Југословенска народна армија
| Југословенска народна армија |
|
|---|---|
 Грб ЈНА |
|
| Основана | 1. марта 1945. |
| Распуштена | 20. маја 1992. |
| Родови војске |  Копнена Војска (КоВ) Ратно ваздухопловство и Противваздушна одбрана (РВ и ПВО) Југословенска ратна морнарица (ЈРМ) Територијална одбрана (ТО) |
| Вођство | |
| Председник Председништва СФРЈ | Бранко Костић последњи |
| Савезни секретар за народну одбрану | Вељко Кадијевић последњи |
| Начелник Генералштаба | Благоје Аџић последњи |
| Подаци о бројном стању | |
| Број расположивих за војну службу |
, година 15-49 |
| Број способних за војну службу |
, година 15-49 |
| Број годишње стасалих за војну службу |
|
| Сродни чланци | |
| Историја | Настала је 1. марта 1945. од НОВ и ПОЈ као Југослоавенска армија, а 22. децембра 1951. је преименована у Југословенску народну армију. Године 1992. од остатака ЈНА су настали Војска Југославије и Војска Републике Српске |
| Чинови | Чинови ЈНА |
Југословенска народна армија (скраћено ЈНА) (мк. Југословенската народна армија - ЈНА; слв. Jugoslovanska ljudska armada - JLA) је била главна оружана сила Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. године. Настала је 1. марта 1945. године реорганизацијом Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у Југословенску армију (скраћено ЈА). Године 1951. име јој је промењено у Југословенска народна армија и то име је носила све до распада СФРЈ, када је 20. маја 1992. године реорганизована и преименована у Војску Југославије. До 1980. године Врховни командант ЈНА је био маршал Јосип Броз Тито, а после његове смрти ту функцију је преузело Председништво СФРЈ, односно председник Председништва.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Оснивање ЈНА
Југословенска народна армија настала је 1. марта 1945. године, када су одликом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани и преименовани у Југословенску армију (скраћено ЈА) (мк. Југословенската армија - ЈА; слв. Jugoslovanska armada - JA). Она је тада предстваљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије постала је оружана сила ФНРЈ.
Стварње ове оружне силе текло је постепено током Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године. У току лета 1941. године формирани су први партизански одреди, а 21. децембра 1941. године и прва партизанска бригада - Прва пролетерска ударна бригада. Јануара 1942. године поред дотадашњих партизанских одреда, у оквиру Народноослободилачког покрета Југославије створена је и Добровољачка војска. Новембра 1942. године од Добровољачке војске и партизансих одреда је формирана Народноослободилачка војска Југославије, која је представљала легитимну оружану силу Народноослободилачког покрета. Ова војска је тек лета 1943. године, после двогодишње борбе, била призната од Савезника и постала део Антифашистичке коалиције.
У почетку, она је у свом саставу имала само копнену војску (углавном пешадију), док су остали видови војске касније развијали. Наоружање којим је расплогала је углавном било разнолико - део од старе југословенске краљевске војске и део заробљен од немачко-италијаних и мађарско-бугарских окупатора. У стварању и наоружавању војске велику улогу су имали Савезници - Енглези у стварању ваздухопловних јединица и Совјети у стварању оклопних и тенковских јединица. На крају Другог светског рата Народноослободилачка војска, односно Југословенска армија имала је у свом саставу 800.000 бораца.
На десетогодишњицу формирања Прве пролетерске ударне бригаде, децембра 1951. године Југословенска армија је преименована у Југославенску народну армију.
[уреди] ЈНА у Другој Југославији
[уреди] Улога ЈНА у распаду Југославије
[уреди] Укидање
Југословенска народна армија је званично нестала 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије. Од јединица Југословенске народне армије који су остали у Босни и Херцеговини настала је Војска Републике Српске, а од јединица у Хрватској Војска Републике Српске Крајине.
