Ђорђе Манијак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Манијак осваја Едесу

Ђорђе Манијак (грчки: Γεώργιος Μανιάκης; ?-1043) је био византијски генерал који се прославио својим походима против Арапа на Сицилији и на Блиском истоку.

Биографија[уреди]

Манијакове трупе се искрцавају на Сицилију

Ђорђе Манијак се по први пут спомиње 1031. године када је својим смелим операцијама успео анулирати последице настале након тешког византијског пораза код Азаза годину дана раније и од Селџука преузети Едесу која ће следећих деценија бити једно од најважнијих византијских упоришта у Малој Азији. Покренуо је велики поход на Сицилију која је тада била под муслиманском влашћу. Освојио је део острва и оставио снажан утисак на своје варјашке војнике који га у скандинавским снагама описују као „дива“.

Године 1042. именован је капетаном Италије, али је његов положај дошао у опасност због сплетака Романа Склира, предводника супарничке аристократске породице из Анадолије. Он је преко своје сестре успео преокренути Ђорђа Манијака против цара Константина Мономаха. Успео је и завести његову супругу и преузети његову кућу и сва имања. Када је дошао у Италију да преузме дужност, Манијак не само што на то није пристао него га је и ухапсио, очи, уста, и нос му запушио изметом и мучио га до смрти. Након тога су га трупе прогласиле за цара па је кренуо марширати за Цариград. Код Солуна се сукобио са царском војском и у тој бици је убијен.

Извори[уреди]

  • Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич

Спољашње везе[уреди]