Пређи на садржај

Невидљиви ружичасти једнорог

С Википедије, слободне енциклопедије

Невидљиви ружичасти једнорог је бог у пародијама религије, који се често користи као сатира теистичких вјеровања. Ријеч је о богу који је парадоксално истовремено невидљив и ружичаст[1]. Због тога га у расправама користе атеисти и скептици.[2]

Невидљиви ружичасти једнорог се користи како би се доказало да су вјеровања у натприродно неоснована, на пример, замјењујући ријеч „Бог“ у било којој теистичкој тврдњи са „Невидљивим ружичастим једнорогом"[3]. Међусобно искључиви атрибути невидљивости и ружичастости, заједно с немогућношћу да се оспори његово постојање служе како би сатиром указали на контрадикцију у способностима које неки теисти дају теистичком божанству.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Невидљиви ружичасти једнорог је постао познат првенствено кроз интернет културу, и на интернету постоји неколико веб страница посвећених њему. Аналогија с невидљивим ружичастим једнорогом први се пут појавила 7. јула 1990[4] на јузенет групи alt.atheism.

Концепт је даље развила група студената од 1994. до 1995. Они су написали манифест о бесмисленој религији базираној на неколико невидљивих ружичастих једнорога[5]. Најчешће цитирани дио је:

Невидљиви ружичасти једнорози су бића велике духовне моћи. Ово знамо јер су способна истовремено бити невидљива и ружичаста. Као и све религије, вјера у невидљиве ружичасте једнороге је базирана на логици и вјери. Ми вјерујемо да су ружичасти, ми логично знамо да су невидљиви јер их не видимо“ - Стив Или[6][7]

Нијам Волас је 2007. изнио мишљење да је невидљиви ружичасти једнорог постао симбол атеизма[8].

Слични концепти

[уреди | уреди извор]

Године 1996, једнорог којег нико не види коришћен је у љетном кампу за дјецу за подстицање слободног мишљења у САД, који је установио др. Л. Вилсон. Како је касније наведено у Синсинати инквајеру, „кампери морају покушати доказати да имагинарни једнорози - као метафора за Бога - не постоје“. Ричард Докинс је у својој књизи Илузија о Богу написао: "Раселов чајник, наравно, представља безбројан број ствари чије постојање је увјерљиво и не може бити доказано... Филозофски миљеник је невидљиви, неопипљиви, нечујни једнорог."[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Angeles, Peter A. (1992). Harper Collins Dictionary of Philosophy. Harper Perennial, New York. ISBN 978-0-06-461026-1. 
  2. ^ а б Maartens 2006.
  3. ^ Narciso, Dianna (2004). Like Rolling Uphill: Realizing the Honesty of Atheism. Media Creations. ISBN 978-1-932560-74-9. 
  4. ^ Gibson, Scott (17. 7. 1990). „'Proof' of God's Existence”. Архивирано из оригинала (Usenet post) 14. 07. 2009. г. Приступљено 10. 4. 2007. „how about refuting the existence of invisible pink unicorns? 
  5. ^ http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/U566116 Alex Tufty Ashman (8. 2. 2007). „The Invisible Pink Unicorn”. bbc.co.uk. Приступљено 8. 5. 2008. 
  6. ^ Poling, Judson; Poole, Garry; Poling, MS Debra (2003). Do Science and the Bible Conflict?. Zondervan. стр. 20. ISBN 9780310245070. 
  7. ^ Huberman, Jack (2006). The Quotable Atheist. Nation Books. стр. 103. ISBN 978-1-56025-969-5. 
  8. ^ Wallace, Niamh (27. 12. 2007). „Female Bonding”. Phoenix New Times. Архивирано из оригинала 08. 10. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2009. 
  9. ^ Dawkins 2006, стр. 52–53.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]