Административна подела Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Административна подела Црне Горе 2013. године

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

Хронологија[уреди]

Општине и срезови у Црној Гори 1952—1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова.

Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

Општине и срезови у Црној Гори 1955—1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

Општине у Црној Гори 1957—1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промена је званично заживела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

Статистика (2011)[уреди]

# Грб Општина Главни град Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Доминантна религија
км² # укупно # по км² #
1
CoatAN.jpg
Општина Андријевица Андријевица 283 5,071 20 Срби (61.86%) српски православље
2
CoatBR.jpg
Општина Бар Бар 598 42,048 67 Црногорци (46.50%) црногорски православље
3
BeraneWeapon.png
Општина Беране
(са Општином Петњица)
Беране 717 33,970 49 Срби (42.96%) српски православље
4
BijeloPoljeWeapon.png
Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 46,051 54 Срби (35.96%) српски православље
5
Budva-grb.gif
Општина Будва Будва 122 19,218 130 Црногорци (48.19%) српски православље
6
Grb-Cetinja.gif
Пријестоница Цетиње Цетиње 899 16,657 21 Црногорци (90.54%) црногорски православље
7
CoatDG.jpg
Општина Даниловград Даниловград 501 18,472 33 Црногорци (64.19%) српски православље
8
Grb HN.svg
Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,864 141 Срби (48.89%) српски православље
9
Grbkolasin.jpg
Општина Колашин Колашин 897 8,380 11 Црногорци (57.42%) српски православље
10
Coat of Arms of Kotor.jpg
Општина Котор Котор 335 22,601 68 Црногорци (48.88%) српски православље
11
Mojkovac coa.png
Општина Мојковац Мојковац 367 8,622 27 Црногорци (59.12%) српски православље
12
Niksic-Grb.gif
Општина Никшић Никшић 2,065 72,443 36 Црногорци (63.70%) српски православље
13
PlavWeapon.png
Општина Плав Плав 486 13,108 28 Бошњаци (51.90%) бошњачки ислам
14
Pluzine coa.png
Општина Плужине Плужине 854 3,246 5 Срби (65.65%) српски православље
15
Pljevlja-grb.png
Општина Пљевља Пљевља 1,346 30,786 27 Срби (57.07%) српски православље
16
Podgorica Coat of Arms.png
Главни град Подгорица Подгорица 1,399 185,937 121 Црногорци (57.35%) црногорски православље
17
Rozaje-grb.png
Општина Рожаје Рожаје 432 22,964 53 Бошњаци (83.91%) бошњачки ислам
18
SavnikWeapon.png
Општина Шавник Шавник 553 2,070 5 Црногорци (53.82%) српски православље
19
Tivat-Grb.gif
Општина Тиват Тиват 46 14,031 296 Црногорци (33.25%) српски православље
20
Ulcinj-Grb.gif
Општина Улцињ Улцињ 255 19,921 80 Албанци (70.66%) албански ислам
21
Grb zabljak.jpg
Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50.43%)) српски православље

Будућност[уреди]

Постоје предлози за формирање општина Зета, Малесија, Гусиње, Павино Поље, Сутоморе, Петровац и Грбаљ.[1]

Извори[уреди]

Види још[уреди]