Административна подела Црне Горе
Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:
- Главни град Подгорица
- Пријестоница Цетиње
- Општина Андријевица
- Општина Бар
- Општина Беране
- Општина Бијело Поље
- Општина Будва
- Општина Даниловград
- Општина Жабљак
- Општина Колашин
- Општина Котор
- Општина Мојковац
- Општина Никшић
- Општина Плав
- Општина Плужине
- Општина Пљевља
- Општина Рожаје
- Општина Тиват
- Општина Улцињ
- Општина Херцег Нови
- Општина Шавник
Садржај |
Хронологија [уреди]
Године 1945. Црна Гора је законом територијално подељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова.
Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.
Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.
Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.
Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.
Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.
1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.
1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.
Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.
1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромењена наредних 30 година.
1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промена је званично заживела 1. јула 1991. године.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
Статистика [уреди]
| # | Грб | Општина | Главни град | Површина | Становништво | Густина | Етничка већина | Језичка већина | Доминантна религија | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| км² | # | укупно | # | по км² | # | |||||||
| 1 | Општина Андријевица | Андријевица | 283 | 5,071 | 20 | Срби (61.86%) | српски | православље | ||||
| 2 | Општина Бар | Бар | 598 | 42,048 | 67 | Црногорци (46.50%) | црногорски | православље | ||||
| 3 | Општина Беране | Беране | 717 | 33,970 | 49 | Срби (42.96%) | српски | православље | ||||
| 4 | Општина Бијело Поље | Бијело Поље | 924 | 46,051 | 54 | Срби (35.96%) | српски | православље | ||||
| 5 | Општина Будва | Будва | 122 | 19,218 | 130 | Црногорци (48.19%) | српски | православље | ||||
| 6 | Пријестоница Цетиње | Цетиње | 899 | 16,657 | 21 | Црногорци (90.54%) | црногорски | православље | ||||
| 7 | Општина Даниловград | Даниловград | 501 | 18,472 | 33 | Црногорци (64.19%) | српски | православље | ||||
| 8 | Општина Херцег Нови | Херцег Нови | 235 | 30,864 | 141 | Срби (48.89%) | српски | православље | ||||
| 9 | Општина Колашин | Колашин | 897 | 8,380 | 11 | Црногорци (57.42%) | српски | православље | ||||
| 10 | Општина Котор | Котор | 335 | 22,601 | 68 | Црногорци (48.88%) | српски | православље | ||||
| 11 | Општина Мојковац | Мојковац | 367 | 8,622 | 27 | Црногорци (59.12%) | српски | православље | ||||
| 12 | Општина Никшић | Никшић | 2,065 | 72,443 | 36 | Црногорци (63.70%) | српски | православље | ||||
| 13 | Општина Плав | Плав | 486 | 13,108 | 28 | Бошњаци (51.90%) | бошњачки | ислам | ||||
| 14 | Општина Плужине | Плужине | 854 | 3,246 | 5 | Срби (65.65%) | српски | православље | ||||
| 15 | Општина Пљевља | Пљевља | 1,346 | 30,786 | 27 | Срби (57.07%) | српски | православље | ||||
| 16 | Главни град Подгорица | Подгорица | 1,399 | 185,937 | 121 | Црногорци (57.35%) | црногорски | православље | ||||
| 17 | Општина Рожаје | Рожаје | 432 | 22,964 | 53 | Бошњаци (83.91%) | бошњачки | ислам | ||||
| 18 | Општина Шавник | Шавник | 553 | 2,070 | 5 | Црногорци (53.82%) | српски | православље | ||||
| 19 | Општина Тиват | Тиват | 46 | 14,031 | 296 | Црногорци (33.25%) | српски | православље | ||||
| 20 | Општина Улцињ | Улцињ | 255 | 19,921 | 80 | Албанци (70.66%) | албански | ислам | ||||
| 21 | Општина Жабљак | Жабљак | 445 | 3,569 | 9 | Црногорци (50.43%)) | српски | православље | ||||
Будућност [уреди]
Постоје предлози за формирање општина Зета, Малесија, Гусиње, Павино Поље, Петњица, Сутоморе, Петровац и Грбаљ.[1]
Извори [уреди]
Види још [уреди]
|
|||||