Југолира
| Југолира | |
|---|---|
 Неки од апоена „Б” лире. | |
| |
| Корисници |  Југославија |
| Симбол | „B” Li |
Југолира или „Б” лира била је посебан окупациони новац и привремено средство плаћања за подручја под управом Југославенске армије, која су још увек формално припадала Италији. Новац који је био у оптицају од 1945—1947. године, штампала је Господарска банка за Истру, Ријеку и Словенско приморје 1945. године са вредношћу израженом у лирама. У односу на југословенски динар Лира „Б” била је у односу: 10 „Б”" лира (југолира) = 1 југословенски динар.[1]
Називи[уреди | уреди извор]
Емисија се службено називала „Б” лира, али су је у народу називала и „Титина лира” (Титова лира), „barchette” (лира са баркама),[а] „Тршћанска лира” или „југолира” (југословенска лира).
Историјат[уреди | уреди извор]
Када Истра и Ријека, по завршетку Другог светског рата још нису биле формално унутар граница Југославије, Слободна Територија Трста или Зона Б, налазе се под управом ЈНА, са седиштем у Опатији.
Нова власт на овој територији увела је нову валуту „Б” лиру, јер југословенски динар није постао званична валута. За њу је гарантовала Господарска банка за Истру, Ријеку и Словенско приморје.
Службени курс је био 100 „Б” лира за 30 динара. За овдашње људе то је било готово свеједно, будући да се због послератне несташице; хранеа, одећа и обућа добијала на бонове.
Међутим за повратнике из Европе и Америке, новац је вредео двоструко више!
Економски ова валута која је за повратнике из Европе и Америке, вредела двоструко више, није имала куповну моћ изван подручја Б, јер је италијанских лира морала да се обавезно конверзију у „југолире”" по курсу 1 : 1. Тако су сви који су доносили италијанску лиру на подручје зоне Б, исту ковертовали у „Б” лиру. Тиме су омогућили југословенским властима да прикупе за своје потребе, релативно стабилну валуту у тадашњој Европи, по попвољном курсу.
„Б” лира није имала кованице, већ су у оптицају биле само папирне новчанице. Новчанице су штампане у Љубљани и Загребу, у девет апоена од 1 до 1000 „Б” лира.
Повучене су из оптицаја у септембру 1947. године и замењене новчаницама југословенског динара.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Како се на полеђини већине од „Б” лира налазио чамац на једра са звездом, људи су их врло често звали и „barchettа.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Promjene domaće valute u dvadesetom stoljeću”. KUNALIPA Hrvatski numizmatički portal. Приступљено 16. 10. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Anna Bramwell, Refugees in the age of total war, Routledge ed., 1988. ISBN 978-0-04-445194-5.
- Pamela Ballinger, History in exile: memory and identity at the borders of the Balkans, Princeton University Press, 2002. ISBN 978-0-691-08697-2.
- Guido Crainz, Il dolore e l'esilio: l'Istria e le memorie divise d'Europa, Roma, Donzelli Editore, 2005. ISBN 978-88-7989-926-0.
- Renato Cristin, Die Foibe: Vom politischen Schweigen zur historischen Wahrheit= Foibe: Dal silenzio Politico alla Verità Storica, Istituto Italiano di Cultura, LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster, 2007. ISBN 978-3-8258-0002-4.