1. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
1. август (1.08) је 213. дан у години по грегоријанском календару (214. у преступној години). До краја године има још 152 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 527.- Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527.-565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.
- 1291. — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске
- 1560. — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.
- 1774. — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisticated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник.
- 1778. — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
- 1793. — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
- 1798. — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.
- 1813. — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом.
- 1834. — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.
- 1877. — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика
- 1894. — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.
- 1914. — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.
- 1921. — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.
- 1936. — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.
- 1944. — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.
- 1958. — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком.
- 1960. — Бенин је прогласио независност од Француске.
- 1966. — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година.
- 1975. — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски предсеник Јосип Броз Тито.
- 1994. — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.
- 2000. — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.
- 2001. — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.
- 2008. — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.
Рођења [уреди]
- 10. п. н. е. — Клаудије, римски цар и историчар. († 54.)
- 126. — Пертинакс, римски цар. († 193.)
- 1744. — Жан Батист Ламарк, француски научник. († 1829).
- 1790. — Глигорије Возаровић (†1848) је био први српски књижар и издавач.
- 1810. — Камило Бенсо Кавур, италијански државник и први минстар председник уједињене Италије. († 1861.)
- 1830. — Мери Харис, амерички борац за радничка права. († 1930.)
- 1841. — Едуард Херцог, први старокатолички бискуп Швајцарске. († 1924.)
- 1844. — Херман Мелвил, амерички књижевник.
- 1910. — Бојан Ступица, режисер, архитекта, професор... († 1970.)
- 1952. — Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2000.-† 2003.).
- 1953. — Богдан Диклић, српски глумац.
- 1970. — Дејвид Џејмс, енглески фудбалер.
- 1979. — Ненад Ђорђевић, српски фудбалер.
- 1984. — Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер.
Смрти [уреди]
- 527. — Јустин I, византијски цар.
- 1137. — Луј VI, краљ Француске.
- 1627. — Јурај Бараковић, хрватски песник.
- 1714. — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1860. — Данило Петровић, црногорски кнез.
- 1955. — Станислав Винавер, српски писац и једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета између два светска рата.
- 1973. — Валтер Улбрихт, источнонемачки државник и први секретар Јединствене радничке партије Немачке.
- 1996. — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар.
- 2001. — Зузана Халупова (слов. Zuzana Chalupová) је била позната сликарка наиве из Ковачице, Србија.
- 2009. — Борка Вучић, истакнути српски политичар и банкарски стручњак.
- 2011. — Милорад Маркановић, истакнути комуниста, писац дела "Десант на Дрвар".
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља:
