Административна подјела Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Административна подела Црне Горе 2013. године

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

Хронологија[уреди]

Општине и срезови у Црној Гори 1952—1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова.

Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

Општине и срезови у Црној Гори 1955—1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

Општине у Црној Гори 1957—1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

Статистика (2011)[уреди]

# Грб Општина Сједиште Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Вјерска већина
км² # укупно # по км² #
1
CoatAN.jpg
Општина Андријевица Андријевица 283 5,071 20 Срби (61,86 %) српски православље
2
CoatBR.jpg
Општина Бар Бар 598 42,048 67 Црногорци (46,50 %) црногорски православље
3
BeraneWeapon.png
Општина Беране
(са Општином Петњица)
Беране 717 33,970 49 Срби (42,96 %) српски православље
4
BijeloPoljeWeapon.png
Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 46,051 54 Срби (35,96 %) српски православље
5
Budva-grb.gif
Општина Будва Будва 122 19,218 130 Црногорци (48,19 %) српски православље
6
Grb-Cetinja.gif
Пријестоница Цетиње Цетиње 899 16,657 21 Црногорци (90,54 %) црногорски православље
7
CoatDG.jpg
Општина Даниловград Даниловград 501 18,472 33 Црногорци (64,19 %) српски православље
8
Grb HN.svg
Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,864 141 Срби (48,89 %) српски православље
9
Grbkolasin.jpg
Општина Колашин Колашин 897 8,380 11 Црногорци (57,42 %) српски православље
10
Coat of Arms of Kotor.jpg
Општина Котор Котор 335 22,601 68 Црногорци (48,88 %) српски православље
11
Mojkovac coa.png
Општина Мојковац Мојковац 367 8,622 27 Црногорци (59,12 %) српски православље
12
Niksic-Grb.gif
Општина Никшић Никшић 2,065 72,443 36 Црногорци (63,70 %) српски православље
13
PlavWeapon.png
Општина Плав
(са Општином Гусиње)
Плав 486 13,108 28 Бошњаци (51,90 %) бошњачки ислам
14
Pluzine coa.png
Општина Плужине Плужине 854 3,246 5 Срби (65,65 %) српски православље
15
Pljevlja-grb.png
Општина Пљевља Пљевља 1,346 30,786 27 Срби (57,07 %) српски православље
16
Podgorica Coat of Arms.png
Главни град Подгорица Подгорица 1,399 185,937 121 Црногорци (57,35 %) црногорски православље
17
Rozaje-grb.png
Општина Рожаје Рожаје 432 22,964 53 Бошњаци (83,91 %) бошњачки ислам
18
SavnikWeapon.png
Општина Шавник Шавник 553 2,070 5 Црногорци (53,82 %) српски православље
19
Tivat-Grb.gif
Општина Тиват Тиват 46 14,031 296 Црногорци (33,25 %) српски православље
20
Ulcinj-Grb.gif
Општина Улцињ Улцињ 255 19,921 80 Албанци (70,66 %) албански ислам
21
Grb zabljak.jpg
Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50,43 %)) српски православље

Будућност[уреди]

Такође, постоје приједлози за формирање општина: Зета, Малесија, Павино Поље, Сутоморе, Петровац (на Мору) и Грбаљ.[1]

Извори[уреди]

Види још[уреди]