[уреди] Организација
ЈНА се састојала од видова, родова и служби. Видови су били: копнена војска, ратно ваздухопловство, противваздушна одбрана и ратна морнарица. Родови су били: пешадија, артиљерија, артиљеријски-ракетне јединице противваздушне одбране (у сва три вида ЈНА), оклопне јединице, инжењерија, АБХ одбрана, веза и граничне јединице. Службе у ЈНА биле су: техничка служба, грађевинска служба, интедантска служба, саобраћајна служба, ваздухопловно-техничка служба, органи безбедности и војна полиција, санитетска служба, ветеринарска служба, финансијска служба, административна служба, правна служба, геодетска служба, музичка служба и информатика у ОС. Крајем 80-их година ВОЈИН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење) постао је род војске.
Војна обавеза у ЈНА била је општа. Састојала се од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока, и служења у резервном саставу. У социјалистичкој Југославији постојао је систем општенародне одбране и друштвене самозаштите, па је тако ЈНА била "заједничка оружана сила свих народа и народности и свих радних људи и грађана СФРЈ". Припадником оружаних снага сматрао се сваки грађанин "који са оружјем у руци учествује у отпору против нападача". Служење војног рока у ЈНА трајало је годину дана.
[уреди] Копнена војска
Копнена војска је по бројности била највећи вид ЈНА. Имала је око 140.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилизује преко милион резервиста. Резервне снаге су биле организоване по републичким линијама у снаге Територијалне одбране и у ратним приликама биле би потчињене Врховној команди ЈНА као интегрални део одбрамбеног система. Територијалну одбрану чинили су бивши регрути који су повремено позивани на војне вежбе.
[уреди] Тенковске и оклопне бригаде
Тенковске бригаде ЈНА су се састојале из два или три батаљона. Користиле су око 1000 совјетских тенкова Т-54 и Т-55, 70 совјетских Т-72, око 450 југословенских М-84 и неколико америчких М-47 тенкова. Тенковске јединице су биле најзастарелији део ЈНА. Тенкови Т-54/Т-55 су били главни тенкови током 1960их. Домаћи тенкови М-84 (побољшане верзије совјетских тенкова Т-72 израђивани под лиценцом у Југославији) су испоручени ЈНА крајем 1970их и 1980их. ЈНА је такође имала резерве старих совјетских Т-34/Т-85 и америчких Шерман тенкова из Другог светског рата.
ЈНА је имала више од 400 борбених возила пешадије М80, 500 возила БВП М-80А и 300 оклопних транспортера који су се производили у Југославији. Пешадија је користила више од 200 совјетских оклопних транспортера БТР-152, БТР-40 и БТР-50 који су купљени током 1960их и 1970их. Имала је и 100 М-3А1 полугусеничара који су произведени у Сједињеним Државама и мали број нових румунских ТАБ-72 (варијанта БТР-60) оклопних транспортера. Оклопна возила за извиђање су бројала неколико старијих совјетских БТР-40, нових БРДМ-2 и БТР-60 модела и домаћа БОВ и М-8 возила.
[уреди] Артиљеријске јединице
Артиљерија ЈНА је била опремљена совјетским, америчким и домаћим системима. Од артиљерије совјетског порекла у ЈНА налазило се приближно 1000 вучених хаубица калибра 122 mm, топови калибра 130 mm, хаубице/топови од 152 mm и хаубице калибра 155 mm. У артиљеријским батеријама налазило се око 700 старијих америчких вучених топова од 105 и 155 mm и домаћи модели М-65. Вучена артиљерија је била врло важна за операције у планинским крајевима Југославије. Артиљерија је користила совјетске самоходне топове од 100 mm и 122 mm и југословенске самоходне топове М-7 од 105 mm, као и преко 6.000 минобацача од 82 и 120 mm, укључујући и минобацаче монтиране на варијанту М-60ПБ стандардног оклопног транспортера.
Артиљеија ЈНА је користила неколико ракетних система укључујући 160 YMRL-32 и М-63 вишецевних бацача ракета. Арсенал ЈНА је укључивао четири лансера невођених совјетских ракета земља-земља ФРОГ-7 домета 100 km. Први овакав систем је инсталиран 1967.
[уреди] Против-тенковске јединице
Против-тенковске јединице ЈНА су користиле вучене против-тенковске топове, безтрзајне цеви и совјетске против-тенковске вођене ракете. Од против-тенковских топова користили су се модели од 75, 90 и 100 mm.
