Љубав и смрт (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Љубав и смрт)
Љубав и смрт
Филмски постер
Изворни насловLove and Death
Жанркомедија
историјски филм
љубавни филм
сатира
РежијаВуди Ален
СценариоВуди Ален
ПродуцентЧарлс Џоф
Главне улогеВуди Ален
Дајан Китон
ДистрибутерUnited Artists
Година1975.
Трајање85 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
IMDb веза

Љубав и смрт (енгл. Love and Death) је америчка историјска сатирична љубавна филмска комедија из 1975. године у режији Вудија Алена, а по његовом сценарију. Главне улоге играју: Вуди Ален и Дајан Китон.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње причом о протагонисти Борису Дмитријевичу Грушенку (Вуди Ален), који је у затвору чекајући смртну казну. Присећа се детињства, породице, родитеља, браће Ивана и Николаја. Његов отац поседује мало парче земље које стално носи са собом, а мајка пече укусне палачинке. Борис је од детињства био забринут за смисао живота и постојање Бога. Шетајући кроз шуму, сусреће визију - Смрт у виду безличне фигуре у белим хаљинама, са косом у руци. На сва Борисова питања о загробном животу и Богу смрти, он одговара да је занимљив дечак и да ће се поново срести.

Борис одраста и заљубљује се у своју рођаку Соњу (Дајан Китон), са којом води филозофске и теолошке расправе, уверавајући је да Бога нема и да живот нема смисла. Соњу предлажу осамдесетогодишњи Сергеј Иванович Минсков и богати трговац харингом Леонид Восковец. Соња саопштава Борису да је заљубљена у његовог брата Ивана, пијаницу, коцкара и будалу.

Када стигне вест да је Наполеон напао Аустрију, пацифиста Борис кукавички одбија служење војног рока, али га родитељи и браћа терају на рат. Пре одласка тројице браће у активну војску, Иван запроси Ану Иванову, а огорчена Соња прво прихвата предлог Минскова, али када он изненада умире на лицу места од сломљеног срца, она постаје жена трговца харингама. Соња мрзи свог мужа и стално га вара.

У војном логору, Борис се испоставља као један од најгорих војника – или му се пушка распадне у рукама, или не може да извади сабљу из корица, итд. Пре одласка у рат добија одмор, одлази у Санкт Петербургу и посећује оперу, где види недавно удовицу грофицу Александрову, у пратњи свог љубавника Антона Ивановича Лебедкова. Борис са њом размењује значајне погледе, затим га грофица позива на шољу чаја, али изнервирани Лебедков прети Борису. У позоришту Борис упознаје Соњу, која му се жали на свој несрећни породични живот и говори о својим бројним љубавницима.

Борис иде у рат и учествује у великој бици. Када после битке сахрани мртве војнике, прилази му мртви Владимир Максимович са рупом од метка на челу, тражи од њега да пренесе веренички прстен златару у Смоленску, добије депозит од 1600 рубаља и преда новац. против пријема Наталији Петровној у Кијеву. У међувремену, Соњин муж гине у несрећи - чисти напуњен пиштољ, спремајући се за двобој са турским коњаником који је увредио Соњину част, а пиштољ му пуца право у срце.

Борисов пук је поражен, Борис се налази на непријатељској територији и заспи, пењући се у цев топа. Током битке пуца топ, Борис лети кроз ваздух, забија се у шатор са француским генералима, који експлодира, а генерали гину. Борис постаје херој, његов брат Иван гине у рату, прободен бајонетом пољског лукавца. Удовица Ана даје Соњи имовину покојног Ивана - његове бркове, низ и самогласнике његових слова, остављајући сугласнике за себе.

Окићен наградама, Борис се састаје са грофицом Александровом, она га позива да је посети у поноћ и проводе бурну ноћ, након чега се намештај у соби окреће наопачке. Антон Лебедков среће Бориса на улици, ошамари га и изазива га на дуел. Уочи дуела, Борис признаје своју љубав Соњи и тражи обећање да ће се оженити њиме ако не буде убијен. Да би утешила Бориса, Соња даје обећање и проводи љубавну ноћ са њим.

