Џозефина Бол

С Википедије, слободне енциклопедије
Џозефина Бол
Лични подаци
Датум рођења(1898-04-28)28. април 1898.
САД
Датум смрти1. август 1977.(1977-08-01) (79 год.)
Место смртиБеркли, САД
Научни рад
Пољекомпаративна психологија, ендокринологија и клиничка психологија
ИнституцијаУниверзитет Калифорније, Беркли

Џозефина Бол (28. април 1898 – 1. август 1977, Беркли) била је амерички компаративни психолог, ендокринолог и клинички психолог.[1]

Остаће запамћена као пионир у проучавању репродуктивног понашања и неуроендокринологије (у периоду од 1920-их до 1940-их). Касније је радила као клинички психолог у здравственом систему државе Њујорк, у болници Veteran's Administration Hospital in Perry Point, Мериленд (од краја 1940-их до 1967. године).

Каријера[уреди | уреди извор]

Након дипломирања, Џозефина се преселила у Балтимор, Мериленд, и прихватила дужност асистента психобиолога на Психијатријској клиници Хенри Фипс у Универзитетској болници Џон Хопкинс.[2][3] Скоро одмах почела је сарадњу са Карлом Готфридом Хартманом, директором Карнеги института у Вашингтону.[4] Касније се придружила Одељењу за ембриологију на Институту, где је првенствено била ангажована у раду са Хартманом, стручњаком за физиологију и ембриологију јајника, а касније и са његовим наследником Џорџом Конаном, са којим је открила хормон прогестерон.[2]

И Хартман и Корнер су подржавали Џозефинине експерименте о понашања, који су укључивали истраживања:

  • сексуалне ексцитабилности код Резус макаки мајмуна током менструалног циклуса (1935),[5]
  • сексуалну рецептивност код мајмуна са оваријектомијом након убризгавања естрогена (1936),[5]
  • инхибиције сексуалне рецептивности убризгавањем прогестерона (1939),[6]
  • документовање случајева имитативног учења код мајмуна (1938).[7]

Током 1930-их и раних 1940-их Џозефина је објавила низ фундаменталних студија истражујући сексуално понашање мужјака и женки пацова, са посебним нагласком на улогу хормона и других аспеката физиологије у понашању.

Џозефинине је напустила Балтимор 1941. године и 1940-их и 1950-их обаваљала је следећи низ активности на краткорочним функцијама:

  • Од 1942–1943. године, била је научни сарадник на Колеџу за кућну економију Универзитета Корнел.
  • Од 1943-1945. године била је доцента на одсеку за психологију на Васар колеџу.
  • Од 1945-1947. године, била је асистенткиња на Хартфорд Јуниор колеџу у Конектикату и клинички психолог на Институту за живот Универзитета Конектикат, што је означило почетак Џозефинине каријере у области клиничке психологије.
  • Године 1948. радила је као клинички психолог за здравствени систем државе Њујорк.
  • Од 1948-1950, радила је као виши психолог у Државној болници Рокланд.
  • Од 1950-1955, служила је као теренски супервизор у Програму обуке за психолошке приправнике у држави Њујорк.
  • Од 1954-1955. године била помоћник директора психолошких служби Државног одељења за менталну хигијену Њујорка.
  • Од 1951-1952. године радила је као секретар Психолошког удружења државе Њујорк.

Године 1955. године вратила се у Мериленд и као истраживач-психолог била је повезан са тада контроверзним истраживачким пројектом лоботомије у болници за ветеране у Пери Поинту, Мериленд. Године 1959. напустила је истраживање лоботомије како би радила као клинички психолог у Управној болници за ветеране, са фокусом на геронтологију. На овој функцији је остала је до пензионисања 1967. године.

Борећи се да пронађе стална средства за своје истраживање Џозефина је 1940-их, радила и као клинички психолог све до пензионисања 1967. године.

Преминула је 1. август 1977. године Берклију.

Дело[уреди | уреди извор]

Џозефина Бол се бавила истраживањем улоге стероидних хормона у репродуктивном понашању и истовремено истраживањима у области бихејвиоралне неуроендокринологије.[8] Џозефинин први објављени рад из 1926. године описује резултате њених најранијих истраживања улоге стероидних хормона у учењу.[9] Њене детаљне студије о хормонима и репродуктивном понашању код пацова и макакији мајмуна дале су темељни допринос овој области ендокринологије.[10][11]

Значајно је да се њен рад раних 1930-их дотакао организационе и активационе улоге стероидних хормона,[12] о којој је претходио, више од две деценије, водио Јунг на ову тему.

У болници за ветеране у Пери Поинту, Мериленд Џозефина је учествовала у истраживању на већегм броју лоботомија спроведених између 1947. и 1950. године. Ова процедура је пала у немилост истраживача, пошто су лекови за смирење постали доступни средином 1950-их. Џозефина је у овим истраживањима пратила последице лоботомије. Резултате истраживања објавила је у великој студији чији је она била главни аутор, 1959. године, под називом The Veterans Administration study of prefrontal lobotomy.[13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Josephine Ball | August 1, 1977 Obituary”. 2018-11-23. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 2023-04-08. 
  2. ^ а б Einstein, Gillian (2007). Sex and the Brain. Cambridge, MA: The MIT Press. p. 810.
  3. ^ Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the Mid-20th Century (Vol. 1). New York, NY: Routledge. pp. 73–74.
  4. ^ Hartman, C. G.; Ball, J. (1930-12-01). „On the Almost Instantaneous Transport of Spermatozoa Through the Cervix and the Uterus in the Rat”. Experimental Biology and Medicine. 28 (3): 312—314. .
  5. ^ а б Ball, Josephine; Hartman, Carl G. (1935). „Sexual excitability as related to the menstrual cycle in the monkey”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 29 (1): 117—119. .
  6. ^ Ball, J.; Hartman, C. G. (1939-04-01). „A Case of Delayed Ovulation After Estrin Administration in the Intact Monkey”. Experimental Biology and Medicine. 40 (4): 629—631. .
  7. ^ Ball, Josephine (1938). „A Case of Apparent Imitation in a Monkey”. The Pedagogical Seminary and Journal of Genetic Psychology. 52 (2): 439—442. .
  8. ^ Ball, J. (1929). Measurement of sex behavior in male rats. University of California.
  9. ^ Ball, Josephine (1926-11-01). „The Female Sex Cycle as a Factor in Learning in the Rat”. American Journal of Physiology-Legacy Content (на језику: енглески). 78 (3): 533—536. doi:10.1152/ajplegacy.1926.78.3.533. 
  10. ^ Ball, J. (1936). Sexual responsiveness in female monkeys after castration and subsequent estrin administration. Psychological Bulletin, 33(811), 117–119.
  11. ^ Ball, J., & Hartman, C. G. (1939). A case of delayed ovulation after estrin administration in the intact monkey. Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, 40(4), 629–631.
  12. ^ Ball, J. (1934a). Demonstration of a quantitative relation between stimulus and response in pseudopregnancy in the rat. American Journal of Physiology-Legacy Content, 107(3), 698–703.
  13. ^ Ball, J.; Klett, C.; Gresock, C. J. (1959). „The Veterans Administration study of prefrontal lobotomy.”. Journal of Clinical and Experimental Psychopathology & Quarterly Review of Psychiatry and Neurology (на језику: енглески). 20: 205—217. PMID 13796225. S2CID 39554507. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џозефина_Бол&oldid=26025034”