Бестрзајне цеви су се израђивале у Југославији и користили су се модели од 57, 82 и 105 mm. Цеви од 82 mm могле су се монтирати на оклопне транспортере М-60ПБ.
Против-тенковске вођене ракете АТ-1 и АТ-3 су били совјетске производње. Коришћене су и против тенкова и пешадије, али због раније производње ефикасност против напреднијих оклопних јединица је била несигурна. Возило БОВ-1 се могло опремити са 6 АТ-3 лансера како би служило као изузетно покретна против-тенковска платформа.
[уреди] Против-ваздушна одбрана
Веће јединице ЈНА су имале значајну против-ваздушну пратњу, чији је циљ био да штити велике концентрације војске од непријатељских ваздушних напада. Копнена војска је имала четири батерија са ракетама земља-ваздух и 11 пукова против-авионске артиљерије. Ракетне јединице су користиле совјетске ракете СА-6, СА-7, СА-9, СА-13, СА-14 и СА-16. Системи кратког домета су такође коришћени у пешадији.
Против-авионска артиљерија је користила преко 5000 система. Од самоходних проти-авионски топова коришћени су совјетски двоструки системи ЗСУ-57-2 од 57 mm и домаћи троструки системи БОВ-3 од 20 mm и двоструки БОВ-30 од 30 mm. Велики број вучене против-авионске артиљерије је такође био у арсеналу ЈНА, домаћег и страног порекла.
[уреди] Приобалска артиљерија
Приобалска артиљерија је користила и ракете земља-земља и топове. Користила је системе СС-Ц-3 пројектоване у Совјетском Савезу, и против-бродске ракете Бром које су се монтирале на камионе.
[уреди] Југословенска ратна морнарица
-
Школски брод Јадран
-
ВПБР Сплит (од 1990. Београд)
[уреди] Југословенско ратно вадзухопловство
[уреди] Чинови
У ЈНА су постојали следећи чинови:
| Југословенска Армија, Војна полиција | Југословенско Ваздухопловство и против ваздушна одбрана |
Југословенска Морнарица | |
|---|---|---|---|
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
И пре распада Југославије неки од чинова се нису употребљавали то су:
- Маршал Југославије (припадао само Јосипу Брозу Титу, престао да важи 1980)
- Генерал (уведен 1955. а укинут 1974, предвиђен као највиши чин који би био додељиван Савезном секретару за народну одбрану али нико није био унапређен у овај чин, једина особа која је предлагана за унапређење у овај чин је био Иван Гошњак)
[уреди] Примеран војник
У ЈНА се додељивала диплома 'примерним војницима', тј. онима који су се током служења војног рока значајно истакли у развијању другарства,братства и јединства, и савладавању војне обуке.
[уреди] Значајни датуми (празници) Југословенске народне армије [1]
 |
За више информација погледајте чланак Празници у СФРЈ |
- 22. децембар – Дан ЈНА
[уреди] Дани видова ЈНА
- 22. децембар – Дан Копнене Војске
- 21. мај - Дан РВ и ПВО;
- 10. септембар - Дан Ратне морнарице, поморства и речног бродарства СФРЈ;
[уреди] Дани родова ЈНА
- 7. март - Дан рода инжињерије;
- 21. мај - Дан рода авијације;
- 10. септембар - Дан поморства;
- 22. децембар - Дан рода пешадије;
- 10. новембар - Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица ПВО;
- 26. септембар - Дан рода везе;
- 7. октобар – Дан рода артиљерије;
- 20. јул – Дан рода АБХО;
- 16. јул – Дан рода оклопно-механизованих јединица;
- 15. август – Дан граничних јединица;
- 13. мај - Дан безбедности
[уреди] Укидање
ЈНА је званично нестала 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- ^ Правило службе Оружаних снага, ССНО Београд: 1985. тач.569. стр.237
[уреди] Спољашње везе
|
 Југословенска народна армија |
|
|---|---|---|
| видови: Копнена војска (КоВ) Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) Југословенска ратна морнарица (ЈРМ) повезани чланци: Чинови | Официри | Генерали | Начелници Генралштаба ЈНА | Савет народне одбране СФРЈ | Територијална одбрана |
||