У дуелу Лебедков први шутира и рани Бориса у руку. Борис пуца у ваздух, метак пада и погађа га у другу руку. Погођен Борисовим племенитошћу, Лебедков обећава да ће започети нови праведни живот, отићи у цркву и посветити се певању. Соња се удаје за Бориса и живи са њим на његовом имању. У почетку га не воли, стално се нервира и не пушта Бориса близу себе, али постепено осваја њено срце и живе у љубави и слози.

Одједном, Борис осећа унутрашњу празнину и размишља о самоубиству. Током шетње, поново види Смрт како одводи трговца вином Кропоткина и његову љубавницу. Соња тражи савет од оца Андреја, православног старца са невероватно дугом брадом, али он само тражи да каже Борису да су најбоља ствар у животу дванаестогодишње плавуше. Борис жели да се обеси, али га од самоубиства спречава љубав према Соњи и жеља да јој изведе орални секс.

Борис покушава да пише поезију, али они испадају превише сентиментални. Он и његова жена склапају пријатељства са сеоском будалом Бердиковом, коју Соња храни колачићима, и чекају да се појави сопствено дете. Али Наполеон напада Русију и сви њихови планови су уништени. Борис нуди да побегне, а Соња - да убије Наполеона. Борис испрва одбацује идеју о убиству из моралних и етичких разлога, али након жучне расправе, Соња га ипак убеђује.

Пар одлази у Москву, коју су окупирали Французи, доводећи са собом будалу Бердикова, који иде у Минск на Сверуски конгрес сеоских идиота. У гостионици поред пута упознају шпанског аристократу Дон Франциска и његову сестру, који су на путу да упознају Наполеона Бонапарту. Борис и Соња намаме Дон Франциска иза угла, омамљују га ударцем флаше у главу и одлазе на Наполеонов пријем прерушени у Дон Франциска и његову сестру. У међувремену, царев блиски сарадник Сидни Еплбаум кује заверу да спречи савез са Шпанијом и склопи савез са Аустријом – замењује Наполеона двојником и иде да убије Дон Франциска.

Соња флертује са Наполеоном, мами га у засебну собу, где се Борис крије са пиштољем. Наполеон примећује Бориса и покушава да му одузме пиштољ, Соња омамљује цара флашом шампањца, али ни Борис ни Соња се не усуђују да пуцају у Наполеона, мучећи се и свађајући се око моралног избора и права на убиство. Соња трчи да припреми кочију за бекство, Борис се враћа у собу да убије Наполеона, али изненада се човек нагне из ормана и пуца на цара који је лежао на поду, а који се испоставља да је двојник.

Бориса су ухватили Французи и бацили у затвор, Соња успева да побегне. У затвору долази Борисов отац, прича о младићу по имену Раскољников, који је убио две жене, и демонстрира микроскопску кућу изграђену на његовом комаду земље. У ноћи уочи погубљења, анђео се јавља Борису и каже да ће погубљење бити отказано у последњем тренутку. Борис се радује и добија веру у Бога.

Када је главни лик изведен на снимање, он се до последње секунде понаша веома самоуверено. Тада се пред Соњом појављују Борис и Смрт са косом, Борис саопштава да је преварен, да је мртав, и повлачи се заједно са Смрћу дуж дугачке уличице, плешући уз музику у руском народном стилу.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Вуди Ален Борис Грушенко
Дајан Китон Соња
Георг Адет стари Нехамкин
Харолд Гулд Антон Иванович Лебедоков
Фјодор Аткин Михаил Грушенко
Џејмс Толкан Наполеон I
Бет Портер Ана
Зви Скулер Отац
Деспо Дијамантиду Борисова мајка
Жак Берар генерал Лекок
Џесика Харпер Наташа
Олга Жорж-Пико грофица Александрова
Хенри Кутет Сергеј Минсков
Ив Барсак Римски
Брајан Кобурн Дмитриј
Тони Џеј Владимир Максимович

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „AFI|Catalog”. catalog.afi.com. Приступљено 15. 4. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]