциалног нивоа Сигнализационе мреже за ускопојасне (енгл. narrowband) сигналне спојеве, са мањим модификацијама описане у

  • ITU-T Препорука Q.2210, за широкопојасне сигналне спојеве. Функције MTP Нивоа 3 такође се могу заменити са Услугом општег сигнализационог превоза (енгл. Generic Signalling Transport Service) описан у ITU-T Препоруци Q.2150.0 која је обезбеђена од стране MTP3b-а (Q.2150.1), SSCOP или SSCOPMCE-а (Q.2150.2) или SCTP-а (Q.2150.3). Функције MTP Нивоа 3 могу се такође обезбедити користећи IETF SIGTRAN M3UA протокол, описан у RFC 4666, и моду IPSP.

MTP3 даје могућност рутирања да се могу превозити сигнализационе поруке преко SS7 мреже до пожељење крајне тачке. Сваки мрежни елеменат у SS7 мрежи има јединствену адресу, Код тачке (енгл. Point Code, PC). Порука усмеравање се обавља према овој адреси. Разлика се прави између Тачке преноса сигнала[11] (енгл. Signaling Transfer Point–STP) који само обавља функционалности усмјеравања (рутирања) MTP поруке и Завршна тачка сигнала[11] (енгл. Signaling End Point–SEP), који користи MTP да комуницира са другим SEP-ом (то јест, телекомским комутаторима). MTP3 је такође обавезан за управљање мреже; када располагање податковних веза MTP2-а се промени, MTP3 установљава алтернативне спојеве како је потребно и преноси информацију о доступности пута кроз мрежу.

Приступ према интерфејсу услуге функциалног нивоа сигналне мреже (као што је описано у Q.701) може се обезбедити преко SCTP од стране SIGTRAN протоколом M3UA, описан у RFC 4666.

MTP Ниво 3 се испитује користећи протоколног испитавача и спецификацијама описане у

MTP Корисници[уреди | уреди извор]

Ниво 4 се састоји од MTP Корисника. Остали делови стека Систем сигнализације 7 су сви директно, или индиректно, MTP Корисници. Неки примери делова на Нивоу 4 су SCCP, ISUP и TUP.[9] Услуге обезбеђене према MTP Ниво 4 од MTP-а (тј. MTP према MTP Корисницима) је описано у ITU-T Препоруци Q.701.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: бошњачки) Основи сигнализационих протокола Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)–Дио за пренос порука
  2. ^ Референтна интерконекциона понуда, црногорски телеком Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2009)–Дио за пренос порука
  3. ^ ITU-T Препорука Q.700, Фигура 3/Q.700, СС бр. 7 функционални нивои, pp. 8.
  4. ^ Види на примјер, RFC 3331 и RFC 3332 за употребу MTP2 и MTP3.
  5. ^ ITU-T Препорука Q.711 (03/2001), Фигура 1/Q.711, Финкционални цртеж за SCCP у Систему сигнализације број 7, pp. 2.
  6. ^ ITU-T Препорука Q.700 (03/1993), Одредба 4, ОСИ слојеви и СС бр. 7, pp. 9.
  7. ^ ITU-T Препорука Q.700 (03/1993), Фигура 2/Q.700, Архиктетура СС број 7, pp. 7.
  8. ^ ITU-T Препорука Q.1400 (03/1993), Одредба 2.2, ОСИ слојеви и СС бр. 7", pp. 4.
  9. ^ а б ITU-T Препорука Q.1400 (03/1993), Фигура 1/Q.1400, Однос између СС бр. 7 Функционалних слојева и ОСИ слојева, pp. 5.
  10. ^ (језик: хрватски) SS7 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2007) Кориснички дијелови, pp. 21
  11. ^ а б (језик: хрватски) SS7 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2007) Мрежна архиктектура, pp. 11

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дио_за_пренос_порука&oldid=26867809”