Љубљанско барје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Западни део барја

Љубљанско барје је најјужнији део Љубљанске котлине којом протиче река Љубљаница. За плеистоцена било је велико плитко језеро, после делимично испуњено наносима са Алпа. Мелиорацијским радовима у XVIII. веку (Грубаров канал) и каснијом изградњом канализационе мреже исушене су мочваре и смањене поплаве. Местимично је пошумљен и ретко насељен крај са малим обрађеним површинама.

У Љубљанском барју откривено је и делом испитано (прва систематска ископавања 1875 ) неколико група сојеничарских насеља из старијег бронзаног доба (код Ига, Нотрањих Горица, Блатне Брезовице, Пресерја и на ужем подручју Љубљане). Поред каменог оруђа најзначајнији део инвентара културе Љубљанског барја је богато орнаментирана керамика (истичу се антропоморфне вазе и глинени женски идол). Та је керамика повезана са вучедолском керамиком у Славонији и источноалпском сојеничарском керамиком касног неолита.