Јама (поема)
Јама је поема хрватског и југословенског песника Ивана Горана Ковачића, испевана као протест против усташких покоља над Србима у Другом светском рату.[1] Поему Јама Ковачић је написао у партизанима. Песму је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић.[2]
Аутора су током пете непријатељске офанзиве на Сутјесци заклали четници.[3]
Анализа дела[уреди | уреди извор]
У Ковачићевој песми је обликована тема злочина на потпуно веродостојан начин. Писана је у првом лицу па као монолошка исповест човека из живота у смрт и поново га враћа у живот у виду духовне лепоте песме. Обликована је традиционалним обликом. Састоји се од 10 певања, а стихови су већином једанаестерци, распоређени у правилно римоване шестине. Сам крај песме говори о повратку из мртвих:
<poem>Ту сте ме нашли лежати на страни, Браћо рођена, незнани јунаци; Пјевали сте, и ко кад се дани, Широка светлост, као божји знаци, Окупала ме. Рекох: зар су снови?
Ко је то Пјево? Тко ми ране пови? Оћутјех на челу меку руку жене; Сладак глас зачух: „Партизани, друже! Почивај! Муке су ти освећене!“ Руке се моје према гласу пруже, Без ријечи, и досегнух њежно лице, Косу и пушку, бомбу видарице.
Зајецао сам и још и сад плачем Једино грлом, јер очију немам, Једино срцем, јер су сузе мачем Крвничким текле задњи пут. Немам Зјенице да вас видим и немам моћи, А хтио бих, туго! – с вама у бој поћи.
Тко сте? Одакле? Не знам, ал се гријем На вашем светлу. Пјевајте. Јер ћутим, Да сад тек живим, макар можда мријем. Свету Слободу и Освету слутим… Ваша ми пјесма враћа свјетло ока, Ко народ силна, ко сунце висока’</poem>
Критика[уреди | уреди извор]
| „ | Горан Ковачић, није проживео недаће пете офанзиве. Млади хрватски пјесник, који је у пјесми "Јама" тако снажно оформио најжешћи у овом рату испјевани протест против усташких покоља над Србима, био је убијен од "српских осветника", четничких изрода, тих швапских и усташких савезника. Пререзали су грло, које је тако искрено и снажно грмјело из братске хрватске душе против усташких злочина над српским нејачима. Никада поштеније и човјечније дјело пјесника није било грђе кажњено и никад чело убице није било укаљано срамнијим злочином. Читајући Горанову „Јаму“, покољењима и покољењима српске омладине стезат ће се срце над злочинима, који су изазвали такав крик пјесника, али исто тако и над злочином, који је томе дивном галебу пререзао грло.[4] | ” |
| — Моша Пијаде | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Milačić, Božo (1961). Riječ i Svjetlost. Zagreb: Izdavački zavod Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. str. 8.
- ^ „IVAN GORAN KOVACIC”. www.znanje.org. Приступљено 2022-09-20.
- ^ „znaci.net” (PDF). www.znaci.net. Приступљено 2022-09-20.
- ^ Sa Sutjeske
